Идиот (роман) — разлика између измена

У сваком случају је неспособан за брак и брачни живот, као што се аутор побринуо да нам јасно стави до знања. Свеједно, Мишкин је растрзан између две жене. Прва је Аглаја, наивна и чиста, лепа, искрена млада девојка, отворена према свету или пре својој улози ћерке из богате породице којој је судбински одређено да се уда за успешног и привлачног младића и ''срећно живи до краја живота''. Шта то тачно Аглаја жели, ни она сама не зна; наводно се разликује од својих сестара и остале породице, ''луда'' је у оном добронамерном достојевскијанском смислу те речи (Достојевски много више воли лицкастелуцкасте од нормалних људи), једном речју, личност са сопственом ''мисијом'', дакле са Божијом искром у души. Мишкин (и, у извесној мери, Аглајина мајка) једини су који је разумеју. Њена интуитивна али наивна мајка брине се једино због тога што јој је ћерка чудна, али Мишкин осећа скривени терет који Аглаја носи у души. Са нејасном потребом да спасе и заштити тако што ће је просветлити ка духовном животном путу, Мишкин пристаје на Аглајин предлог да се ожени њоме. Е, тад почиње заплет: ту је и демонска, поносна, бедна, издана, тајанствена, чаробна и, упркос свом понижењу, блиставо чиста Настасја Филиповна, један од оних потпуно неприхватљивих, нестварних, иритантних ликова, којих су романи Достојевског препрепуни. Ова апстрактна жена је у стању да осећа само у суперлативу; ни њеној доброти ни њеној злоћи нема граница. Она је жртва једног постаријег мушкарца који ју је узео за љубавницу и неколико година живео с њом, па је одлучио да се ожени пристојном женом. Он благонаклоно извољева да уда Настасју Филиповну за свог секретара.