Википедија

Балканско полуострво — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Исправљене словне грешке
мНема описа измене
Ред 2:
{{друго значење3|Балкан}}
[[Датотека:Balkan topo sr.svg|мини|десно|350п|Балканско полуострво (осветљени део)]]
[[Датотека:Balkan peninsula line.jpg|мини|десно|250п|Другачији приказ Балканског полуострва линија од Трста[[Трст]]а до [[Одеса|Одесе]]]]
 
'''Балканско полуострво''', или једноставније '''Балкан''', [[полуострво]] је и [[културна област]] који се налази у [[Источна Европа|источној]] и [[југоисточнаЈугоисточна Европа|југоисточној]] [[Европа|Европи]]. Полуострво је добило назив по [[Балканске планине|Балканским планинама]] које се протежу од српско-бугарске границе до [[Црно море|Црног мора]].
 
Балканско полуострво је окружено [[Јадранско море|Јадранским морем]] на југозападу, [[Јонско море|Јонским]] и [[Средоземно море|Средоземним морем]] на југу, [[Егејско море|Егејско]] и [[Мраморно море]] су на југоистоку док је [[Црно море]] на истоку. Највиши врх полуострва је [[Мусала]] висок 2.925 m који се налази на планини [[Рила]].
Ред 35:
 
== Географија Балкана ==
Географске границе Балкана су: на северу [[дунав|река [[Дунав]] и река [[Сава]], на југу [[Средоземно море]], на истоку и југоистоку [[Црно море|Црно]], [[Мраморно море|Мраморно]] и [[Егејско море]], на западу [[Јонско море|Јонско]] и [[Јадранско море]]. Треба напоменути да су северне границе Балканског полуострва, реке Сава и Дунав, само одокативне јер их није могуће тачно утврдити због широке везе коју ово полуострво има са средњом Европом. Његове јужне обале су јако разуђене. Полуострво пресецају велики планински системи са севера према југу и југоистоку, који теже да се од [[Алпи|Алпа]], преко [[Грчка острва|Егејских острва]] споје са планинским системом [[Мала Азија|Мале Азије]]. То су Динарско-Шарско-Пиндски, Карпатски, Балкански и Родопски системи, са планинским висовима до 3000 -{m}-. ([[Рила]] 2925 -{m}-, [[Олимп]] 2918 -{m}-, [[Пинд]] 2914 -{m}-, [[Кораб]] 2764 -{m}-, [[Шар]] 2748 -{m}-, [[Проклетије]] 2694 -{m}-, [[Дурмитор]] 2522 -{m}- итд. Још у античко доба описане су и опеване многе планине Балкана, највише свакако Олимп, затим Хем и Родопи, али и Пинд, [[Тајгет]], [[Парнас]] и друге. Филозоф и географ [[Страбон]] (66. године п. н. е.-19. године н. е.) Шар планину (Skardus) назива „Веригом света“ ([[Catena mundi]]). Доласком [[Словени|Словена]] на то подручје, добила је садашњи назив-Шара.
 
Међу рекама доминирају Дунав, Сава, [[Велика Морава|Морава]], [[Дрина]], [[Дрим]], [[Тимок]], [[Ибар]], [[Неретва]], [[Бојана (река)|Бојана]], [[Вардар]], [[Бистрица (Космет)|Бистрица]], [[Струма]], [[Марица (река)|Марица]], [[Искар]], [[Тунџа]], [[Јантра]] и [[Пинеј]] и др. Језера су [[Охридско језеро]], [[Преспанско језеро]], [[Скадарско језеро]], [[Острвско језеро]], [[Костурско језеро]] итд.
Ред 41:
Клима је [[Средоземна клима|средоземна]] на [[Јадранско море|Јадранског мора]] и [[Егејско море|Егејског мора]], [[Морска клима|океанска]] и [[Суптропска клима|влажне суптропска]] на обали [[Црно море|Црног мора]], док је у унутрашњости умерено [[Умереноконтинентална клима|умереноконтинентална]]. Север полуострва и планине имају снијежне и мразне зиме, те врућа и сува лета. На југу су зиме блаже.
 
Између планина формиране су мање или веће широке равнице, од којих је највећа [[Панонска низија]] у сливу Дунава, Саве, Драве, [[Тиса|Тисе]] и Мораве. Она представља најнижи део земљишта у [[Панонска низија|Панонском базену]], између Алпа, Карпата, ДинарскихДинарида и Родопских планина. Настала је повлачењем и отицањем [[Панонско море|Панонског језера]] (мора) кроз [[Ђердапска клисура|Ђердапску]] клисуру. Језеро је било највеће за време плиоценске геолошке епохе, а постепено је отекло крајем плиоцена и почетком холоцена, када се завршава последње глацијално [[Ледено доба]] на Балкану око 10.000. п. н. е. За то време биле су под ледом многе планине, као што су Олимп, Пинд, Шар-планина, Пирин, Рила, [[Јакупица]], Проклетије, Дурмитор, [[Прењ]] и др.
 
[[Датотека:Stielers Handatlas 1891 50.jpg|мини|Политичка карта Балкана, 1891.]]
Ред 51:
По том схватању Европа је највећа и најдужа, те отуда и њен назив од кованице еврис-широк, простран и опс, опос-веома је налик, лице, око, тј. Европа. Њу окружује [[Северно море]]; Европа није имала име, а сада се тако зове по Кадмовој сестри из Феникије (Либан) по имену Европа. Међутим, према [[Хесиод]]у (између 800—700. п. н. е.) у Теогонији (357) о стварању света и митовима о боговима [[Европа]] је Океанова и Тетина кћи, сестра Тракије, Азије и Либије. [[Зевс]]у је родила сина [[Додон]]а, епонимног хероја Додоне, првог храма на Балкану. Најсевернији народи Европе били су у почетку Бореји, који су становали у Тракији и у долини [[Струма|Стримона]], а касније [[Хиперборејци]], који су живели на крајњем северу, са оне стране Северног Ветра, тј. Хема. Херодот даље износи да је највећа река Европе [[Истар]] ([[Тржни центар „Данубиус“|Данубиус]]) и да је окружују океани, како на истоку, тако и на западу.
 
У географском погледу [[Подунавље]] је велика област која повезује Источну западну Европу, Црноморске регије и [[Средоземно море|Медитеран]], преко својих притока и северне делове континента са централним областима Балкана. Гигантски Алпски и Карпатски планински системи деле Подунавље на Алпски или западни, Панонски или средишњи и Понтски или источни део. Река [[Дунав|Река Дунав]] такође дели Средње Подунавље на Западни део који гравитира [[Динарске планине|ДинаридимаДинариди]]ма, Јадранском мору и Апенинском полуострву и на велики Панонски базен на истоку. Ова низијска област, која представља најмаркантнију црту рељефа Европе, оивичена је са источне стране лучно планинским системом Карпата, [[Трансилвански Алпи|Трансилванских Алпа]] и [[Стара планина|Старом планином]].
 
У пределу Јужних Карпата, Дунав пролази кроз [[Ђердапска клисура|Ђердапску клисуру]] и тиме спаја [[Панонска низија|Панонску]] и [[Влашко-Понтска низија|Влашко-Понтску низију]]. Ђердап је највећа клисура у Европи, дуга око 100 -{km}-, између [[Голубац|Голупца]] и [[Кладово|Кладова]]. Дели се на мали и велики Ђердап. Најужи део Ђердапа је код [[Казан (клисура)|Казана]], где у дужини од 9 -{km}- има ширину 150-170 -{m}- и дубину од 20-50 -{m}-, а највећа дубина му је 74 -{m}-. У Ђердапској клисури Дунав има велики пад, укупно око 30 -{m}-, брзину до 3 -{m/s}-, са просечном количином протицања воде око 5.800-6.000 -{2m}-<sup>3</sup> /s. Клисурске стране издижу се око 600-700 -{m}- изнад речног тока. У овом делу Дунав је веома богат разноврсном рибом, а пре свега моруном, која икру баца у пролеће.
Ред 92:
 
== Народи и етничке групе Балкана ==
Током писане историје, Балкан су претежно насељавали различити [[индоевропскиИндоевропски језици|индоевропски народи]], док повремене инвазије и државне управе [[Туркијски народи|туркијских]] ([[Хуни]], [[Авари]], [[Турци]]) и [[Угро-финскиУгрофински народи|угро-финскихугрофинских]] народа ([[Мађари]]) нису оставиле значајнијег трага у етно-лингвистичком склопу Балкана. Изузетак од овога чине једино крајњи југоисточни делови полуострва, које данас претежно насељавају Турци, као и делови Србије и Румуније у којима у значајном броју живе Мађари.
 
[[Јужни Словени|Јужнословенски]] народи:
* [[Срби]] ([[Србија]], [[Црна Гора]], [[Босна и Херцеговина]], [[Хрватска]], [[Северна Македонија|Македонија]])
* [[Црногорци (народ)|Црногорци]] (Црна Гора, Србија, Хрватска)
* [[Бошњаци]] (Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Хрватска, Северна Македонија, [[Албанија]])
* [[Хрвати]] (Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија)
* [[Словенци]] ([[Словенија]])
* [[Македонци (народ)|Македонци]] ([[Северна Македонија]])
* [[Бугари]] (Албанија, [[Бугарска]], [[Грчка]], Северна Македонија, Србија, [[Турска]])
 
[[Јужни Словени|Јужнословенске]] етничке групе и подгрупе:
* [[Југословени]] (Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина)
* [[Муслимани (народ)|Муслимани]] (Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина)
* [[Горанци]] (Србија - [[Косово и Метохија]], Северна Македонија, Албанија)
* [[Буњевци]] (Србија, Хрватска)
* [[Шокци]] (Србија, Хрватска)
* [[Торлаци]] (Србија, [[Северна Македонија]], Бугарска)
* [[Шопи]] (Бугарска, Србија, Северна Македонија)
* [[Крашовани]] ([[Румунија]])
* [[Јањевци]] (Србија - Косово и Метохија)
* [[Торбеши]] (Северна Македонија, Албанија)
* [[Помаци]] (Бугарска, [[Турска]], Грчка)
* [[Банатски Бугари|Палћени]] (Румунија, Србија)
 
[[Западни словени|Западнословенски]] народи и етничке групе:
* [[Словаци]] (Србија - [[Војводина]])
* [[Панонски Русини|Русини]] (Србија - Војводина)
Ред 124:
* [[Румуни]] (Румунија)
* [[Власи (Србија)|Власи]] (Србија)
* [[Цинцари]] (Грчка, Албанија, Северна Македонија, Србија)
* [[Мегленски Власи]] (Грчка)
* [[Истро-романи|Ћићи]] (Хрватска)
 
Остали [[Индоевропљани|индоевропски]] народи:
* [[Албанци]] (Албанија; Србија - Косово и Метохија, Црна Гора, Северна Македонија, Грчка)
* [[Грци]] (Грчка, Албанија)
* [[Роми]] (Румунија, Бугарска, Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Грчка)
* [[Балкански Египћани|Египћани]] (Србија - Косово и Метохија, Северна Македонија)
* [[Ашкалије]] (Србија - Косово и Метохија)
 
Турски[[Туркијски народи|Туркијски]] народи:
* [[Турци]] (Турска, Грчка, Бугарска, Северна Македонија, Србија - Косово и Метохија)
 
[[Угрофински народи|Угрофински]] народи:
Угро-фински народи:
* Мађари (Румунија, Србија)
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Балканско_полуострво”