Константин Бодин — разлика између измена

'''Константин Бодин''' ([[Дукља]], око [[1050]] — [[Скадар]], око [[1099]]) био је [[ДукљаСрби|дукљанскисрпски]] краљ из династије [[Војислављевићи|Војислављевића]], који је владао од [[1081]]. до [[1099]]. године. Његова држава је обухватала готово све [[српске земље]], укључујући: [[Дукља|Дукљу]], [[Травунија|Травунију]], [[Захумље]], [[Рашка|Рашку]] и [[Босна у средњем веку|Босну]]. Био је син и наследник краља [[Михаило I Војислављевић|Михаила I Војислављевића]]. Као млади принц учествовао је у борбама против [[Византијско царство|Византије]]. Током великог [[Словенски устанак у Поморављу 1072.|словенског устанка]] против Византије, који је избио [[1072]]. године, стао је на чело устаничког покрета, узевши титулу [[Бугари|бугарског]] цара, под именом '''Петар III''', чиме је постао први [[Србин]] и [[Црногорац]] који је овенчан царским достојанством. На пролеће 1081. године Михаило је уприличио брак између Бодина и [[Јаквинта|Јаквинте]], ћерке угледног племића из јужноиталијанског рада [[Бари]]ја, чиме су оснажене везе са [[Нормани]]ма. Већ у октобру 1081. године Бодин је владао сам, те се стога сматра да је његов отац преминуо између маја и септембра 1081. године. Током наредних година, учврстио је власт у приморским областима, а потом је својој држави прикључио и области [[Рашка|Рашке]] и [[Босна у средњем веку|Босне]], чиме је објединио готово све српске земље.{{sfn|Ковачевић|1967|p=}}{{sfn|Ћирковић|1981|p=}}

Печат Бодина је пронађен у [[Археологија|Археолошком]] музеју у [[Истанбул]]у, а јавности је показан [[2008]]. године. Откриће представља прворазредни догађај за проучавање црногорскесрпске сфрагистике, средњовековне и целе црногорскесрпске културе.<ref>Jean-Claude Cheynet, „La place de la Serbie dans la diplomatie Byzantine à la fin du XI e siècle“, Zbornik radova Vizantološkog instituta , XLV, Београд, 2008, 89–9</ref>