Википедија

Балканско полуострво — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
→‎Етимологија: словна грешка
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Исправљене словне грешке
Ред 18:
==== Класична антика и рани средњи вијек ====
 
Од класичне антике до средњег вијека, мјесни [[Трачани]]<ref>{{cite web|url=https://books.google.com/books?id=VDoQAQAAMAAJ&q=hemus+thracian+name&dq=hemus+thracian+name&output=html_text&cd=6 | title = Bulgaria | work = Hemus – a Thracian name | publisher = Indiana University|pages=54}}</ref> су за [[Балканске планине]] користили назив Хемус.<ref>{{Cite book|title=Balkan Studies|year=1986| url = https://books.google.com/books?id=UEJpAAAAMAAJ&q=thracian+sama+greek+haemus&dq=thracian+sama+greek+haemus&hl=en&sa=X&ei=khWFVemTFsyqogSjh6GQDw&ved=0CCoQ6AEwAg}}</ref> Према грчкој митологији, трачког краљкраља [[Хем (митологија)|Хемуса]] је да би га казнио бог Зевс претворио у планину, а планина је добила његово име. Предложена је и схема повратног назива. Д. Дечев сматра да је Хемус ({{јез-грч|Αἷμος}}) настао од [[Трачки језик|трачке]] ријечи ''-{*saimon}-'' која значи ’планински гребен’.<ref>{{Cite book|last=Decev| first = D| title = Balkan Studies|year=1986| publisher = University of Michigan| url = https://books.google.com/books?id=UEJpAAAAMAAJ&q=thracian+sama+greek+haemus&dq=thracian+sama+greek+haemus&hl=en&sa=X&ei=khWFVemTFsyqogSjh6GQDw&ved=0CCoQ6AEwAg| accessdate=20. 6. 2015}}</ref> Трећа могућност је да је Хемус ({{јез-грч|Αἵμος}}) долази од гречкегрчке ријечи хема ({{јез-грч|αἵμα}}) што значи ’крв’. Мит се односи на борбу између бога Зевса и титана [[Тифон]]а. Зевс је Тифона ранио муњом и Тифонова крв је пала на планину, одакле је планина добила име.<ref>{{cite web|url=https://books.google.com/books?id=3cmSa4H_C0oC&lpg=PA20&ots=SBNq-jEdSY&dq=Haemus%20bloody%20zeus%20typhon&hl=bg&pg=PA20#v=onepage&q=Haemus%20bloody%20zeus%20typhon&f=false| title = Gods and Heroes of the Greeks: The Library of Apollodorus| work = Google Books| accessdate=12. 9. 2014}}</ref>
 
==== Касни средњи вијек и османско доба ====
 
Најстарије помињање назива је на арапском мапи са почетка 14. вијека, у којој се Хелмске планине називају Балкан.<ref name="Dobrev 1989">{{cite book|title=Происхождение географического названия Балкан – Sixieme Congres international d'etudes du Sud-Est Europeen | language = fr | last=Dobrev| first = Ivan| publisher = Ed.de l'Académie bulgare des Sciences |year=1989| location = Sofia | url = https://books.google.com/books/about/?id=jxYZnQEACAAJ }}</ref> Прво потрвђенопотврђено вријеме у коме се на Западу за планински масив у Бугарској користи назив Балкан је писмо из 1490. године које је италијански хуманиста и писац [[Филип Калимах]] послао папи [[Папа Иноћентије VIII|Иноћентију -{VIII}-]].{{sfn|Todorova|1997|p=22}} Прво османско помињање документовано је 1565. године. Прије тога није било друге документоване употребе ријечи која се односи на област, иако су се друга туркијска племена већ населила или пролазила кроз полуострво. Постоји и тврдња о [[Прабугари|ранобулгарском]] поријеклу популарне ријечи у Бугарској, али то је само несхоларна тврдња.{{sfn|Todorova|1997|p=27}} Ријеч су користили Османлије у Румелији у свом општем значењу планине, као ''{{јез|tr|Kod̲j̲a-Balkan}}'', ''{{јез|tr|Čatal-Balkan}}'' и ''{{јез|tr|Ungurs-Balkani̊}} )'', посебно се односећи на Хелмску планину.<ref>Encyclopaedia of Islam, Second Edition, Editors: P. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Brill Online Reference Works.</ref><ref>{{cite web|url=http://referenceworks.brillonline.com/entries/encyclopaedia-of-islam-2/balkan-SIM_1152?s.num=309&s.start=300| title = Balkan – Brill Reference| work = brillonline.com}}</ref> Назив је и даље сачуван у средњој Азији у називу планинског вијенца [[Велики Балкан]]<ref>{{cite web|url=http://land.worldcitydb.com/balkhan_mountains_3522246.html | title = Balkhan Mountains | work = World Land Features Database | publisher = Land.WorldCityDB.com | accessdate=31. 3. 2008 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080228223148/http://land.worldcitydb.com/balkhan_mountains_3522246.html | archivedate=28. 2. 2008 |url-status=dead | df = }}</ref> и [[Покрајина Балкан|покрајине Балкан]] у [[Туркменистан]]у.
 
==== Југоисточна Европа ====
{{main|Југоисточна Европа}}
 
Дијелом због историјских и политичких конотација појма „Балкан”,,<ref>{{cite web|url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/balkanize| title = Balkanize| publisher = merriam-webster.com}}</ref> посебно од војних сукоба деведесетих година 20. вијека, термин „Југоисточна Евопа”Европа” постаје све популарнији иако се дословно односи на много веће подручје и стога није толико прецизно.<ref>{{cite book|title=A history of Eastern Europe | last=Bideleux| first = Robert |authorlink = |last2=Jeffries| first2 = Ian|year=2007| publisher = Taylor & Francis | location = |isbn=978-0-415-36627-4 | url = https://books.google.com/?id=PTB0gn_qwTcC&printsec=frontcover|pages=37}}</ref>
 
== Историја Балкана ==
Ред 35:
 
== Географија Балкана ==
Географске границе Балкана су: на северу [[дунав|река Дунав]] и река [[Сава]], на југу [[Средоземно море]], на истоку и југоистоку [[Црно море|Црно]], [[Мраморно море|Мраморно]] и [[Егејско море]], на западу [[Јонско море|Јонско]] и [[Јадранско море]]. Треба напоменути да су северне границе Балканског полустрваполуострва, реке Сава и Дунав, само одокативне јер их није могуће тачно утврдити због широке везе коју ово полуострво има са средњом Европом. Његове јужне обале су јако разуђене. Полуострво пресецају велики планински системи са севера према југу и југоистоку, који теже да се од [[Алпи|Алпа]], преко [[Грчка острва|Егејских острва]] споје са планинским системом [[Мала Азија|Мале Азије]]. То су Динарско-Шарско-Пиндски, Карпатски, Балкански и Родопски системи, са планинским висовима до 3000 -{m}-. ([[Рила]] 2925 -{m}-, [[Олимп]] 2918 -{m}-, [[Пинд]] 2914 -{m}-, [[Кораб]] 2764 -{m}-, [[Шар]] 2748 -{m}-, [[Проклетије]] 2694 -{m}-, [[Дурмитор]] 2522 -{m}- итд. Још у античко доба описане су и опеване многе планине Балкана, највише свакако Олимп, затим Хем и Родопи, али и Пинд, [[Тајгет]], [[Парнас]] и друге. Филозоф и географ [[Страбон]] (66. године п. н. е.-19. године н. е.) Шар планину (Skardus) назива „Веригом света“ ([[Catena mundi]]). Доласком [[Словени|Словена]] на то подручје, добила је садашњи назив-Шара.
 
Међу рекама доминирају Дунав, Сава, [[Велика Морава|Морава]], [[Дрина]], [[Дрим]], [[Тимок]], [[Ибар]], [[Неретва]], [[Бојана (река)|Бојана]], [[Вардар]], [[Бистрица (Космет)|Бистрица]], [[Струма]], [[Марица (река)|Марица]], [[Искар]], [[Тунџа]], [[Јантра]] и [[Пинеј]] и др. Језера су [[Охридско језеро]], [[Преспанско језеро]], [[Скадарско језеро]], [[Острвско језеро]], [[Костурско језеро]] итд.
Ред 67:
Балканско полуострво је окружено [[Јадранско море|Јадранским морем]] на југозападу, [[Јонско море|Јонским]] и [[Средоземно море|Средоземним морем]] на југу, [[Егејско море|Егејско]] и [[Мраморно море]] су на југоистоку док је [[Црно море]] на истоку. Сјеверна граница су ријеке Дунав, Сава и Купа. Захвата површину скоро око 470.000&nbsp;km² (нешто мање од Шпаније). Та површина је мање или више идентична региону познатом као [[Југоисточна Европа]].<ref>{{cite book|last=Hajdú| first = Zoltán |year=2007| title = Southeast-Europe: State Borders, Cross-border Relations, Spatial Structures | url = https://books.google.com/books?id=Ajvwx3OSE2AC&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false | location = Pécs | publisher = [[Hungarian Academy of Sciences]] |isbn=978-963-9052-65-9 | accessdate=8. 6. 2015}}</ref><ref>{{cite book|last=Lampe| first = John R.|year=2014| title = Balkans Into Southeastern Europe, 1914–2014: A Century of War and Transition | url = https://books.google.com/books?id=tAMdBQAAQBAJ&printsec=frontcover&source=gbs_atb#v=onepage&q&f=false | location = London | publisher = [[Palgrave Macmillan]] |isbn=978-1-137-01907-3 | accessdate=8. 6. 2015}}</ref><ref>{{cite book|editor=Švob-Ðokic, Nada |year=2001| title = Redefining Cultural Identities: Southeastern Europe | url = http://www.culturelink.org/publics/joint/cultid04/Svob-Djokic_Redefining_Cultid_SE.pdf | location = Zagreb | publisher = [[Национална и универзитетска библиотека у Загребу|National and University Library in Zagreb]] |isbn=978-953-6096-22-0 | accessdate=8. 6. 2015}}</ref>
 
Од 1920. године до Другог свјетског рата, [[Истра]] и дијелове [[Далмација|Далмације]], које спадају у општу дефиниција Балканско полуострва, били су дио [[Краљевина Италија|Краљевине Италије]]. Садашња територија [[Италија|Италијанска Републике]] укључује мању областообласт око [[Трст]]а која припада Балканском полуострву. Међутим, италијански географски област око Трста и Истру обично не сматрају дијелом Балканског полуострва, због дефиниције Балкана која западну границу полуострва смијешта на ријеку Крупу.<ref name="Agostini, (2004). стр. 78">Istituto Geografico De Agostini, ''L'Enciclopedia Geografica – Vol.I – Italia'', 2004, Ed. De Agostini pp. 78.</ref>
 
Удио површине територија<ref>{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2147.html| title = Field Listing: Area| publisher = CIA: The World Factbook| accessdate=20. 1. 2016}}</ref> на Балканском полуострву према земљама по дефиниција Дунав—Сава:
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Балканско_полуострво”