Википедија

Привреда Словеније — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
исправке формата датума
м знак постотка се не одваја белином од бројке
Ред 8:
|организације = [[Организација за економску сарадњу и развој]], [[Европска унија|ЕУ]]
|гдп = 58,06 милијарди (2012)
|гдпраст = -2,0 % (2012)
|по становнику = 28.600 (2012)
|сектори = пољопривреда (2,7 %), индустрија (27,6 %), услуге (69,7 %)
|инфлација = 2.6 % (2012)
|сиромаштво = 12.7 % (2010)
|џини = 23.8 (2010)
|радна снага = 923.000 (2012)
Ред 19:
|извоз = $28,42 милијарди (2012)
|извозна добра = хемикалије, храна, финални производи, машинска и транспортна опрема
|извозни партнери = {{зас|НЕМ}} [[Немачка]] (20 %) <br /> {{зас|ИТА}} [[Италија]] (12 %) <br /> {{зас|АУТ}} [[Аустрија]] (7,9 %) <br /> {{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] (6,2 %) <br /> {{зас|ФРА}} [[Француска]] (4,8 %) <br /> {{зас|РУС}} [[Русија]] (4,6 %)
|увоз = $29,83 милијарди (2012)
|увозна добра = хемикалије, храна, финални производи, машинска и транспортна опрема, гориво и мазива
|увозни партнери = {{зас|ИТА}} [[Италија]] (16,3 %) <br /> {{зас|НЕМ}} [[Немачка]] (16,2 %) <br /> {{зас|АУТ}} [[Аустрија]] (10,4 %) <br /> {{зас|ХРВ}} [[Хрватска]] (4,8 %) <br /> {{зас|МАЂ}} [[Мађарска]] (4,0 %) <br />
|приходи = $20,5 милијарди (2012)
|расходи = $22,59 милијарди (2012)
Ред 34:
== Историја ==
 
Без обзира што је становништво Словеније чинило тек једанаести део укупног становништва бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], ова алпска држава је била најпродуктивнија југословенска република и њена производња је чинила 20 % БДП и једну трећину укупног извоза СФРЈ. Независност 1991. године је дочекала са јаком привредном основом и развијеним везама са западним тржиштем. Од тада, Словенија се ужурбано припремала за евроинтеграције и стремила је приступању разним трговинским организацијама. Она је један од оснивача [[Светска трговинска организација|СТО]], придружила се [[Централноевропски уговор о слободној трговини|организацији ЦЕФТА]] 1996. године, као и Европској унији [[1. мај]]а [[2004]]. године. [[Евро]] је уведен на почетку 2007. године, уместо дотадашњег [[Словеначки толар|толара]].
 
Европска дужничка криза је уздрмала привреду ове земље (највише у ЕУ, заједно са балтичким државама и [[Финска|Финском]]), међутим, захваљујући извозу, Словенија се економски полагано опорављала. <ref>{{cite web |url=http://www.ebrd.com/pages/research/publications/flagships/transition/slovenia.shtml |title=Slovenia Country Assessment |publisher=European Bank for Reconstruction and Development |accessdate=16. 2. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120220205632/http://www.ebrd.com/pages/research/publications/flagships/transition/slovenia.shtml |archive-date=20. 2. 2012 |url-status=dead |df= }}</ref> Поново је, крајем [[2011]]. године, уследила рецесија, а разлози исте су приписани паду домаће потрошње и извоза. Извоз Словеније махом иде у земље-чланице [[Еврозона|еврозоне]]. Такође, овом кризом је озбиљно погођен и грађевински сектор.<ref name="ST2012-03-13">{{cite news |url=http://www.sloveniatimes.com/double-dip-recession-is-the-%E2%80%98official%E2%80%99-reality |title=Double Dip Recession is the 'Slovenian' Reality |newspaper=The Slovenia Times |date=13. 3. 2012}}
Ред 40:
== Обележја привреде ==
 
У примарном сектору је запослено 6 % становништва. Величина просечног газдинства износи 5,5 ha. Крајем деведесетих је дошло до пораста производње органске хране. Јавне финансије показују значајан дефицит током последњих неколико година. Приватизације словеначких предузећа су махом биле успешне. Суседна [[Хрватска]] је почела са инвестирањем у Словенију. Првог јула [[2010]]. године, ''Атлантик група'' из Хрватске је купила ''Дрогу Колинску'' за 382 милиона евра. Јуна [[2013]]. године, ланац супермаркета ''Меркатор'' је купљен од стране хрватског ''Агрокора'' за 454 милиона евра.
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Привреда_Словеније”