Густина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: враћена измена мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м Враћене измене корисника 178.223.98.185 (разговор) на последњу измену корисника Трагач Истине ознака: враћање |
||
Ред 1:
{{Друго значење2|Густина}}
'''
<div align="left">
<math>{\rho}={m \over V} </math>
</div align="left">
У овој формули '''<math>{\rho}</math>''' (ро) означава густину, '''m'''
Густине елемената и чистих једињења су карактеристичне константе али пошто зависе од температуре, саопштавају се заједно са температуром на којој су одређене.
Ред 11:
На густину неке материје утиче састав, температура, агрегатно стање, алотропски облик, електрично поље итд. Један од првих задатака [[физичка хемија|физичке хемије]] је био да на основу мерења макроскопских особина материје докучи нешто о њеној микроскопској грађи. У том погледу густина је од огромног значаја јер су на основу мерења густине и [[индекс преламања|индекса преламања]] или [[диелектрична константа|диелектричне константе]] израчунавала [[молекулска рефракција]] а на основу ње, димензије молекула.
Занимљиво је да су за мерење густине гасовитог азота године 1904. Нобелове награде добили [[Вилијам Ремзи|Вилијем Ремзи]] за [[Нобелова награда за хемију|хемију]] и [[Џон Вилијам Страт|Лорд Рејли]] за [[Нобелова награда за физику|физику]]. Наиме, из веома мале разлике у густинама азота из ваздуха и хемијски добијеног азота они су закључили да у ваздуху поред азота постоји још неки гас и тако су пронашли [[аргон]]. То је суштина физичке хемије - мерити нешто обично и из тога пронаћи нешто необично
== Густина чврстих тела у (kg/m<sup>3</sup>) на 20°C ==
| |||