Аранђеловац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Исправљене словне грешке
Ред 23:
 
== Историја ==
Аранђеловац је млад град. Основу града чине Буковик и Врбица. Најстарији писмени подаци о Буковику потичу из [[15. век]]а. У [[средњи вијек|средњем веку]] цео крај је био повезан са [[Рудник (Горњи Милановац)|Рудником]], тада најважнијем месту у Шумадији. Када су [[Османско царство|Османлије]] [[1459]]. освојили [[Смедерево]], њихова војска је овладала и овим крајем. [[Павле Бакић]] је из Венчаца са 1000 ратника прешао у Угарску и постаје [[:Категорија:Srpski despoti|српски деспот]]. [[Историја Аустрије|Аустрија]] је [[1718]]. године завладала северним крајевима централне Србије. Централна Србија под Аустријанцима добила је статус ''Војне командатурекомандантуре Краљевине Србије''. У то време помиње се Врбица као ненасељено место у крагујевачком дистрикту. Године [[1735]]. у Врбици се помиње [[шанац]] са око 50 домова и можда 300 до 350 становника. Командант шанца био је [[Мијушко Кујунџић]] који је заповедао свим војним обвезницима овог краја. Османлије су [[1739]]. године поново завладали централном Србијом. Њихове репресалије изазвале су још једну велику сеоба Срба у крајеве северно од [[Дунав]]а и [[Сава|Саве]]. Многи су тражили спас у [[Хајдуци|хајдучији]]. Иако су Османлије послали своје елитне трупе, [[Јањичари|јањичаре]], хајдучија се у целом региону јужно од Дунава и Саве није могла угушити, исто због Царске Аустрије у суседству у коју су хајдуци могли да се повуку или прикључе разним војним јединицама. Први српски устанак је избио [[1804]]. године, у Орашцу, где су се скупили народни прваци и угледни људи. Устанике је заклео буковички прота Атанасије.
 
После српских устанка 1804 и [[1815]]. место се развија и напредује. [[Илија Гарашанин]] је рођен у селу [[Гараши]]. [[Михаило Обреновић]] гради ''Старо здање'' као своју летњу резиденцију. Аранђеловчани су важили као одани Обреновићима, те су немило прихватили смену краљевске династије [[1903]]. године.
Ред 149:
== Знаменитости ==
[[Датотека:Црква светог Архангела Михаила у Аранђеловцу.JPG|thumb|200п|[[Црква Светог Арханђела Гаврила у Аранђеловцу|Православна црква Св. Арханђела Гаврила у Аранђеловцу]], подигнута 1835]] [[Датотека:Црква Св. Арханђела Михаила у Брезовцу 01.JPG|мини|десно|[[Црква Светог Архангела Михаила у Брезовцу|Црква Св. Арханђела Михаила у Брезовцу]] ]]
Аранђеловац је најпознатији по благотворности киселе воде којом је још [[1811]]. године своје здравље крепио [[Доситеј Обрадовић]]. На лични захтев кнеза Милоша, буковичка вода је допремана у бутелама и коришћена на двору, а почетком XX века почиње и ручно флаширање киселе воде „Књаз Милош“. Ова вода је често добијала медаље за квалитет. Поред овога, веома је познат велелепни парк Буковичке бање који се простире на површини од 21,5 -{ha}- са сталном поставком мермерних скулптура, најпознатијих наших и светских аутора, насталих у тридесетогодишњем постојању међународне смотре уметности „Мермер и звуци“ која поред мермерних скулптура организује и манифестацију „Свет керамике“, а организује и позоришне представе, концерте и фолкорнефолклорне приредбе. Од 1966. организује се Симпозијум скулптуре „Бели Венчац“.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:447216-Vencacki-mermer-u-Arandjelovcu Венчачки мермер у Аранђеловцу („Вечерње новости“, 3. август 2013)]</ref> Све манифестације обављају се на летњој отвореној сцени или у прелепој „Сали кнежева“ хотела „Старо здање“, грађевине старе преко 150 година, која потиче из времена [[обреновићи|династије Обреновић]]. У парку се налази и павиљон књаза Милоша и неколико извора минералне воде која се у бањском лечилишту користи заједно са глином за лечење обољења гастроинтестиналног и хепатолибијарног система, болести респираторног система и повреде локомоторног система.
 
[[Датотека:BukovickaBanja-StaroZdanje.JPG|thumb|лево|200п|[[Старо здање]]]]
Ред 156:
Аранђеловац има и два храма Св. архангела Гаврила. Један је онај у коме је служио прота Атанасије Буковички, који је заклео устанике на верност отаџбини, подигнут на темељима средњовековне цркве из [[1480]]. године. [[Црква Св. Арханђела Гаврила у Аранђеловцу|Други]] је подигао кнез [[Милош Обреновић|Милош]], онај по коме је Аранђеловац добио име, подигнут [[1835]]. године, а који је готово истоветан [[Црква Свете тројице у Горњем Милановцу|цркви Свете Тројице у Горњем Милановцу]]. [[Црква Светих апостола Петра и Павла у Аранђеловцу|Новосаграђен Храм Св. Ап. Петра и Павла]] један је од највећих у Шумадији. У близини се налази некадашњи средњовековни манастир, а данас [[црква Светог Архангела Михаила у Брезовцу]], цркве брвнаре у [[Венчане|Венчанима]] и Даросави. У непосредној близини, у Тополи налази се маузолеј краља Петра I на [[Црква Светог Ђорђа на Опленцу|Опленцу]] као и Карађорђева црква, затим средњовековни манастири [[Манастир Вољавча|Вољавча]], [[Манастир Никоље Рудничко|Никоље]] и [[Манастир Благовештење Рудничко|Благовештење]].
 
На 10 -{km}- од Аранђеловца је [[1976]]. подигнуто акумулационо [[Гарашко језеро]] за снадбевањеснабдевање водом Аранђеловца и околине. Језеро се простире на површини од око 65 -{ha}-, највеће дубине 22 -{m}-, порибљено је и представља омиљено излетиште грађана Аранђеловца заједно са базеном поред самог језера и спортским теренима.
 
[[Народни музеј Аранђеловац|Аранђеловачки музеј]] има своју сталну поставку коме припада [[Рисовача|Рисовачка пећина]], на самом улазу у град, из доба неолита, а у близини које се налази и етно-кућа.