Пиротски град — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 22:
|Остава=Category:Pirot fortress
}}
'''Пиротски град
Српско средњовековно утврђење је релативно малих димензија<ref name="Маре">{{ПЂ-ТУС}}</ref> и састојало се од [[Цитадела|цитаделе]] брањене предутврђењем. Касније му је, највероватније у [[18. век|XVIII веку]]<ref name="Маре" />, дограђен слабији бедем са [[пушкарница]]ма на простору према реци.
Ред 29:
[[File:Kale Momcilov grad.jpg|thumb|Момчилов град, Кале, пре рестаурације, 2001.|280x280px|алт=]]
=== Оснивање пиротског града ===
Према предању народа током векова али и на основу средњовековне историје [[Балканско полуострво|Балкана]], пиротски град је подигнут од стране чувеног [[Војвода|војводе]] са јужних [[Родопске планине|Родопа]] [[Војвода Момчило|Момчила]]. Због овога се јавља и назив '''''Момчилов град'''''. О Војводи Мочилу се зна веома мало и то да је живео у првој половини [[14. век|XIV века]] и да је учествовао у византијским грађанским ратовима у којима је успео да добије високу титулу [[деспот]]а на основу свог труда и залагања. Његово деспотовање није дуго трајало јер је погинуо 1345.-е године у опсади града Перитеориона. Историјски није разјашњено да ли је сам [[Пирот]] подигао војвода Момчило или је то урадио [[Лазар Хребељановић|кнез Лазар]] услед страха да ће доћи до најезде [[Турци|Турака]]. Пошто се Пирот налазио на самом правцу турских продора, Лазар је у утврђење сместио војну посаду под командом Стефана Мусића. Пиротски крај се у то доба налазио на главном трговачком и војном путном правцу, кроз који је пролазио [[Цариградски друм|Цариградски пут]].<ref name="gradic">{{Cite web |url=http://www.dugenociicrnezastave.rs/s17_pirot.html |title=Дејан Стојиљковић — Дуге ноћи и црне заставе |access-date=04. 02. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140222064218/http://www.dugenociicrnezastave.rs/s17_pirot.html |archive-date=22. 02. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref>
== Пад пиротског града ==
Како је пала суседна [[Бугарска]], пиротски крај и део границе око њега постали су веома лепа мета пљачкашима, који су били нека врста претходнице Турске најезде. Турски историчар Мехмед Нешри погрешно приписује [[Пирот]] бугарском цару Шишману и говорећи о догађајима везаним за њега а детаљнији опис самог утврђења је следећи:
: ''„Причало се да је Шишман имао на Лазаревој граници један високи тврди град кад му је Али-паша узео земљу, а који се звао Сехир-Који. Позади му је била провалија, а спреда је била шеварика и њега беше исто тако паша, високи белег коме је бог помоћник, узео. Лазар даде војску Димитрију Кобилићу па му заповеди да оде Сахир-који узме га од Турчина. Овај Димитрије био је један храбар, бесан проклетник. Кажу да је сам могао да се бори против десет хиљада мушкараца. Димитрије појаха свога ајгира и са нешто мало неверника дође у Пирот, па се споразуме са неверницима који су били у граду. Пирот предадоше Димитрију.“''
Нешри даљу у својим списима описује како је Мурат, чувши за ово, послао десет хиљада људи на Пирот, које је предводио Јахши-бег и Серуџе-паша. Лазар затим шаље у помоћ пиротској посади двадесет хиљада људи (што је свакако претерана цифра) које је предводио Лазарев сестрић. Овде се очигледно мислило на Мусића, док је загонетни Димитрије Кобилић у ствари Димитрије Војиновић, војвода кнеза Лазара и рођени брат монахиње Јефимије. Према Нешрију, неко од ове двојице, Димитрије или Мусић је после кратке опсаде евакуисао тврђаву и затим је запалио што је разбеснело турску војску. Према неким историчарима и њиховим мишљењима ово је био директан повод за [[Косовска битка|Косовску битку]].<ref name="gradic" />
|