Пасат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 3:
Пасати имају више [[Меридијан (географија)|меридијански]] правац дувања на источним странама океана, док је при западним странама правац више [[географска дужина|упореднички]], нарочито у летњој половини године одговарајуће земљине полукугле. То важи и за цео [[Тихи океан]] и за јужни део [[Индијски океан|Индијског океана]]. Тај систем ветрова је знатно преиначен у близини великих континената, нарочито у [[јужна Азија|јужној Азији]], услед великих годишњих колебања [[температура|температуре]] и ваздушног притиска, као и непосредног додира са Индијским [[океан]]ом, па је овде развијен систем [[монсун]]ских ветрова. Главно обележје пасатских ветрова је њихова постојаност и у правцу и у јачини. Ветар у тим крајевима дува данима, недељама, па и месецима готово из истог правца и истом брзином. Поремећаји су веома ретки у средишним деловима пасатских појасева.
Средња брзина пасата у његовим средишним деловима износи од 6 - 9 -{m/s}-, али је неким [[месец]]има мања. Иначе, брзина пасатских ветрова се смањује са ближењем термичком [[екватор]]у, тј. појасу полутарских тишина. Пасати имају највећу јачину у пролећу одговарајуће земљине полукугле, а најмању у супротном [[годишње доба|годишњем добу]] - у [[јесен]]. Пасати су, поред тога, сразмерно суви и прохладни при ведром времену. Немају никакву тежњу за узлазним кретањем, па по томе ни за образовање [[облак]]а и [[падавине|падавина]]. Али све то наступи чим се испречи неко бреговито [[острво]] или [[копно]]. Ово присиљено узлазно кретање, и до сразмерно незнатне висине, условљава довољно снижење температуре да би дошло до
Пасати су обично јачи у пролеће него у јесен, па стога доносе у том времену обилније кише. Најчешће типичне, пасатске орографске кише се јављају на [[Хаваји|Хавајским]] острвима, али и на [[Велики Антили|Великим]] и [[Мали Антили|Малим Антилима]], [[Зеленортска Острва|Зеленортским острвима]], [[Мадагаскар]]у и [[Острво света Јелена|Острву свете Јелене]].
| |||