Димитрије Матић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 0 извора и означавам 2 мртвим.) #IABot (v2.0.8
поправљене мртве везе
Ред 25:
Министар просвете био је од 22. октобра/3. новембра 1859. до 20. марта/1. априла 1860. у Влади [[Цветко Рајовић|Цветка Рајовића]]. На том месту га је наследио [[Љубомир Ненадовић]] до 27. октобра/8. новембра 1860. у истој Влади. Члан Касационог суда постао је поново 12. новембра 1860. Главни секретар Државног савета био је од 29. децембра 1862. до 1866. године. Од 23. септембра/5. октобра 1868. до 10/22. августа 1872. био је министар просвете и црквених дела у Владама [[Ђорђе Ценић|Ђорђа Ценића]] и [[Радивоје Милојковић|Радивоја Милојковића]]. За то време 1868-1872 био је и заступник, вршилац дужности, министра иностраних дела.<ref>„Владе Србије: 1805-2005“, приредио [[Радош Љушић]], 596 страна. {{page| year = | isbn=978-86-17-13111-9}} издавач „Завод за уџбенике и наставна средства“, Београд, 2005. године.</ref>
 
Од 1872. је био члан Државног савета. Био је министар правде Србије од 1/13. октобра 1878. до 5/17. децембра 1879. у Влади [[Јован Ристић|Јована Ристића]]. Био је председник Скупштине Србије од 1878. Тај сазив Скупштине је ратификовао [[Берлински конгрес|Берлински споразум]] из 1878. године.<ref>httphttps://wwwarchive.msp.rsis/History/ministri/DMatic_s.html{{Мртва веза}}0Fuj {{ср}} и httphttps://wwwarchive.msp.rsis/History/ministri/DMatic_e.html{{Мртва веза}}xht6 {{ен}}</ref>
 
Као министар просвете отворио је прву учитељску школу у кнежевини Србији, у Крагујевцу 27. јануара 1871. године.<ref>[http://www.vreme.com/cms/view.php?id=897857 Традиција, смерови, Болоња („Време“, 19. новембар 2009)]</ref>