Википедија

Галичко-волинска држава — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 1:
{{Short description|Краљевство у средњој Европи}}
{{Друго значење2|Галиција}}
[[Датотека:Alex K Halych-Volhynia.svg|десно|мини|200п|Галичко-волинских [[грб]]]]
 
'''Галичко-волинска држава''' ({{јез-ру|Галицко-Волынская держава}})<ref>It is also called ''Galich-Volhyn'', ''Galicia–Volynia'', ''Galicia–Volyn'', and ''Galich–Volyn'', ''Halych–Volhyn'', ''Halych–Volhynia'', or ''Galicia–Vladimir''</ref> је била средњовековна [[кнежевина]], а потом [[краљевина]], која је настала крајем 12. века, уједињењем [[Галиција|Галичке кнежевине]] са суседном [[Волинија|Волинском кнежевином]]. Уједињење је извршено за време владавине кнеза [[Роман Велики|Романа Мистиславича]] (у. 1205). Његов син и наследник [[Данило Галички|Данило Романович]] (у. 1264) примио је [[1253]]. године титулу [[краљ]]а ''Русије'' ({{јез-лат|Rex Rusiae}}), чиме је галичко-волинска област постала језгро новопроглашене ''Краљевине Русије'' ({{јез-лат|Regnum Rusiae}}). Пошто је [[краљ|краљевска]] титула била западног порекла, Данило није успео да наметне своју власт осталим руским кнежевима. Данилови наследници су фактички владали само у галичко-волинским областима, а краљевску титулу су употребљавали тек повремено, као израз својих претензија. Галичко-волинска држава је постојала до [[1349]]. године, када је анектирана од стране [[Краљевина Пољска|Краљевине Пољске]].{{sfn|Magocsi|1996|p=114-121}}{{sfn|Харди|2002a|p=}}
 
[[Датотека:GAL-VOL JUR2.png|десно|мини|200п|Галичко-волинска држава<br>у првој половини 14. века]]
Линија 15 ⟶ 16:
Данилов син [[Лав Данилович]] (у. 1301) знатно је уздигао моћ галичко-волинске државе. у неколико наврата је сузбио утицаје и насртаје суседних држава ([[Краљевина Угарска|Угарске]], [[Краљевина Пољска|Пољске]] и [[Велика кнежевина Литванија|Литве]]), што му је донело углед међу осталим руским кнежевима. Након његове смрти, држава је почела слабити, пошто је била непосредно угрожена од [[Златна Хорда|Златне Хорде]] и осталих суседа. За време владавине потоњих галичко-волинских кнежева, суседне државе (Пољска и Литва) су у неколико наврата угрозиле и сам опстанак кнежевине, која је [[1349]]. године и коначно анектирана од стране Пољске.{{sfn|Magocsi|1996|p=123}}
 
=== Западно савезништво ===
== Види ==▼
{{рут}}
[[Tatari]] su u intenzivnim napadima nakon 1240. opustošili gotovo sve ukrajinske kneževine i uništili grad [[Kijev]]. Tijekom svojih napada ušli su na prostore Ugarske i Poljske, a potom su se povukli preko ukrajinskih stepa u Aziju. Ondje su na donjem toku rijeke Volge stvorili svoje središte Saraj koje je predstavljalo vojno-politički centar zapadnog regionalnog kanata [[Mongolsko Carstvo|Mongolskog carstva]], koje je u sljedećem razdoblju kontroliralo gotovo cijelu istočnu Europu. Knez [[Danilo Romanovič Galickij]] (1228.-1264.) završava borbu za prijestolje u [[Kijev]]u tek 1245. godine. Stječe čvrstu vlast u svim zapadnim kneževinama i užem okruženju, no kako bi zadržao neovisnost stvara svojevrsni obrambeni savez protiv Tatara i gradi jače političke veze s [[Poljaci]]ma, [[Litavci]]ma i [[Mađari|Ugarima]].<ref>Volodymyr Kubijovich, Danilo Husar Stryk (eds); Encyclopedia of Ukraine, Toronto University Press, 1984-93, 5 vol.</ref> Surađuje i pregovara s Rimskom crkvom kao jakim političkim saveznikom te 1250. uspostavlja novo jako vojno i političko središte grad [[Lavov]], koji je ispočetka predstavljao prestižnu utvrdu u borbi protiv Tatara.<ref>[http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?AddButton=pages\D\A\DanyloRomanovych.htm King Danylo Romanovych and alliances in the West, particularly with Pope Innocent IV.]</ref> Njegov brat Vasiljko pokazao se dobrim i obrazovanim suradnikom, a takav je bio i njegov sin [[Vladimir Vasiljkovič]], koji je govorio nekoliko stranih jezika, bavio se književnošću i umjetnošću te je u konačnici izgradio nekoliko gradića u kneževini Volinj.
 
Za svog vladanja Danilo gradi čvrsti politički utjecaj i ugled u cijeloj središnjoj [[Europa|Europi]], a Galičko-Volinjska država teritorijalno predstavlja svojevrsni obrambeni zid prema zapadnoj Europi. Stara [[Ukrajina]] se ovdje pokazuje zaštitnikom kršćanske [[Europa|Europe]] i po drugi puta stječe naziv pogranične zemlje koja razdvaja zapadnu i istočnu kulturu. Godine 1253. Danilo je prihvatio kraljevsku krunu od Svetog oca u Rimu i uspostavio kratkoročnu crkvenu uniju između Istočne i Zapadne Crkve. Vladao je do 1264., kada je umro u gradu Holmu gdje je i pokopan. Njegov brat Vasiljko umro je 1270. godine.
 
Najdominantniji sin kralja Danila bio je knez [[Lev Danilovič]] (1264.-1301.)<ref>[http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages\L\E\LevDanylovych.htm Lev Danylovych, Lev Danylovyč: b ca 1228 - d ca 1301]</ref> koji je do 1300. vodio dinamične ratove u cjelokupnom okruženju. Lev je pregovarao i s [[Tatari]]ma nastojeći indirektno steći što veću kontrolu nad okupiranim istočnim kneževinama koje su uključivale prostore današnje istočne [[Ukrajina|Ukrajine]] i zapadne [[Rusija|Rusije]], te je nastojao zauzeti određene teritorije u Poljskoj i Litvi. S Teutonskim redom ([[Nijemci]]ma) i [[Mađari|Ugarima]] mirno je surađivao te im je pomagao da steknu stabilnu kontrolu na njihovim prostorima. Oženio je ugarsku kneginju Konstanzu te je s njom imao sina Jurija. Za svojeg vladanja grad [[Ljviv]] je učinio svojim novim kulturnim i političkim središtem.
 
Za време vladavine njegova sina [[Jurij Ljvivič|Jurija Ljviviča]] (1301.-1315.) uslijedilo je relativno mirnije razdoblje u kojemu su zapadne ukrajinske kneževine ekonomski i kulturno jačale. Povijesni dokumenti ukazaju da je Jurij također bio okrunjen za kralja ([[latinski]]: Georgius Rex Rusiae)<ref>Енциклопедія українознавства (у 10 томах) / Головний редактор Володимир Кубійович. — Париж, Нью-Йорк: «Молоде Життя», 1954—1989.</ref> te da je razvijao bliske veze s utjecajnom [[Rimskom crkvom]]. Početkom 14. века, u sklopu novih političkih okolnosti, patrijarh [[Pravoslavlje|Istočne pravoslavne crkve]] u [[Carigrad]]u, vladarima Galičko-Volinjske države nudi zasebnu metropoliju koja bi se odijelila s onom u opustošenom [[Kijev]]u. Početkom 15. века, sve starorus’ke metropolije ponovno su imale središte u Kijevu pod imenom „Metropolija Kijeva, Galičine i svih rus’kih ljudi“. Za vrijeme Jurija mnogi ukrajinski plemići stupaju u bračne i rodbinske veze s ostalim europskim plemićkim obiteljima.
 
=== Губитак аутономије ===
 
Након Јурија, његова два сина [[Андриј Јуријович]] и [[Лев II Јуријович]] су владала до 1323. године. Oba su ubijena u bitci protiv Tatara neostavivši muške nasljednike. To je ponovno stvorilo nestabilnu političku situaciju u ukrajinskim kneževinama i usljedila je unutarnja borba za prevlast, koju su duže vrijeme potencirali i koristili potencijalni okupatori [[Poljaci]] i [[Litavci]] te podređeni plemići unutar kneževina. Zadnji staroruski vladar Galičko-Volinjske države bio je knez [[Jurij II. Voleslav Trojdenovič]]<ref>[http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages\Y\U\YuriiIIBoleslav.htm Yurii II Boleslav, Jurij Troidenovych: b ca 1306 - d 7 April 1340]</ref> koji je bio na vlasti do 1340. godine. Iza njega su vlast počeli preuzimati litavski, poljski i drugi plemići, posljednji među njima bio je Liubartas Demetrijus, koji je vladao do 1384. godine.
 
▲== Види још ==
* [[Кијевска Русија]]
* [[Историја Украјине]]
Линија 22 ⟶ 37:
 
== Референце ==
{{reflist|2}}
 
== Литература ==
{{refbegin|230em}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Гарди|first=Дюра|title=Данило Романович медзи татарским ярмом и кральовску коруну|journal=Шветлосц|year=2002|volume=40|number=1-2|pages=90-102}}
* {{Cite book|last=Magocsi|first=Paul R.|title=Galicia: A Historical Survey and Bibliographic Guide|year=1983|location=Toronto|publisher=University of Toronto Press|url=https://books.google.com/books?id=qgTrJm85sDQC}}
Линија 36 ⟶ 51:
* {{Cite journal|ref=harv|last=Hardi|first=Đura|title=Prvi pomen Galicije u intitulaciji ugarskih kraljeva|journal=Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду|year=2018|volume=43|number=1|pages=195-213|url=http://godisnjak.ff.uns.ac.rs/index.php/gff/article/view/2066/1978}}
* {{Cite book|last1=Харди|first1=Ђура|last2=Божанић|first2=Снежана|chapter=Краљевство Србије и Краљевство Галиције и Волиније у спољној политици угарског краља Андрије II|title=Српска краљевства у средњем веку|year=2017|location=Београд|publisher=Центар за историјску географију и историјску демографију|pages=85-100|chapter-url=https://books.google.com/books?id=k_VBzgEACAAJ}}
* {{cite book | title=Ukraine: A History | author=Subtelny, Orest | author-link=Orest Subtelny | publisher=[[University of Toronto Press]] | year=2000 | isbn=0-8020-8390-0 | url-access=registration | url=https://archive.org/details/ukrainehistory00subt_0 }}
* [http://litopys.org.ua/ipatlet/ipat31.htm Галицько-Волинський Літопис. Іпатіївський список]
* [http://litopys.org.ua/oldukr/galvxleb.htm Галицько-Волинський Літопис. Острозький (Хлєбниковський) список]
* [http://litopys.org.ua/links/galvol.htm Галицько-Волинський Літопис. Переклад Л.Махновця]
* [http://litopys.org.ua/psrl3235/lytov.htm Литовсько-білоруські літописи]
* [http://litopys.org.ua/rizne/spysok/spys.htm Список городів руських дальніх і близьких]
* [https://web.archive.org/web/20091229050742/http://kep.tar.hu/mollach/50207264 Ілюстрації з "Chronicon Pictum"]
* [http://litopys.org.ua/krypgvol/krypgv18.htm Перелік джерел за "Крип'якевич І. ''Галицько-волинське князівство''. Київ, 1984"]
* ''Болеслав-Юрий II, князь всей Малой Руси'': Сборник материалов и исследований.&nbsp;— Санкт-Петербург, 1907.
* Андрияшев А. М. ''Очерки истории Волынской земли до конца XIV ст''. Киев, 1887.
* ''Галицкий исторический сборник'', 1854, вып. 2.
* Греков Б.&nbsp;Д.&nbsp;Древнейшие судьбы славянства в Прикарпатских. областях // ''Вестник АН СССР''. 1940. No.&nbsp;11–12.
* Греков Б. Д. ''Крестьяне на Руси''.&nbsp;— Москва,1952.
* Иванов П. А., ''Исторические судьбы Волынской земли с древнейших времен до конца XIV века'', Одесса, 1895.
* [http://litopys.org.ua/krypgvol/krypgv.htm Крип'якевич І. ''Галицько-волинське князівство''. Київ, 1984.]
* [http://litopys.org.ua/rizne/kovalen.htm Коваленко В. Чернігів і Галич у ХІІ — ХІІІ ст. // ''Галичина та Волинь у добу Середньовіччя''. — Львів, 2001. — С.154–165.]
* Котляр М.&nbsp;Ф.&nbsp;Данило Галицький.&nbsp;— Київ, 1979.
* ''Материалы для истории и этнографии края''.&nbsp;— Волынския губернския ведомости, 1854.
* [http://mnib.malorus.org/kniga/225/mnib225-txt.html Пашуто В. Т., ''Очерки по истории Галицко-ВольІнской Руси''.&nbsp;— Москва, 1950].
* Руссов С. ''Волынские записки сочинінные Степаном Руссовым в Житомире''.&nbsp;— Санкт-Петербург, 1809.
* Bielowski A. ''Halickowlodzimierskie księstwo''.&nbsp;— Biblioteka Ossolińskich., t. 4.
* Bielowski A. ''Królewstwo Galicji'' (o starem księstwie Halickiem).&nbsp;— Biblioteka Ossolińskich, 1860, t. 1
* Gebhard L. A. ''Geschichte des Konigreiches Galizien, Lodomerien und Rotreussen''.&nbsp;— Pest, 1778;
* Engel J. Ch. ''Geschichte von Halitsch und Vlodimir''.&nbsp;— Wien, 1792.
* Harasiewicz M. ''Berichtigung der Umrisse zu einer Geschichte der Ruthenen''.&nbsp;— Wien, 1835.
* Harasiewicz M. ''Annales ecclesiae Ruthenae''.&nbsp;— Leopoli, 1862.
* Hoppe L A. ''Geschichte des Konigreiches Galizien und Lodomerien''.&nbsp;— Wien, 1792.
* Lewicki A. Ruthenische Teilfürstentümer.&nbsp;— In: ''Österreichische Monarchie im Wort und Bild Galizien''. Wien, 1894.
* Siarczyński F. Dzieje księstwa niegdyś Przemyślskiego.&nbsp;— ''Czasopism naukowy Biblioteki im. Ossolińskich'', 1828, N 2/3;
* Siarczyński F. Dzieje niegdyś księstwa Belzkiego i miasta Belza.&nbsp;— ''Czasopism naukowy Biblioteki im. Ossolińskich'', 1829, N 2.
* Stecki J. T. ''Wołyń pod względem statystycznym, historycznym i archeologicznym''.&nbsp;— Lwów, 1864
* Zubrzycki D. ''Rys do historii narodu ruskiego w Galicji i hierarchii cerkiewnej w temże królewstwie''.&nbsp;— Lwów, 1837.
* Zubrzycki D. ''Kronika miasta Lwowa''.&nbsp;— Lwów, 1844.
 
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{CommonscatCommons category|Halych-Volhynia}}
* [http://history.franko.lviv.ua/dovidnyk.htm ''Довідник з історії України''. За ред. І. Підкови та Р. Шуста. — Київ: Генеза, 1993.]
* [https://web.archive.org/web/20090925020925/http://www.ukrnationalfront.netfirms.com/prav-gvk.htm Галицько-волинські князі]
* [https://web.archive.org/web/20081209023156/http://www.dt.ua/3000/3150/33129/ Ісаєвич Я. Князь і король Данило та його спадкоємці // ''Дзеркало тижня''. 2001, №48 (372)]
* [http://litopys.org.ua/krypgvol/gvol.gif Карта Галицько-Волинського князівства]
* [https://web.archive.org/web/20110211181224/http://art.lutsk.ua/art/volvol/index.shtml Володимир-Волинський у «Галереї мистецтв»]
* [http://litopys.org.ua/slovoyan/yatzenko1.htm Борис Яценко, «Слово о полку Ігоревім» та його доба (''«Slovo o polku Ihorevim» ta joho doba'')]
* [https://web.archive.org/web/20070210004318/http://revolution.allbest.ru/history/00003359_6.html Волинська земля у складі Галицько-Волинського князівства] (''Volynśka zemľa u skladi Halyćko-Volynśkoho kńazivstva'')
* [http://www.kontrakty.com.ua/show/ukr/rubrik_main/03200515.html За що боролись (''Za ščo borolyś'')]
 
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Историја Украјине у средњем веку]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Галичко-волинска_држава”