Пиротски град — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 22:
|Остава=Category:Pirot fortress
}}
'''Пиротски град,''' или '''Пиротска тврђава''', или '''Момчилов град''', је [[Тврђава|утврђење]] крај [[Нишава|Нишаве]] у данашњем [[Пирот]]у. Подигнуто је за владавине [[кнез]]а [[Лазар Хребељановић|Лазара]] (1371—1389) тим просторима. [[Османско царство|Османлије]] су успеле да га заузму, али га је [[1386]]. године повратио војвода Димитрије, што је био један од повода за [[Косовска битка|Косовску битку]] 1389. године<ref>{{АД-ТВД}}</ref>. Током прве половине [[15. век|XV века]] налазио се на простору [[Српско-османлијски ратови|српско-османлијских сукоба]], тако да се повремено налазио у поседу [[Српска деспотовина|српских деспота]] [[Стефан Лазаревић|Стефана]] (кнез 1389—1402, деспот 1402—1456) и [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа]] (1427—1456), након чега је трајно прикључен [[Османско царство|Отоманској империји]]. Утврђење је било у војној употреби све до прве половине [[20. век|XX века]]. Данас је већим делом очувано, а од [[1970]]. до [[1986]]. године су на њему вршена [[теренско истраживање у археологији|археолошка истраживања]], праћена [[Рестаурација|рестаураторско]]-[[рестаурација|конзерваторским]] радовима, које су изводили регионални завод за заштиту споменика културе из [[Ниш]]а и [[музеј Понишавља Пирот|Музеј Понишавља]] из Пирота.<ref>{{СК-САНУ|Линк=784|Име=Пиротски град}}</ref>
 
Српско средњовековно утврђење је релативно малих димензија<ref name="Маре">{{ПЂ-ТУС}}</ref> и састојало се од [[Цитадела|цитаделе]] брањене предутврђењем. Касније му је, највероватније у [[18. век|XVIII веку]]<ref name="Маре" />, дограђен слабији бедем са [[пушкарница]]ма на простору према реци.
Ред 29:
[[File:Kale Momcilov grad.jpg|thumb|Момчилов град, Кале, пре рестаурације, 2001.|280x280px|алт=]]
=== Оснивање пиротског града ===
Према предању народа током векова али и на основу средњовековне историје [[Балканско полуострво|Балкана]], пиротски град је подигнут од стране чувеног [[Војвода|војводе]] са јужних [[Родопске планине|Родопа]] [[Војвода Момчило|Момчила]]. Због овога се јавља и назив '''''Момчилов град'''''. О Војводи Мочилу се зна веома мало и то да је живео у првој половини [[14. век|XIV века]] и да је учествовао у византијским грађанским ратовима у којима је успео да добије високу титулу [[деспот]]а на основу свог труда и залагања. Његово деспотовање није дуго трајало јер је погинуо 1345.-е године у опсади града Перитеориона. Историјски није разјашњено да ли је сам [[Пирот]] подигао војвода Момчило или је то урадио [[Лазар Хребељановић|кнез Лазар]] услед страха да ће доћи до најезде [[Турци|Турака]]. Пошто се Пирот налазио на самом правцу турских продора, Лазар је у утврђење сместио војну посаду под командом Стефана Мусића. Пиротски крај се у то доба налазио на главном трговачком и војном путном правцу, кроз који је пролазио [[Цариградски друм|Цариградски пут]].<ref name="gradic">{{Cite web |url=http://www.dugenociicrnezastave.rs/s17_pirot.html |title=Дејан Стојиљковић — Дуге ноћи и црне заставе |access-date=04. 02. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140222064218/http://www.dugenociicrnezastave.rs/s17_pirot.html |archive-date=22. 02. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref>
 
== Пад пиротског града ==
Како је пала суседна [[Бугарска]], пиротски крај и део границе око њега постали су веома лепа мета пљачкашима, који су били нека врста претходнице Турске најезде. Турски историчар Мехмед Нешри погрешно приписује [[Пирот]] бугарском цару Шишману и говорећи о догађајима везаним за њега а детаљнији опис самог утврђења је следећи:
: ''„Причало се да је Шишман имао на Лазаревој граници један високи тврди град кад му је Али-паша узео земљу, а који се звао Сехир-Који. Позади му је била провалија, а спреда је била шеварика и њега беше исто тако паша, високи белег коме је бог помоћник, узео. Лазар даде војску Димитрију Кобилићу па му заповеди да оде Сахир-који узме га од Турчина. Овај Димитрије био је један храбар, бесан проклетник. Кажу да је сам могао да се бори против десет хиљада мушкараца. Димитрије појаха свога ајгира и са нешто мало неверника дође у Пирот, па се споразуме са неверницима који су били у граду. Пирот предадоше Димитрију.“''
 
Нешри даљу у својим списима описује како је Мурат, чувши за ово, послао десет хиљада људи на Пирот, које је предводио Јахши-бег и Серуџе-паша. Лазар затим шаље у помоћ пиротској посади двадесет хиљада људи (што је свакако претерана цифра) које је предводио Лазарев сестрић. Овде се очигледно мислило на Мусића, док је загонетни Димитрије Кобилић у ствари Димитрије Војиновић, војвода кнеза Лазара и рођени брат монахиње Јефимије. Према Нешрију, неко од ове двојице, Димитрије или Мусић је после кратке опсаде евакуисао тврђаву и затим је запалио што је разбеснело турску војску. Према неким историчарима и њиховим мишљењима ово је био директан повод за [[Косовска битка|Косовску битку]].<ref name="gradic" />