Епархија бихаћко-петровачка — разлика између измена

Надлежни првосвјештеникархијереј је владикаепископ [[Сергије Карановић|Сергије (Карановић)]], а сједиште владичанастваепархије се налази у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] гдје је и [[Саборна црква у Босанском Петровцу|Саборна црква]].

== ПрошлостИсторијат ==

Замисао о стварању БихаћкогБихаћке владичанастваепархије у [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Сабору српске цркве]] је постојала још [[1921]]. године, али је тек [[1925]]. изабран први владикаепископ БихаћкогБихаћке владичанастваепархије др [[Венијамин Таушановић]], који је овимовом владичанаствомепархијом управљао четири године. Послије његовог премјештаја [[1929]]. године за [[Злетовско-струмичка епархија|владикуепископа злетовско-струмичког]], владичанствомепархијом су управљалиадминистрирали владикеепископи: [[Епархија бањалучка|бањалучки]], [[Епархија далматинска|далматински]] и [[Епархија зворничко-тузланска|зворничко-тузлански]] до [[1934]]. године, када је овоова владичанаствоепархија укинутоукинута.

У току [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] подручје БихаћкогБихаћке владичанстваепархије тешко је страдало од [[Усташе|усташа]], а православни [[Саборна црква у Бихаћу|Храм Силаска Светог духа на апостоле]], у [[Бихаћ]]у, био је први порушени храм у [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] [[1941]]. године. [[Независна Држава Хрватска]] је [[5. мај]]а [[1942]]. године подијељена на четири владичанстваепархије за „[[Хрватска православна црква|Хрватску православну цркву]]“, и то: Загребачку, Бродску, Петровачку и Сарајевску. До попуњавања „Петровачке епархије“ није никада дошло.

Проучавајући предратно, ратно и послијератно стање на подручју [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]], владикеепископи [[Епархија далматинска|далматински]] г. [[Николај Мрђа|Николај (Мрђа)]] и [[Епархија бањалучка|бањалучки]] г. [[Јефрем Милутиновић|Јефрем (Милутиновић)]], у образложењу свог приједлога [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]], за обновљење владичанастваЕпархије бихаћко-петровачкогбихаћке.

Размотривши приједлог поменутих првосвјештеникаархијереја, Сабор је основао новонову [[Епархија|владичанствоепархију]] са називом [[Бихаћ]]ко-[[Босански Петровац|петровачка]], а за њено сједиште одређен је [[Босански Петровац]]. Тако је Бихаћко-петровачкопетровачка владичанствоепархија основана одлуком Светог архијерејског сабора [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] на његовом редовном засједању у манастиру [[Манастир Пећка патријаршија|Пећкој патријаршији]], [[19. мај|19]]/6. маја [[1990]]. године. ОвоОва владичанствоепархија је одређеноодређена и као насљедница БихаћкогБихаћке владичанстваепархије која је основана [[1925]]. године са сједиштем у [[Бихаћ]]у. У састав новооснованогновоосноване владичанстваепархије ушли су дијелови владичанставаепархија [[Епархија бањалучка|Бањалучке]] и [[Епархија далматинска|Далматинске]].

У току рата [[1992]]—[[1995]]. подручје Бихаћко-петровачкогпетровачке владичанстваепархије тешко је страдало. Уништени су многи храмови, а многобројно становништво је усљед ратних дејстава избјегло или протјерано са својих домаћинстава, укључујући такође и владикуепископа [[Хризостом Јевић|Хризостома (Јевића)]] и свјештенствосвештенство које се налазило у ратнимкризним подручјима. Обнова ратом страдалогстрадале владичанстваепархије почела је повратком владикеепископа Хризостома у село [[Подрашница]], [[општина Мркоњић Град]] [[1996]]. године.

== ВладикеЕпископи ==

=== ВладикеЕпископи бихаћки ===

| Послије његовог премјештаја 1929. године за [[Злетовско-струмичка епархија|владикуепископа злетовско-струмичког]], владичанствомепархијом су управљалеадминистрирали владикеепископи: [[Епархија бањалучка|бањалучки]], [[Епархија далматинска|далматински]] и [[Епархија зворничко-тузланска|зворничко-тузлански]] до 1934. године, када је [[епархија|владичанство]] укинутоукинута.

=== ВладикеЕпископи бихаћко-петровачки ===

| До избора првог владикеепископа, мјестобљузнитељадминистратор владичанстваепархије је био владикамитрополит дабробосански [[Николај Мрђа]] (1990—1991)

Одлуком Светог Архијерејског Сабора СПЦ, одржаног 15. маја 2019. године, а на приједлог владикеепископа бањалучког Јефрема, предложенопредложена је заокруживањеарондација [[Епархија бањалучка|владичанстваепархије бањалучкогбањалучке]], и то у корист владичанастваепархије бихаћко-петровачкогпетровачке. ЗаокруживањеАрондација и примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког спроведена је у дјело 15. јула 2019. године.

<ref name="Примопредаја">{{cite web |url=https://www.eparhijabihackopetrovacka.org/izvrsena-primopredaja-arhijerejskog-namjesnistva-jajacko-mrkonjickog/ |title=Извршена примопредаја архијерејског намјесништва јајачко-мркоњићког |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=14. 04. 2020 }}</ref> До тада је било 6 архијерејских намјесништава у владичанаствуепархији бихаћко-петровачкомпетровачкој, од те одлуке владичанствоепархија броји 7 архијерејских намјесништава. То су:

* намјесништвоАрхијерејско намесништво граховско-дрварско

* намјесништвоАрхијерејско намесништво јајачко-мркоњићко

* намјесништвоАрхијерејско намесништво кључко

* намјесништвоАрхијерејско намесништво лијевљанско-гламочко

* намјесништвоАрхијерејско намесништво петровачко-бихаћко

* намјесништвоАрхијерејско намесништво санско-крупско

* намјесништвоАрхијерејско намесништво шиповско

== ИзвориРеференце ==

== КњижевностЛитература ==