Екологија — разлика између измена

Екологија, која се обично сматра граном биологије, општа је наука која проучава жива бића (организме). Организми могу бити проучавани на многим различитим нивоима, од [[протеин]]а и [[нуклеинске киселине|нуклеинских киселина]] (у [[биохемија|биохемији]] и [[молекуларна биологија|молекуларној биологији]]), до [[ћелија (биологија)|ћелија]] (у [[ћелијска биологија|ћелијској биологији]]), јединки (у [[ботаника|ботаници]], [[зоологија|зоологији]] и осталим сличним наукама), и коначно на нивоу [[становништво|популације]], [[Асоцијација (заједница)|заједница]] и [[екосистем]]а, до [[биосфера|биосфере]] као целине; задњенаведени нивои су главни предмети еколошких истраживања. Екологија је [[мултидисциплинарна]] наука. Због усредсређености на више нивое организације живота и на међуоднос организама и њихове [[околина|околине]], екологија има снажан уплив на многе друге научне гране, поготово на [[геологија|геологију]] и [[географија|географију]], затим [[метеорологија|метеорологију]], [[Педологија (земљиште)|педологију]], [[хемија|хемију]] и [[физика|физику]]. Зато се за екологију каже да је [[холистичка наука]] и да обједињује традиционалне науке (као нпр. биологију) које, на тај начин, постају њене субдисциплине и све заједно омогућавају даљи развој екологије.

 

 

Погледајмо на који начин еколог може проучавати живот пчела:

 

Спољашњи слој Земље састоји се од неколико делова:

 

Живот је прво настао у хидросфери, у мањим дубинама, односно у [[фотичка зона|фотичкој зони]] (дубини до које допире сунчева светлост). Тада су се појавили вишећелијски организми који су настанили [[бентална|бенталну зону]] (односно, дно мора). Живот на копну се развио касније, након што се формирао [[озонски омотач]] који је штитио жива бића од [[Ултраљубичасто зрачење|UV]] (ултраљубичастог) зрачења.

Распоред биома најчешће кореспондира са географском ширином и то од [[екватор]]а до [[географски пол|полова]], уз различитости који су засноване на физичким карактеристикама средине (на пример, океани или планински ланци) и на [[клима|клими]]. Те варијације су повезане са дистрибуцијом врста у складу с њиховом толерантношћу на температурне екстреме и/или на сушу. На пример, [[фотосинтеза|фотосинтетичке]] [[алге]] могу се пронаћи само у ''фотичком'' делу океана (докле допире светлост), док се [[четинари]] најчешће налазе у планинским областима.

 

 

Биосфера се такође може поделити на [[екозона|екозоне]], које су данас прецизно одређене и првенствено прате границе континената. Екозоне се даље деле на [[екорегион]]е, иако се још увек не знају тачно њихове границе.

Две задњенаведене идеје су кључ за разумевање и евалуацију [[капацитет|капацитета екосистема]] — броја организама који може поднети одређени екосистем. У свакој мрежи прехране, енергија која се јавља на нивоу произвођача никад се у потпуности не преноси до потрошача. Због тога је, са енергетске тачке гледишта, за људску врсту много прагматичније да буде примарни потрошач (да се храни житарицама и поврћем) него да буде секундарни потрошач (хранећи се биљоједима као што су нпр. говеда), а најлошије је да буде терцијарни потрошач (хранећи се месоједима).

 

* шуме (1/3 Земљине копнене површине) садрже богату биомасу и врло су продуктивне. Укупна продуктивност свих светских шума је равна половине целокупне примарне продукције.

* саване, пашњаци и мочваре (1/3 Земљине копнене површине) садрже оскуднију биомасу али су такође продуктивне. Ови екосистеми су главни извори сировина за људску прехрану.

 

== Види још ==

* [[ELDIS]], подаци о еколошким аспектима економског развоја.

* [[Еколошки покрет]]