Отац — разлика између измена

'''Очинство''' (fatherhood) је пожељан образац понашања [[Отац|оца]] у једном [[Друштво|друштву]] или једној [[Култура|култури]]. Реч је о „правима, обавезама, одговорностима и статусима који се приписују очевима, као и о дискурзивном пољу које одређује добре и лоше очеве. “ Са друге стране ''праксе очинства'' (fathering) односе се на конкретне манифестације ове улоге, односно на оно што очеви заправо чине. У енглеском језику [[дистинкција]] између ова два појма слична је разлици између појмова „бити“ и „чинити“.<ref>{{Cite (book|title=Ново очинство у Србији - Социолошка студија о праксама и идентитетима очева|last=Станојевић|first=Драган|publisher=Универзитет у Беиграду - Филозофски факултет|year=2018|location=Београд|pages=18-19)}}</ref>

-Улазак у улогу оца за неког је резултат планирања, жеље, а за неког производ случајности. Због чега су [[Мушкарац|мушкарци]] остварили ову улогу, каква очекивања имају од себе и како себе виде – битни су елементи очевог [[Идентитет (психологија)|идентитета]]. Поред слике о себи, очинство се материјализује и кроз различите праксе, односно кроз степен и квалитет укључености у живот [[Дете|детета]]. Ове праксе могу бити директне и индиректне, односно могу подразумевати непосредну интеракцију са дететом – кроз негу, бригу , учење – или бити посредне – кроз планирање за дете, материјално обезбеђење и др.<ref (name=":0">{{Cite book|title=Ново очинство у Србији - Социолошка студија о праксама и идентитетима очева|last=Станојевић|first=Драган|publisher=Универзитет у Београду 21)- Филозофски факултет|year=2018|location=Београд|pages=21}}</ref>

Очинство још увек функционише у значајној мери на [[Традиционални морал|традиционалан]] начин али са све мање ефикасности. Традиционални образац улоге оца постоји још само на понашајном плану. Већ на [[Ideologija|идеолошком]] плану дошло је до промена јер већина младих усваја нови образац очеве „блискости“ са дететом.(анђелка186)<ref name=":1">{{Cite book|title=Социологија породице|last=Милић|first=Анђелка|publisher=Чигоја|year=2007|location=Београд|pages=186}}</ref>186

На основу доступних историјских извора, у Србији је могуће током историје идентификовати три модела очинства: 1)

# традиционално очинство; 2)
# отац као хранилац; 3) ново очинство(Драган 59)

Први модел је доминирао од [[Средњи век|средњег века]] све до прве половине двадесетог века, док се у [[Рурално подручје|руралним]] областима задржао и дуже.<ref name=":2" /> (Драган59)

1)# Основна улога оца у традиционалном друштву била је да пред друштвеном заједницом потврди своје биолошко и социјално очинство и тиме легитимира потомке. Ово је пак подразумевало да отац репрезентује друштво пред потомцима, односно обезбеђује потомцима заузимање и [[делање]] одговарајућег друштвеног положаја.(Анђелка186)<ref name=":1" />

Од половине деветнаестог века почиње да се развија други модел – ''отац хранилац''. У овом случају долази до раздвајања радних активности од домаћинства и до позиционирања мушкарца све интензивније у јавној сфери (фабрикама, јавној управи и сл.), њихова примарна породична улога постаје хранитељска. Брига и нега деце и даље остају дужност мајке, с тим што са развојем грађанске породице почиње да се развија осећај интимности породичног дома и нови облик емоционалне размене и осећајности како између супружника тако и између родитеља и деце.<ref name=":3">{{Cite book|title=Ново очинство у Србији - Социолошка студија о праксама и идентитетима очева|last=Станојевић|first=Драган|publisher=Универзитет у Београду - Филозофски факултет|year=2018|location=Београд|pages=60}}</ref>

Током друге половине двадесетог века, и с убрзаном [[Теорија модернизације|модернизацијом]] коју је усмеравао [[социјализам]], све више жена улази на тржиште рада, те оба супружника зарађују. Иако је друштвенополитички циљ да све жене раде са пуним радним временом уздрмао темеље традиционалног родног поретка, он га није срушио. Мушкарци су и даље зарађивали више од жена, радили дуже и на престижнијим пословима, док су жене, чак и када су радиле, биле оптерећене већином домаћих послова. Мушкарци и даље свој идентитет формирају кроз дискурс ''породичног човека'' који је способан да издржава своју породицу. Овај модел доминира и данас, међутим полако се појављује и трећи модел ''новог очинства.''(драган<ref name=":3" 60)/>

Поред идентитета храниоца, за очеве се појављују и други идентитети попут „укљученог оца“, „брижног оца“ и слично. Појам ''укључени отац'' обухвата [[Вредност (етика)|вредности]] и праксе ткз. новог очинства. Термин подразумева висок ниво укључености оца у све аспекте живота деце, родну сензибилисаност, истакнуто место родитељског идентитета у структури личности мушкарца.<ref name=":0" /> (драган21) Степен укључености оца у обавезе око деце и у кућне обавезе, односно равномернији и равноправнији облик поделе свих домаћих и родитељских обавеза са [[Супруга|супругом]]/партнерком, зависи у значајној мери од задовољства [[Брак|браком]]/партнерством. Мада у различитим популацијама и различитим инструментима испитивана, ова веза је јасна и упућује на податак да задовољство међусобним односом партнере додатно учвршћује и упућује једно на друго, између осталог и у виду спремности да поделе обавезе или да заједно у њима учествују. Такође, количина проведеног времена и квалитет односа између [[Родитељ|родитеља]] и детета у значајној су вези са задовољством у браку код оца него код мајке.<ref (паркеname=":4">{{Cite 2002,book|title=Ново драганочинство у Србији - Социолошка студија о праксама и идентитетима очева|last=Станојевић|first=Драган|publisher=Универзитет у Београду - Филозофски факултет|year=2018|location=Београд|pages=44)}}</ref> То значи да однос оца са дететом више зависи од степена несугласица које има са супругом, него што однос мајке и детета зависи од квалитета њеног односа са супругом.(драган44)<ref name=":4" />

Дакле, ново очинство има следеће карактереистике: 1) да буде много присутнији у животу детета него раније; 2) да укључи много више отворених емоција нежности, пријатељства и привржености према детету; 3) да негује другарски однос са децом кроз игру, забаву и слободно време.<ref>{{Cite (Анђелкаbook|title=Социологија породице|last=Милић|first=Анђелка|publisher=Чигоја|year=2007|location=Београд|pages=187)}}</ref>