Балканско полуострво — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 35:
 
== Географија Балкана ==
Географске границе Балкана су: на северу река [[Дунав]] и река [[Сава]], на југу [[Средоземно море]], на истоку и југоистоку [[Црно море|Црно]], [[Мраморно море|Мраморно]] и [[Егејско море]], на западу [[Јонско море|Јонско]] и [[Јадранско море]]. Треба напоменути да су северне границе Балканског полуострва, реке Сава и Дунав, само одокативне јер их није могуће тачно утврдити због широке везе коју ово полуострво има са средњом Европом. Његове јужне обале су јако разуђене. Полуострво пресецају велики планински системи са севера према југу и југоистоку, који теже да се од [[Алпи|Алпа]], преко [[Грчка острва|Егејских острва]] споје са планинским системом [[Мала Азија|Мале Азије]]. То су Динарско-Шарско-Пиндски, Карпатски, Балкански и Родопски системи, са планинским висовима до 3000 -{m}-. ([[Рила]] 2925 -{m}-, [[Олимп]] 2918 -{m}-, [[Пинд]] 2914 -{m}-, [[Кораб]] 2764 -{m}-, [[Шар]] 2748 -{m}-, [[Проклетије]] 2694 -{m}-, [[Дурмитор]] 2522 -{m}- итд. Још у античко доба описане су и опеване многе планине Балкана, највише свакако Олимп, затим Хем и Родопи, али и Пинд, [[Тајгет]], [[Парнас]] и друге. Филозоф и географ [[Страбон]] (66. године п. н. е.-19–19. године н. е.) Шар -планину (Skardus) назива „Веригом света“ ([[Catena mundi]]). Доласком [[Словени|Словена]] на то подручје, добила је садашњи назив-Шара.
 
Међу рекама доминирају Дунав, Сава, [[Велика Морава|Морава]], [[Дрина]], [[Дрим]], [[Тимок]], [[Ибар]], [[Неретва]], [[Бојана (река)|Бојана]], [[Вардар]], [[Бистрица (Космет)|Бистрица]], [[Струма]], [[Марица (река)|Марица]], [[Искар]], [[Тунџа]], [[Јантра]] и [[Пинеј]] и др. Језера су [[Охридско језеро]], [[Преспанско језеро]], [[Скадарско језеро]], [[Острвско језеро]], [[Костурско језеро]] итд.