Википедија

Војна крајина — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
ознаке: враћена измена можда пристрасно Визуелно уређивање
м neophodni su izvori plus pravopis
ознака: поништење
Ред 57:
 
Становници ове области су били познати као [[Граничар (Војна крајина)|граничари]] {{јез-њем|Grenzer}} или крајишници. Били су колонисти већином [[Срби]], [[Хрвати]] и [[Немци|Нијемци]], који су се обавезали да бране монархију у замјену за земљишне посједе. Нијемци које је Угарска регрутовала крајем 18. вијека ради насељавања и развоја долине ријеке [[Дунав]], постали су познати као [[Дунавске Швабе]] ({{јез-њем|Donauschwaben}}). Војни пукови које су формирали досељеници имали су личан разлог да остану и да се боре, а били су упознати са месним тереном и условима. Убрзо су стекли завидну војну репутацију.
 
По мишљењу [[Јохан Христоф фон Бартенштајн|Бартенштајна]] председника Илирске дворскре депутације,главне користи које је Аустрија имала од Срба као војника биле су у овоме:
 
'''1)'''У мирно доба они не стају државу готово ништа,или,према свом великом броју и служби коју врше,стају врло мало.
 
'''2)'''у ратно доба не треба се бринути о њиховим регрутовању  
 
'''3)'''Њихово одевање (мундир од абе) јевтиније је од одевања других трупа  
 
'''4)'''они не дезертирају,а још мање прелазе у службу непријатељу, једино ако рат дуго траје понекад се враћају кућама  
 
'''5)'''они се могу искористити да ометају дезертирање војника других трупа
 
'''6)'''услед дугих постова које држе, њихова исхрана стаје мање
 
'''7)'''издржљивији су од других, ређе поболевају од других а кад оболе њихово лечење других
 
'''8)'''изванредни су у борбама које се воде у шумама и теснацима  
 
'''9)'''у пешачењу су окретнији и хитрији од других,одлично рукују мачем када се у томе обуче
 
Што се тиче самоуоправе која је гарантована [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%82 Влашким статутима] 1630. године оно је изгледало овако:
 
Свако село је бирало судију или кнеза,а кнезеви са двојицом,тројицом старешина из сваког села бирали по једног великог судију за сваку капетанију. Самоуправа је обухватала и војне послове кроз установу војвода  као домаћих војних старешина.Сви старији мушкарци од 18 година били су дужни да се прихвате оружија у случају опасности и да учествују у изградњи одбрамбених постољења.
 
У управном погледу,Војну крајину је чинило 11 регменти,од којих се свака делила на 12 компанија,а ове су биле састављене од једног или више села.
 
== Позадина ==
Линија 105 ⟶ 79:
 
Током 17. вијека територија Војне крајине се ширила према истоку и формиране су нове организационе јединице. До тада се она простирала од [[Средишња Хрватска|уже Хрватске]] на западу до источне [[Трансилванија|Трансилваније]], укључујући дијелове данашње Хрватске, Србије, Румуније и Мађарске.<ref name="magocsi">Historical Atlas of Central Europe, Paul Robert Magocsi. p. 34</ref> Област су насељавали углавном хрватски, српски и немачки колонисти (називани ''граничари''), који су у замену за земљу служили у војним јединицама бранећи царство од Османлија. Већина досељеника су били Срби, док су неки били Хрвати, углавном из Босне.{{sfn|Jelavich|1983|p=145}} [[велике сеобе Срба|Велика сеоба Срба]] у хабзбуршке земље је била изведена за вријеме патријарха [[Арсеније III Црнојевић|Арсенија III Црнојевића]].{{sfn|Jelavich|1983|p=145}} Велику заједници Срба сконцентрисаних у Банату, јужној Угарској и Војној крајини, чинилу су трговци и занатлије из градова, али су избеглице углавном били сељаци.{{sfn|Jelavich|1983|p=145}}
[[Датотека:Seoba Srba.jpg|мини|десно|220п|''Сеоба Срба'', слика [[Паја Јовановић|Паје Јовановића]]]]
 
Што се тиче самоуоправе која је гарантована [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%82 Влашким статутима] 1630. године она је изгледало овако:
 
Свако село је бирало судију или кнеза,а кнезеви са двојицом,тројицом старешина из сваког села бирали по једног великог судију за сваку капетанију.Самоуправа је обухватала и војне послове кроз установу војвода  као домаћих војних старешина.Сви старији мушкарци од 18 година били су дужни да се прихвате оружија у случају опасности и да учествују у изградњи одбрамбених постољења.[[Датотека:Seoba Srba.jpg|мини|десно|220п|''Сеоба Срба'', слика [[Паја Јовановић|Паје Јовановића]]]]
 
=== 18. вијек ===
Низом декрета и закона, од којих су најзначајнији „Војно-граничарска права” (1754) и „Крајишки темељни закон” (1807), регулисана су права, обавезе и посједи Крајишника, која су увијек била далеко већа од права хрватских сељака, кметова и пургера,другим речима, '''Бечки двор''' је издао такозвана '''крајишка права 1754. године''' којима су укинути и последњи остаци крајишке самоуправе и Војна крајина бива подељена на јеаднаест регименти: личку,оточку,огулинску,слуњску,две банске (петрињска и глинска),крижевачку,ђурђевачку,градишку,бродску и петроварадинску.Службени језик је био немачки .
 
Затим "'''Крајишки темељни закон'''" из 1807. године односно основни закон за Војну Крајину као посебну управн политичку територију.Он је био темељ друштвеног,економског и правног уређења.Делу становништва које није вршило или је самон делимично вршило војну службу било је ограничено држање земље на један до три јура.
 
[[Угарски сабор]] је тражио поштовање његових права и јединство угарске територије и интегрисање Војне крајине у околне комитате, образлажући то тиме да финансијски терет одржавања Војне крајине спада на њих.{{sfn|Ћирковић|2004|p=159}} Срби су сматрали да су као ратници слободни на територији Војне крајине, која је била изузета од месних власти и подређена њиховим заповедницима и тиме директно аустријском цару.{{sfn|Ћирковић|2004|p=161}}
Линија 120 ⟶ 89:
 
Цивилна управа Војне границе је 1787. раздвојена од војне, али је то поништено 1800.
 
[[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршка монархија]] ратовала је како на истоку тако и на западу,ратовала се и против Турака и Мађара,Крајишници су само од 1699 до 1790 учествовали у 9 ратова:
 
[[Рат за шпанско наслеђе]],од  1701. до 1714,
 
[[Борбе са Ракоцијем]], од 1704. до 1711,
 
[[Први турски рат]],од 1716. до 1718,
 
[[Рат за пољско наследство]] од 173.3 до 1738,
 
[[Други турски рат]],од 1737. до 1739,
 
[[Аустријско наследни рат]] од 1741. до 1748,
 
[[Седмогодишњи рат]]  од 1756. до 1763,
 
[[Рат за баварско наследство]] од 1778. до 1779
 
[[Рат са Турском]], од 1787. до 1791.
 
=== 19. вијек ===
Линија 145 ⟶ 94:
 
Хрватски сабор је више пута тражио демилитаризацију Војне крајине након што је опасност од ратова са Османским царством прошла. Демилитаризација је започела 1869, а 8. августа 1873. [[Банатска војна крајина]] је укинута и интегрисана у [[Земље круне Светог Стефана|Угарску]], док је део [[Хрватска војна крајина|Хрватске војне крајине]] (Крижевачка и Ђурђевачка регимента) интегрисан у [[Краљевина Хрватска и Славонија|Хрватску-Славонију]]. Декрет којим је остатак Хрватске и [[Славонска војна крајина|Славонске војне крајине]] интегрисан у Хрватску-Славонију је објављен 15. јула 1881, док је инегрисање почело 1. августа 1881. када ја бан Хрватске [[Ладислав Пејачевић]] преузео управу од загребачке команде, чиме је Војна крајина престала да постоји као засебна цјелина.
 
Коначно,после три века постојања,Војна крајина је укинута 1871. године,развојчена 1873,а 1881. године уједињена са цивилном Хрватском(без делова у Срему и Банату)
 
== Администрација ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Војна_крајина”