Скопска Црна Гора — разлика између измена

| име = Скопска Црна Гора

'''Скопска Црна Гора''' ({{јез-макмкд|Скопска Црна Гора}}), често звана и само као '''Црна Гора''' ({{јез-алб|Mali i Zi}}, {{јез-тур|Karadağ}}), по предању '''Света гора''' (како су је вековима називали) или историјски '''Карадаг''' ({{јез-тур|Karadağ|превод=Црна Гора}} — „Црна Гора”, {{јез-алб|Malet e Karadakut}}), је средње висока планина на југу [[Србија|Србије]] и северу [[Северна Македонија|Северне Македоније]].

Планина Црна Гора се издиже из скопске долине (на југу), [[Кумановска котлина|Кумановске котлине]] (на истоку), [[Гњиланска котлина|Гњиланске котлине]] (на северу) и долине реке [[Лепенац]] (на западу).

Планина се протеже у правцу југозапад-североисток, највиши [[планински врх|врх]] је Рамно са 1.651 m. Кањоном [[Липковска река|Липковске реке]], која извире на планини, Скопска Црна Гора подељена је на два дела: виши западни и нижи источни, звани  — Карадаг ({{јез-тур|Karadağ|превод=Црна Гора}} — „Црна Гора”).

[[Кучевиште]], [[Побожје]], [[Љубанци]], [[Љуботен (Скопље)|Љуботен]] и [[Бродец (Чучер-Сандево)|Бродец]]. Становнике ових села околина назива '''Црногорцима''', а тако су и сами себе називали. Народно схватање прихватили су и историчари, етнографи и етнолози па се и данас у етнолошком и културно-историјском погледу ова села у друштвеним наукама посматрају као посебна област  — '''Скопска Црна Гора'''.

Предање каже да се пре доласка [[Османско царство|Турака]] та област звала '''Света гора''', јер, имала је 365 цркава и манастира, док сада, у том крају, постоји око 50 цркава и манастира, углавном из средњег века.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/2842562/srpska-sveta-gora-u-makedoniji.html Српска Света Гора у Македонији сачувале корене Срба] ''www.rts.rs''</ref><ref>[http://www.b92.net/putovanja/zanimljivosti.php?yyyy=2017&mm=08&dd=19&nav_id=1294738 Skopsku "Svetu„Svetu goru"goru” ne obilaze turisti iz Srbije] ''www.b92.net''</ref><ref>[http://www.studiob.rs/srpska-sveta-gora-u-makedoniji Srpska Sveta Gora u Makedoniji] ''www.studiob.rs''</ref>

Поље је много мањи Јужни део који се простире између удута скопских чифлика, и планине Карадаг, избраздано је косама са овалном површином и речним долинама. Косе и речне долине почињу готово од врха Карадага и иду упоредо док се не изгубе у равноме тлу скопске котлине. Висина поља Црногорска је нижа, што је близу Скопља, а све виша што се иде ка планини, најнижа тачка црногорског поља је 350  m, а највиша је код Кучевишта 550  m, од села пак најниже је Бразда са 410  m, а највиши је Бродац са 900  m.

Планина заузима много већи простор од поља, и она се протеже од југа ка северу  — из Кучевишта до Копиљаче, а толико има ако не више од запада ка истоку.<ref>С. Томић, Скопска Црна Гора, Српски етнолошки зборник 3, Београд 1905, 409.</ref>

Турци су након освајања Скопља превели име у '''Карадаг''' ({{јез-тур|Karadağ|превод=Црна Гора}} — „Црна Гора”), па се и тај израз може наћи у употреби.<ref>С. Томић, Скопска Црна Гора, Српски етнолошки зборник 3, Београд 1905, 409-417409—417.</ref>

{{reflistизвори}}

* [http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/22/rts-satelit/1089394/kvadratura-kruga.html РТС: Квадратура круга  — Скопска Црна Гора (28. април 2012)] ''www.rts.rs''

* [https://www.youtube.com/watch?v=quNxab23TL0 Kvadratura kruga: Skopska Crna gora] ''www.youtube.com''