Dendrit (kristal) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м →Kako nastaju pahulje snega: знак степена се не одваја белином од бројке |
||
Ред 20:
Pahulje [[Снијег|snega]] su svojstven oblik leda koji nastaje u [[Облак|oblacima]], takođe jednom obliku [[Водена пара|vodene pare]]. Kad je [[Температура|temperatura]] 0 [[Степен целзијуса|°C]] ili niža, [[Вода|voda]] menja svoje [[Агрегатно стање|agregatno stanje]] i prelazi iz [[Течност|tečnog agregatnog stanja]] u [[Чврсто агрегатно стање|čvrsto agregatno stanje]]. Manja temperatura znači i manju [[Кинетичка енергија|kinetičku energiju]] [[Молекул|molekula]] i smanjenje stupnja slobode u njihovom [[Кретање|kretanju]], pa molekuli imaju dovoljno energije da privlačne sile budu nadvladane, pa struktura postaje čvrsta. Na stvaranje pahuljica utiče nekoliko činilaca osim temperature, poput zračnih struja i [[Влажност|vlažnosti]], te zrnaca prašine koje mogu pridoneti ukupnom povećanju [[Маса|mase]] pahuljice i uzrokovati razne napukline u strukturi kristala, a takav je kristal podložniji otapanju.
Obilnije snežne [[Падавине|padavine]] realnije je očekivati pri temperaturama oko 0
Ako je zrak prohladan, ali ne i prehladan, kristali leda počinju stvarati konglomerate koji stvaraju pahuljice. Ako je prehladno, neće nastati pahuljice, nego će kristali imati igličasti oblik. Ne postoji granica najniže temperature pri kojoj će se stvarati kristali leda, ali postoji granica temperature pri kojoj će se stvarati pahuljice. Takav je slučaj čest za [[Арктик|Arktik]] na kojem se ovakva [[Метеорологија|meteorološka]] pojava naziva ledena magla. Dakle, za sneg može biti prehladno, ali mora biti zaista jako hladno. Ako temperatura pri tlu padne na -20
Uopšteno [[heksagonalni kristali]] nastaju u visokoj naoblaci, igličasti ili šesterokutni ravni kristali nastaju u nižoj naoblaci na većem [[Притисак|pritisku]]. Hladnije vrijeme potencira nastanak pahuljica sa oštrijim vrhovima i nastanak '''dendrita''' (grana na kristalu). Kristali nastali u toplijim uslovima rastu sporije i manje su razgranati. Takođe nizak pritisak uzrokuje stvaranje manje razgranatih dendrita, jer je dodir među kristalima sveden na veći prostor, tj. [[Густина|gustina]] je veća.
Za razliku od kristala leda u snegu, [[Мраз|mraz]] takođe nastaje smrzavanjem vodene pare ili [[Роса (падавина)|rose]], samo što se formira blizu [[Тло|tla]]. Vrlo čest oblik na snežnim obroncima je površinsko [[Иње|inje]]. Oni su vrlo očiti po refleksijama [[Светлост|svetla]] sa površina tih sitnih kristala koji se obično brzo tope na [[Сунчева радијација|sunčevoj svjetlosti]]:
* od 0 do -4
* od -4 do -6
* od -6 do -10
* od -10 do -12,5
* od -12,5 do -16
Iako izgleda da su kristali snega jednaki sa svih strana, to nije tačno, budući da na oblik kristala deluju promene [[Температура|temperatura]], različita zrnca prašine i sl. Istina je da su mnogi kristali [[Симетрија|simetrični]], a razlog je u tome što oblik kristala reflektira raspored molekula vode u kristalu ,koje su međusobno povezane [[Водонична веза|vodoničnim vezama]] između [[Атом|atoma]] [[Водоник|vodonika]] i [[Кисеоник|kiseonika]], koje tako stvaraju šesterokutne oblike orijentirajući se za vreme kristalizacije tako da se što više smanje odbojne sile između atoma, a privlačne sile čim više ojačaju. <ref>[http://eskola.hfd.hr/clanci/pahuljice/] {{Wayback|url=http://eskola.hfd.hr/clanci/pahuljice/ |date=20160304204751 }} "Fizika snježnih kristala", piše dr. sc.</ref>
| |||