Прво је радио као камерман на телевизији током ’60-их година да би крајем ’70-их упловио у филмске воде.
Сарађивао је са редитељима попут [[Лордан Зафрановић|Лордана Зафрановића]] (''[[Пад Италије]]''), [[Владимир Тадеј|Владимира Тадеја]] (''Паклени оток''), [[Ватрослав Мимица|Ватрослава Мимице]] (''Посљедњи подвиг диверзанта Облака''), [[Миливоје Милошевић|Миливоја Милошевића]] (''Другарчине''), [[Милан Јелић (редитељ)|Милана Јелића]] (''[[Пази шта радиш]]''), [[Милош Радивојевић|Мише Радивојевића]] (''Снови, живот, смрт Филипа Филиповића'', ''Живети као сав нормалан свет'', ''Дечко који обећава''), [[Боро Драшковић|Боре Драшковића]] (''Живот је леп''), [[Драгослав Лазић|Драгослава Лазића]] (''Секула и његове жене''); познат је и по сниматељском раду на култним филмовима [[Слободан Шијан|Слободана Шијана]] (''Ко то тамо пева'', ''Маратонци трче почасни круг''). Редитељ је наслова ''[[Балкански шпијун]]'', ''[[Тамна страна Сунца]]'', ''[[Три карте за Холивуд]]'', ''[[У име оца и сина]]'', ''[[Балканска браћа]]''.
За филм ''Бештије'' је 1978. добио на филмском фестивалу у Пули Златну арену за камеру и 1985. за филм ''[[Живот је леп (филм из 1985)|Живот је леп]]''. Са [[Душан Ковачевић|Душаном Ковачевићем]] је поделио Велику Златну арену за режију филма ''[[Балкански шпијун]]''.
