Влада Обрадовић Камени — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 61:
Напад Посавског одреда на непријатељску посаду у Ашањи извршен је у ноћи [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1942.#3. септембар|3/4. септембар 1942.]] године. Партизанска група, која се из правца Марића Беговине, Широким шором кретала ка центру села пошла је мало раније од других група, а на ивици села спазио је један фолксдојчер, који је отрчао у центар села и подигао узбуну, што је омогућило немачко-усташкој посади да заузме положаје за одбрану, чиме је у потпуности изостало планирано изненађење. У оштрим борбама, које су вођене у центру села, тешко је рањен комесар Одреда Воја Јовановић{{напомена|Од тада задобијених рана преминуо је након неколико дана.}} Група у којој се налазио Влада успела је да заузме зграде основне школе и општине и запали општинску архиву. Најјачи отпор пружан је из зграде у којој су се налазиле пошта и усташки табор и која је била заштићена зидом од цигле и бункером. Неколико партизанских покушаја да се пребаце преко улице и приближе згради поште осујећено је жестоком митраљеском ватром из ове зграде и са црквеног торња. Међу најактивнијима у пружању отпора била су браћа Јохан и Петер Рис, који су забарикадирани у утврђеној пошти, претили да ће убити сваког ко буде хтео да се преда. У једном од неуспелих напада на зграду поште погинуо је политички комесар чете Васа Рајчевић Стрина. Док су вођене борбе у центру, групе партизана су вршиле претрес фолксдојчерских и усташких кућа тражећи оружје и другу опрему. Највећи број насилно мобилисаних припадника Дојче Маншафта, који су сваке ноћи чували страже око села, током борбе се посакривао и није пружао отпор. Како је време пролазило, а нарочито након погибије комесара чете и рањавања двојице бораца, било је јасно да се упориштем неће овладати до краја ноћи па је Штаб Одреда донео одлуку о повлачењу. У току акције убијен је председник општине Јохан Шмит, заробљена тројица фолксдојчера, као и заплењено 18 пушака и доста војне опреме.{{sfn|Николић|1980|pp=56—62}}
Након повлачења, Влада и његов кум Станислав Лазић ступили су у Посавски одред, а поподне истог дана су од другова из Штаба Одреда добили нова конспиративна (партизанска) имена{{напомена|Давање тајних „партизанских” имена био је чест случај у [[Срем у Народноослободилачкој борби|Срему у току Другог светског рата]], како међу партизанским борцима, тако и међу сарадницима Народноослободилачког покрета, посебно онима који су долазили са стране. На овај начин сакривао се прави идентитет особе и окупаторско-квислиншким снагама је било теже да открију о коме се ради и да врше репресалије над породицама}} — Станислав се помало бавио браварским занатом па је добио надимак ''Гвоздени'', а Влада је због своје „прве акције” са почетка окупације, када је каменицама засуо аутомобил са немачким официрима, добио назив ''Камени''.{{sfn|Николић|1980|pp=56—62}}{{sfn|Narodni heroji 2|1982|p=38}} После партизанског напада, у Ашању је дошло појачање из Земуна, Деча и Бечмена, након чега је у центар села доведено 70 ухапшених мушкараца и жена. Према мерама одмазде за убијеног председника општине Јохана Шмита Панчевца требало је да се стреља 50 мештана српске националности, али је ово спречила његова мајка Марија Шмит,{{напомена|Након завршетка рата и делом одласка, а делом протеривања, немачког становништва из Срема, Марија Шмит и њен млађи син Кришан остали су да живе у Ашањи.{{sfn|Николић|1980|pp=64—65}}}} која није желела да због смрти њеног сина страдају недужни људи са којима је годинама живела у слози. Након њеног енергичног протеста, немачки мајор и група усташких функционера
=== Народноослободилачка борба ===
| |||