Влада Обрадовић Камени — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 67:
[[Датотека:Iriški venac, spomenik Sloboda 006.jpg|250px|мини|десно|Детаљ споменика ''[[Слобода (споменик)|Слобода]]'' на [[Иришки венац|Иришком венцу]]]]
Заједно са борцима Ударног вода, Камени је [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1942.#29. септембар|29. септембра 1942.]] учествовао у заседи на
Почетком октобра 1942. у [[Срем]] је из [[Босна|Босне]], исцрпљена у борбама са немачким, [[Усташка војница|усташко]]-[[Хрватско домобранство (НДХ)|домобранским]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четничким]] снагама, прешла [[Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада|Шеста источнобосанска ударна бригада]], са циљем да се њени борци овде мало одморе и среде. У то време у Срему је било преко 800 партизанских бораца. Прилив нових бораца је био константно велик, али услед недостатка наоружања нису сви могли бити прихваћени. Захваљујући [[Фрушка гора|Фрушкој гори]] и кукурузом и сунцокретом засејаном земљишту у остатку Срема преко лета се могло ратовати и одржати на овом равничарском терену. Разматрајући новонасталу ситуацију, у јесен 1942. Окружни комитет КПЈ за Срем и Штаб Трећег сремског одреда дошли су до закључка да би се главнина снага морала пребацити у погодније крајеве, у којима би успела да опстане преко зиме, а потом се на пролеће вратила и наставила са дејствима на свом терену. Након преласка Шесте источнобосанске бригаде у Срем, са препоруком [[Светозар Вукмановић|Светозара Вукмановића Темпа]] да се ојача једним батаљоном из Срема, размотрена је могућност да главнина Трећег сремског одреда заједно са бригадом пребаци у источну Босну. Припреме за одлазак сремских партизана у Босну вршене су у јединицама Посавског батаљона, као и у селима овог дела Срема. Двадесетак младића из Ашање ступило је тада у Посавски батаљон, што је изазвало велику радост код Каменог и његовог кума Гвозденог. Из рејона [[Брестач]]а, [[Сибач]]а и [[Суботиште|Суботишта]], крајем октобра пут Босне је кренуло 250 бораца Посавског одреда и двадесет кола натоварених храном.{{sfn|Николић|1980|pp=75—83}}
|