Устав Србије из 1838. — разлика између измена

[[Устав Србије из 1835.|Сретењски устав]] није био дугог века. [[Руска Империја|Русија]] и [[Visoka porta|Порта]] нису оправдавали [[Милетина буна|Милетину буну]], па су кнез и Сенат претпостављали да неће прихватит ни Устав. Зато су послали дипломату [[Михаило Герман|Михаила Германа]] у [[Цариград]] и преко њега писма за Порту и Буњетова, руског изасланика у турској престоници. Устав је суспендован док Буњетов и Порта заједнички га испитају и поправе. Примедбе су се очекивале до [[Ђурђевдан]]а када би Скупштина поново примила измењени устав. Кнез је пред њима бранио устав, односно био је спреман да прихвати бар део његових одредби. Буњетов није прихватио устав; Порта је била блажа. То је утицало на кнеза да донесе одлуку да суспендује устав, што је и њему самом одговарало. Читав терет одговорности свалио је на [[Димитрије Давидовић|Димитрија Давидовића]]. На опозицију није смео ударити. Устав је коначно суспендован 11. априла.

'''Централни органи власти су''' 1. кнез са његовим министрима и 2. Савет. Настојећи да се реши сукоб између кнеза и Совјета, Турски устав предвиђа да кнез и Совјет заједно управљају Србијом.<ref name=":0">{{Cite book|title=Српска правна историја|last=Зоран С. Мирковић|publisher=Универзитет у Београду - Правни факултет|year=2017.|location=Београд|pages=131.}}</ref>

Потврђено је наследно кнежевско достојанство породици [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]]. '''Кнез''' је на челу управе, има законодавну власт, именује чиновнике, извршује законе, врховни је заповедник војске. Има право да именује три министра, који ће сачињавати владу: министра унутрашњих послова, финансија и правосуђа. На челу [[Књажеска канцеларија|Књажеске канцеларије]] је кнежев намесник у својству министра спољашњих послова. Министри заседају у Савету. Ограничена је кнежева власт. Кнез је могао да изабере председника и 16 чланова Совјета, међутим није могао да их смени док се пред Портом не би доказала њихова кривица. На основу члана 17 Турског устава, било је омогућено мешање Порте у унутрашње српске послове.<ref name=":0" />

'''Судови''' су независни чланом 44. Постоје три категорије судова: 1. примирителни 2. првостепени и другостепени окружни суд 3. апелациони суд је највећа судска инстанца. Примирителни судови су имали улогу мировних судова (уколико је странка незадовољна њиховом пресудом, могла је да се жали [[Окружни судови Републике Србије|окружном суду]]). Прави првостепени судови су били окружни судови, док је [[Апелациони судови Републике Србије|апелациони суд]] био друга судска инстанца. Судије окружних судова и Апелационог суда су уживале сталност и могле су изгубити судијску функцију само за кривицу која је доказана у спроведеном поступку.<ref name=":0" />

'''Грађанска права''' су такође загарантована. Прокламована права грађана су: слобода трговине, [[Слобода вероисповести|слобода вероисповест]]<nowiki/>и, неповредивост имовине, заштита од неоснованог гоњења и узнемиравања и сл.Судски су заштићена [[Лична права|лична]] и имовинска права. Не постоји казна [[Конфискација|конфискације]] имања, нити институција колективне одговорности. Феудални односи су коначно укинути. Укида се [[кулук]].{{чињеница а прописана је обавеза плаћања [[Данак|date=11.данка]] 2015(пореза).<ref name=":0" }}/>