Краљево — разлика између измена

Географску особеност Краљева употпуњују и делови речних токова Ибра и Западне Мораве са притокама. Краљевачки део ЗапанеЗападне Мораве има благе падине испресецане потоцима и речицама, које су у вишим деловима обрасле [[широколисне и мешовите шуме умерених предела|листопадном шумом]], а у нижим су засађени [[воћњак (Лозница)|воћњаци]] и [[виноград]]и. Поред саме реке простиру се водоплавне, плодне равнице погодне за гајење пољопривреднохпољопривредних култура. Највећа притока Западне Мораве је река [[Гружа]]. Река Ибар се одликује буковима и [[водопад|слаповима]], великим бројем притока и богатим рибљим фондом. Атрактивност Ибарске клисуре, чије су падине стрме, често огољене и расечене споредним поточним и речним [[клисура]]ма, огледа се, пре свега, у кривудавом току реке. Највеће десне притоке Ибра су [[Гвоздачка река]], [[Магласица]] и [[Рибница (притока Ибра)|Рибница]], а са леве у Ибар утичу [[Студеница (река)|Студеница]], [[Дубочица (река)|Дубочица]], [[Пивница]] и [[Лопатница]]. Све су бистре планинске реке, прозирно зеленкасте боје, пуне брзака и мањих водопада. Пар километара пре Краљева, Ибар излази из клисуре и постепено се смирује, све до ушћа у Мораву. Треба поменути и планине које се налазе у околини Краљева: [[Гоч]] (1.216 -{m}-), [[Столови]] (1.375 -{m}-), [[Троглав (Србија)|Троглав]] (1.177 -{m}-), [[Чемерно (планина)|Чемерно]] (1.579 -{m}-), [[Радочело]] (1.643 -{m}-) и друге. Обрасле су шумом (на низимнижим наднорскимнадморским висинама [[буква]], [[јела]], [[липа]], [[јасен]], а на вишим [[четинари]]) а обилују пашњацима и разноврсним планинским биљем.

Сматра се да је Ибарска долина, као природна саобраћајница, довела и [[Римско царство]]. Стварањем римских провинција на Балкану територија данашњег града и околине постаје гранична зона између [[Горња Мезија|Горње Мезије]] и [[Далмација (римска провинција)|Далмације]]. Ови крајеви били значајни за РимљанРимљане због рудног богатства и постојања геотермалних извора. Из античког периода потиче и вотивна ара посвећена [[Јупитер]]у, пронађена у горњем Лашцу, као и цигларска пећ откривена у Чибуковцу.

Српски [[Први српски устанак|устаници]] су 1805. освојили Карановац и спалили га. Друштвено-економски живот Карановца у време устаничких година био је жив. На рушевинама старе турске вароши израстао је нови српски Карановац, који постаје живо трговачко и занатско место, значајна војна база, саобраћајни чвор и административно-судски центар нахије. После паљења и рушења Карановца 1805. године протерано је муслиманско становништостановништво. Почели су да пристижу Срби занатлије и трговци, који су заменили муслимане.

Поред улоге општинског и административног центра, град Краљево има и улогу економског трговинског и индустријског центра југозападне Србије, центра где су концентрисани скоро сви привредни капацитети. Град Краљево спада у групу привредно развијених градова у Републици Србији. Привредна активност се одвија у 11 сектора, али највећи утицај на привредна кретања имају предузећа из трговине и прерађивачке индустрије. Захваљујући добром географско-саобраћајном положају, град Краљево је трговински центар Рашког округа. Такође, близина аеродрома „Морава“ у Лађевцима који се од пролећа 2012. године користи за карго саобраћај, а од 2019. године се користи и за цивилни, од велике је важности за град Краљево због поспешивања извоза (посебно пољопривредних производа), али и доприноса развоју туризма. Основне карактеристике привредне структуре КрљеваКраљева чине:

# Географија, плодно земљиште и рудна налазишта условили су да доминантне привредне гране у Краљеву буду пољоприпривредапољопривреда, металопрерађивачка и ватростална индустрија, дрвна индустрија, грађевинарство и трговина.

На територији града Краљева основно образовање је организовано у 21 школи, а средњошколско у 10 школа. Најстарија средња школа на територији града је [[Пољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“]], уједно и најстарија пољопривредна школа у Србији (основана [[1882]]. године). [[Гимназија Краљево|Краљевачка гимназија]] је основана [[1909]]. године, [[Шумарска школа]] [[1899]], Машинско - техничка школа [[1934]]. Остале краљевачке средње школе су отворене после Другог светског рата. То су Медицинска школа, [[Електро-саобраћајна шклолашкола]], [[Економско-трговинска школа]], [[Музичка школа „Стеван Мокрањац“]], [[Уметничка школа]], Основна и средња школа за децу ометену у развоју „Иво Лола Рибар“.

Успеси краљевачке [[кошарка|кошарке]] везују се за клубове [[КК Слога|Слога]] и [[КК Машинац|Машинац]]. [[Сретен Драгојловић]], [[Драган Тодорић]], [[Љубодраг Симоновић]] и [[Владе Дивац]] само су нека од познатих кошаркашких имена која су поникла у хали крај Ибра. [[1998]]. године се навршава педесет година постојања Слоге која се неколико година такмичила у Првој савезној лиги бивше Југославије, тада најјачем европском националном шампионату. Моментално, Слога игра у Првој лиги. КошаркаскиКошаркашки клуб Машинац је за врло кратак временски период прошао пут од оснивања до Прве лиге.

[[Датотека:Dugalic.jpg|мини|десно|100п|[[Небојша Дугалић]] српски глумац]]Проф. др. ум Миодраг Кркобабић, визуелни уметник и професор аудивизуелнихаудовизуелних композиција[[Датотека:Nikola Kovačević.jpg|мини|десно|100п|[[Никола Ковачевић (одбојкаш)|Никола Ковачевић]], српски [[одбојка]]ш]]

* [[Невена Јовановић]] - кошарка, Србија, ЛИО 2016. Рио де ЖенеироЖанеиро