Мартеница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
{{УНЕСКО кутијица
[[Датотека:Martenice Pizo and Penda2.jpg|thumb|250px|Мартеница везана дрво, Пижо и Пенда, симбол пролећа]]▼
| WHS = Мартеница
| Image = Martenice Pizo and Penda2.jpg
▲
| State Party =
| Type = Нематеријално културно наслеђе
| Criteria =
| ID = 1287
| Region = [[Списак нематеријалног културног наслеђа у Европи|Европа]]
| Year = 2012.
| Session = 17.
| Link = https://ich.unesco.org/en/RL/cultural-practices-associated-to-the-1st-of-march-01287
}}
'''Мартеница''' ({{јез-буг|мартеница}}) је мали украс, направљен од белог и црвеног предива који се носи од [[1. март]]а до око краја [[март]]а (или када први пут појединац види [[Роде (породица)|роду]], [[Сеоска ласта|ласту]] или [[Цветање|процветало дрво]]). Име празника је "'''Баба Марта'''". [[Баба Марта]] је лик из фолклора из источне Србије{{чињеница| date = 05. 2013.}} ([[Шопи|Шоплук]]), Бугарске и дела Македоније, везан за добродошлицу предстојећег пролећа. Месец март, према шопском и бугарском фолклору, означава почетак пролећа. Дакле, првог дана марта је традиционални празник везан за одлазак зиме и добродошлицу пролећу.
Иста традиција је такође одржала у [[Република Македонија|Македонији]], као и у [[Егејска Македонија|Егејској Македонији]]. [[Румуни]] такође имају сличан, али не и идентичан обичај везан за 1. марта, под називом "[[Марцишор]]". Да ли су и како су ова два празника су у вези је и даље предмет расправе између етнолога.
Празник "'''Баба Марта'''" и сви обичаји везани за прославу уврштени су 2012. године на [[Унеско|Унескову]] листу [[Нематеријално културно наслеђе|нематеријалног културног наслеђа света]].<ref>{{cite web |title=Cultural practices associated to the 1st of March |url=https://ich.unesco.org/en/RL/cultural-practices-associated-to-the-1st-of-march-01287 |publisher=UNESCO |access-date=17. 5. 2021}}</ref>
== Порекло ==
Традиција се односи на древну историју паганског [[Балкан|Балканског полуострва]] и на све пољопривредне култове природе. Неке од специфичности ритуала, а посебно везивање белог и црвеног вуненог конца, резултат су вишевековне традиције и вероватно су [[Трачани|трачког]] (палео-балканског) [[Хеленистичка ера|хеленског]] чак и [[Антички Рим|римског]] порекла. <ref>[http://www.thracians.net/index.php?option=com_content&task=view&id=411&Itemid=106 Център по тракология „Проф. Александър Фол"; Енциклопедия Древна Тракия и траките - Мартеницата, Ваня Лозанова.], Приступљено 12. 4. 2013.</ref>
<!-- == Нематеријално културно наслеђе света == -->
== Референце ==
| |||