Лемљење — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
|||
Ред 18:
== Предности и недостаци меког лемљења ==
Предности: <ref> [http://www.riteh.uniri.hr/zav_katd_sluz/zvd_kons_stroj/katedre/konstruiranje/kolegiji/ke1/ke1_materijali_vj/1.UvodOsnove.pdf] "Konstrukcijski elementi I", Tehnički fakultet Rijeka, Božidar Križan i Saša Zelenika, 2011.</ref>
* утицај температуре на основни материјал је мањи него код [[заваривање|заваривања]];
* контрола процеса је врло добра;
* употребом више лемова могу се добити сложене структуре;
* потребно је мање [[енергија|енергије]] него код заваривања;
* може се користити за спајање делова различите дебљине и танких делова;
* добра топлотна и [[електрична проводљивост]];
* могуће спајање великих површина;
* погодно за серијску производњу компоненти малих размера.
Недостаци:
* [[чврстоћа]] спојева добијених меким лемљењем је ограничена
* мала отпорност на високе [[температура|температуре]];
* лемови деломично садрже скупе племените метале;
* постоји опасност од појаве [[Електролиза|електролитске]] [[корозија|корозије]];
* у односу на заваривање припрема површина споја може бити скупља.
== Лемљени спој ==
|