Јован Владимир — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м →‎Иконографија и житије: унутрьшња веза
Ред 138:
 
=== Иконографија и житије ===
По класичном иконографском обрасцу лика Светог Јована Владимира, он се представља као краљ у свечаном владарском руху са круном на глави, са својом одсјеченом главом у лијевој, и крстом у десној руци. Уз кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара Хребељановића]], једини је српски светитељ који се осликава са двије главе, попут [[Јован Крститељ|Јована Крститеља]]. Овај образац се развио у Македонији, гдје је Свети Јован Владимир обично приказан заједно са Светим Климентом и [[Наум Охридски|Наумом]] и локалним мисионарима званим Седмочисленици. Његов лик је осликан на фрескама у [[света гора|светогорским]] манастирима [[Манастир Хиландар|Хиландар]], [[Манастир Зограф|Зограф]] и [[Манастир Филотеј|Филотеј]]; [[Бугарска|бугарским]] манастирима [[Рилски манастир|Рила]], Тројан и Гложене; и у Манастиру Свете Катарине на [[Синај]]у. Ширењу култа Светог Јована Владимира допринио је [[Христофор Жефаровић]], сликар и графичар из Македоније. Он га је уврстио међу владаре и свеце које је илустровао у свом дјелу ''Стематографија'', издатом у Бечу 1741. Сљедеће године је издао бакропис са сценама Владимирових чуда, и то је као умножени графички отисак доспјело до кућа великог броја православних вјерника широм Балкана.<ref name=Milovic57/>
 
Најстарије житије Светог Јована Владимира је XXXVI поглавље „[[Летопис Попа Дукљанина|Љетописа Попа Дукљанина]]“, написаног на латинском језику у 12.&nbsp;вијеку. То поглавље се сматра најљепшим и најлитерарнијим,<ref name=Milovic161>Миловић (страна 161)</ref> али такође и најпоузданијим дијелом Љетописа, чији остатак историчари углавном одбацују.<ref>{{cite web