Поливода — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
м →‎Историја: знак степена се не одваја белином од бројке
ознака: враћена измена
Ред 5:
Шездесетих година прошлог века руски истраживач Н. Федјакин испитивао је особине воде коју је претходно пропуштао кроз кварцне капиларе и пронашао да она има потпуно различите особине од обичне воде, рецимо знатно вишу [[тачка кључања|тачку кључања]] и знатно нижу [[тачка топљења|тачку мржњења]].<ref>Fedyakin, N. Nikolai: ''Change in the Structure of Water during Condensation in Capillaries'', Kolloid Zhournal 24. {{page|year=1962|id=|pages=497}}</ref>
 
Борис Дерјагин, директор лабораторије за физику површина у Москви поновио је и унапредио Федјакинове експерименте и утврдио да је тачка мржњења мистериозне воде испод −40&nbsp;°C, тачка кључања изнад 150&nbsp;°C и [[густина]] приближно 1,1 до 1,2&nbsp;g/cm³. Ови резултати објављени у совјетским часописима нису били познати осталим истраживачима док Дерјагин није своје резултате приказао у Енглеској [[1966]].<ref>Deryagin, Boris V.: ''Effects of Lyophile Surfaces on the Properties of Boundary Liquid Films'', Disc. Faraday Society 42, 1966, pp. 109-119</ref> Тек су тада иста истраживања започета у западним земљама.
 
Због огромног потенцијалног значаја Дерјагинових резултата дошло је до праве истраживачке грознице у којој су неки истраживачи могли да понове Дерјагинеове резултате, а неки не. Било је разних спекулација укључујући и бојазан да би обична вода у контакту са '''поливодом''', како је у међувремену овај облик воде добио име, могла да се полимеризује и промени своје физичке особине што би означило крај живом свету на планети Земљи.