Википедија

Војводство Светог Саве — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 2:
| Изворно_име =
| Конвенционални_пун_назив = Војводство Светог Саве
| Уобичајен_назив = Ducatus Sancti Sabbae
| Слика_застава = Flag of the Duchy of Herzegovina.svg
| Слика_грб = Coat of arm Kosaca.svg
Ред 8:
| Слика_карта = Stefan Vukčić i rat u Zeti 1441.jpg
| Текст_карта =
| Текст_испод_карте = ВојводствоОбласти Светогпод Савевлашћу (уСтефана периодуВукчића Косаче 1441—1444)
| Континент = [[Европа]]
| Регија = [[Југоисточна Европа]]
Ред 45:
}}
 
'''Војводство Светог Саве''' ({{јез-лат|Ducatus Sancti Sabbae}},{{sfn|Ћирковић|1989|p=17}} {{јез-ит|Ducato di Santo Sabba}}),{{sfn|Orbini|1601|p=381, 382}} српска је бивша српска средњовијековна [[држава]], која је постојала од [[1448]]. до [[1482]]. године, укада вријемеје потпала под [[Османско царство|османскогтурску]] освајањавласт. [[БалканскоНајвећи полуострво|Балканскогпросторни полуострва]]. Њомопсег је владаодосегла за вријеме владавине [[Стефан Вукчић Косача|СтефанСтефана КосачаВукчића Косаче]] (у. 1466), првипрвог „херцег„херцега од светог Саве”, а насљедиликога су га његовинасљедили синови, потоњи херцези [[Владислав Херцеговић Косача|Владислав]] и [[Влатко Херцеговић Косача|Влатко]], чланови племићке породице [[Косаче|Косача]]. Захватала је дијелове савременесавремених држава: [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], [[Србија|Србије]], [[Хрватска|Хрватске]] и [[Црна Гора|Црне Горе]], укључујући области [[Захумље|Хума]], [[Травунија|Травуније]], горњег [[Подриње|Подриња]] и доњег [[Полимље|Полимља]].{{sfn|Динић|1940|p=151—257}}{{sfn|Атанасовски|1979|p=19-153}}
 
Титула херцега Стефана и његових насљедника је гласила: „херцег од Светог Саве” ({{јез-лат|Dux Sancti Sabbae}}), односно „војвода од Светог Саве”, по првом српском архиепископу [[Свети Сава|Светом Сави]]. Њемачки појам заПојам ''војводухерцег'' је({{јез-њем|herzog}}), односно ''херцегвојвода'' ({{јез-њемлат|herzogdux}}), аозначавао изје теу средњовијековној [[феудализам|феудалној]] хијерархији највиши [[племство|племићки]] степен до краљевског звања. Из херцешке титуле ћеи општег назива за херцештво ([[војводство]]), односно ''херцеговину'' (војводину), касније битије изведен нови обласни назив „[[Херцеговина]]”, који је означавао сва подручја укоја саставусу новостворенесе усљед [[Османско царство|османскетурског]] освајања Војводства Светог Саве нашла у саставу новостворене покрајине, познате као [[Херцеговачки санџак]] ({{јез-тур|Hersek Sancağı}}).{{sfn|Михаљчић|2002|p=308—341}}{{sfn|Šabanović|1959|p=156—167}}
 
== Историја ==
Ред 99:
 
У [[Млетачка република|млетачким]] и [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршким]] изворима, првенствено [[Дипломатика|дипломатичким]] и [[Картографија|картографским]],{{sfn|Kozličić|2010|p=46, 48, 53, 54}}{{sfn|Kozličić|Bratanić|Uglešić|2011|p=35, 48}}{{sfn|Ћоровић|2013|p=226, 233, 234}}{{sfn|Томовић|2015|p=526}} а такође и у историографским радовима из тог периода, поменути називи су употребљавани не само у оквиру излагања о некадашњој средњовековној држави, већ и као хришћанска ознака за турске области у залеђу јужне Далмације. Међу историчарима из тог периода, појам су у својим радовима употребљавали: [[:en:Gjon Muzaka|Јован Музаки]] (око 1510),{{sfn|Hopf|1873|p=299}}{{sfn|Elsie|2003|p=53}} [[:en:Johannes Leunclavius|Јохан Левенклау]] (у. 1594),{{sfn|Leunclavius|1588|p=364}} [[Мавро Орбин]] (у. 1614),{{sfn|Orbini|1601|p=380—382}} [[:hr:Jakov Lukarević|Јаков Лукаревић]] (у. 1615),{{sfn|Luccari|1605|p=7}} [[Иван Томко Мрнавић]] (у. 1637),{{sfn|Marnavituis|1630|p=294}} [[:en:Charles du Fresne, sieur du Cange|Шарл Дифрен]] (у. 1688),{{sfn|Du Fresne|1680|p=340—342}}{{sfn|Du Fresne|1746|p=126—129}} [[Данијеле Фарлати]] (у. 1773),{{sfn|Farlati|1769|p=38-39, 69, 189-190}} као и многи каснији аутори, укључујући и разне писце из редова [[Дубровачка књижевност|дубровачких]] хроничара,{{sfn|Пантић|1981|p=131-139}} и босанских [[Фрањевци|фрањеваца]].{{sfn|Zirdum|1977|p=196}}
 
Традиције некадашњег Војводства Светог Саве дошле су до изражаја за време [[Кипарски рат|Кипарског рата]] (1570-1573), када је млетачка влада одлучила да [[Влатко III Косача|Влатка III Косачу]], који је био унук бившег херцега [[Влатко Херцеговић Косача|Влатка]] (у. 1489), упути у [[Котор]] са задатком да као титуларни херцег од светог Саве допринесе ослобођењу суседних области у залеђу, које су пре успостављања турске власти припадале некадашњем Војводству Светог Саве. Током боравка у домовини својих предака, Влатко се састајао са народним главарима из околних области, а [[1572]]. године је учествовао и у неуспелом млетачком покушају ослобађања [[Херцег Нови|Херцег-Новог]].{{sfn|Атанасовски|1979|p=177-179}}
 
О геополитичком значају појма ''Војводство Светог Саве'' сведочи и повеља цара [[Леополд I Хабзбуршки|Леополда -{I}-]] из 1688. године, којом је свим хришћанима са подручја „''Херцештва Светог Саве или Херцеговине''” ({{јез-лат|Ducatus Sancti Sabae seu Herzegovina}}) обећана царска заштита и помоћ у заједничкој борби против Турака.{{sfn|Веселиновић|1993|p=501}}{{sfn|Stanojević|Damnjanović|Merenik|2004|p=21}} На сличан начин, ''Војводство Светог Саве'' ({{јез-лат|s. Sabae ducatus}}) се помиње чак и у були римског папе [[Папа Лав XIII|Леона XIII]], којом је 1881. године установљена римокатоличка хијерархија на подручју окупиране [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босне и Херцеговине]].{{sfn|Pennacchi|Piazzesi|1881|p=102}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Војводство_Светог_Саве”