Јован Владимир — разлика између измена

[[Андрија Качић Миошић]] објавио је у свом дјелу ''Разговор угодни народа словинскога'' из средине 18.&nbsp;вјека и [http://www.rastko.rs/rastko/delo/11389#_Toc182403035 Писму од краља Владимира]. У њој је у десетерцу описано Владимирово тамновање, љубав између њега и Косаре, Самуилов благослов њиховог брака и свадба. У [[Будим]]у је 1829. објављена драма ''Владимир и Косара'' [[Лаза К. Лазаревић|Лазе Лазаревића]]. Истоимени [[либрето]] за [[опера|оперу]] излази из пера [[Петар Прерадовић|Петра Прерадовића]] средином 19.&nbsp;вјека. Јован Владимир је присутан у трагедији ''Владислав'' [[Јован Стерија Поповић|Јована Стерије Поповића]]. [[Стојан Новаковић]] пише о њему у свом дјелу ''Први основи словенске књижевности међу балканским Словенима'' објављеном 1893. У склопу збирке романсираних хроника ''Из књига староставних'' [[Стеван Сремац|Стевана Сремца]], објављене 1903, налази се и хроника ''Владимир Дукљанин''. [[Никола I Петровић|Књаз Никола]] га спомиње у својој драми у стиховима ''Балканска царица'', у пјесми ''Похвала Зети''. У Београду је 1925. издата ''Читанка о Светоме краљу Јовану Владимиру'', коју је саставио [[николај Велимировић|епископ Николај (Велимировић)]]. На основу текста једне од пјесама укључених у ''Читанку'', под насловом ''Дарови Светог Јована Владимира'', направљена је [http://www.svetigora.com/node/439 истоимена композиција] уврштена у албум ''[[Песме изнад Истока и Запада]]'', који је издат 2001. Опјевали су га и писци новије генерације [[Милован Витезовић]] и [[Момир Војводић]].<ref name=citanka/>

 

 

== Напомене ==