|
Џаред Венет (заснован на Грегу Липману), извршни директор задужен за глобалну трговину хартијама од вредности подржане имовином из [[Дојче банк]]е, један је од првих који је разумео Беријеву анализу, сазнавши за њу од једног од банкара који је Берију продао размене кредитних неизвршења. Користећи свог квантитативног анализатора како би потврдио да је Бери највероватније у праву, он одлучује да уђе на тржиште зарађујући накнаду од продаје размена фирмама које ће профитирати када основне обвезнице пропадну. Он грешком позива хеџ фонд ФронтПоинт Партнерс, што буди пажњу њиховог менаџера Марк Баума (заснован на Стиву Ајзмену), који је мотивисан да купује размене од Венета због сопственог лошег мишљења о моралу банака и њиховим пословним моделима. Венет објашњава да ће паковање другоразредних зајмова у колатерализоване дужничке обавезе (ЦДО) са рејтингом ААА гарантовати њихов коначни колапс.
Спроводећи теренску истрагу на Јужнојјугу ФлоридиФлориде, тим ФронтПоинта открива да хипотекарни брокери профитирају продајом својих хипотекарних послова банкама са [[Вол стрит]]а, које плаћају веће марже за ризичније хипотеке, тако стварајући балон. Ово сазнање подстиче ФронтПоинтов тим да купује размене од Венета.
Почетком 2007. године, када ови зајмови почињу да постају неисплаћени, цене ЦДО-а некако расту, а агенције за рејтинг одбијају да смање рејтинг обвезница. Баум открива [[Сукоб интереса|сукобе интереса]] и непоштење међу агенцијама за кредитни рејтинг од своје познанице из компаније Стандард и Пурс. Венет позива тим на Амерички форум за секјуритизацију у [[Лас Вегас]]у, где Баум од менаџера ЦДО-а сазнаје да је тржиште осигурања хипотекарних обвезница, укључујући „синтетичке ЦДО” који су опкладе у корист неисправних хипотекарних обвезница, знатно веће од тржишта за хипотекарне зајмове, што ужаснутог Баума натера да схвати да ће доћи до слома целокупне светске економије.
Како другоразредне обвезнице настављају да падају, Баум сазнаје да је компанија Морган СтанлиСтенли, под чијим окриљем ФронтПоинт послује, такође заузела кратке позиције против хипотекарних деривата. Међутим, да би надокнадила ризик и месечне премије, купила је хипотекарне деривате са већим рејтингом. Сада када и њихова вредност пропада, Морган СтанлиСтенли се суочава са озбиљним проблемима са ликвидношћу. Упркос великом притиску свог особља да продају своју позиције пре него што Морган СтанлиСтенли пропадне, Баум одбија да их прода све док се економија не нађе на рубу колапса, зарађујући преко својих размена више од милијарду долара. Упркос томе, Баум говори да банке, као и влада, неће признати шта је довело до колапса економије, већ ће уместо тога кривити „имигранте и сиромашне људе”.
=== Браунфилд Капитал ===
Млади инвеститори Чарли Гелер и Џејми Шипли случајно откривају Венетову маркетиншку презентацију на сточићу у предворју велике инвестиционе банке (ликови се обраћају публици изјављујући да су у стварности за Венетов план чули од пријатеља и породице), што их убеђује их да улажу у размене, јер то одговара њиховој стратегији куповине јефтиног осигурања са великим потенцијалним исплатама. Пошто немају довољно велики капитал за трговину путем ИСДА-е потребан за улазак попут Берија и Баума, они траже помоћ пензионисаног трговца [[Хартије од вредности|хартијама од вредности]] Бен Рикерта. Када вредности обвезница и ЦДО порасту упркос њиховњиховом неисплаћивању, Гелер сумња у банке да су починиле превару. Трио такође посећује Амерички форум за секјуритизацију, где сазнају да америчка Комисија за хартије од вредности нема прописе за праћење активности хипотекарних хартија од вредности. Они успешно остварују чак већу профитну маржу од Берија и Баума, чинећиначињавајући кратким хипотекарне хартије од вредности са рејтингом АА, пошто су оне сматране веома стабилним и пошто имају много већи однос исплате.
Касније, како се број неисплаћивања повећава, вредност ЦДО-а и хипотекарних обвезница се не мења и они схватају да банке и рејтинг агенције за рејтинг одржавају вредност својих ЦДО-а како би их продали и начинили кратким пре неизбежног краха. Престрављени, они покушавају да упозоре новинаре о предстојећој катастрофи и раширеној превари, али писац ''[[The Wall Street Journal|Вол стрит журнала]]'' излаже свој лични сукоб интереса и не жели да га објави како не би угрозио сопствене односе са инвестиционим банкама са Вол стрита. Како тржиште почиње да пропада, Бен, на одмору у Енглеској, продаје њихове размене. На крају, они своју инвестицију од 30 милиона долара претварају у 80 милиона долара, али њихова вера у систем је сломљена када им Бен каже о тешким последицама по ширу јавност.
=== Епилог ===
|
