Екологија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
ознака: уређивање извора (2017)
Исправљене словне грешке
Ред 8:
Екологија, која се обично сматра граном биологије, општа је наука која проучава жива бића (организме). Организми могу бити проучавани на многим различитим нивоима, од [[протеин]]а и [[нуклеинске киселине|нуклеинских киселина]] (у [[биохемија|биохемији]] и [[молекуларна биологија|молекуларној биологији]]), до [[ћелија (биологија)|ћелија]] (у [[ћелијска биологија|ћелијској биологији]]), јединки (у [[ботаника|ботаници]], [[зоологија|зоологији]] и осталим сличним наукама), и коначно на нивоу [[становништво|популације]], [[Асоцијација (заједница)|заједница]] и [[екосистем]]а, до [[биосфера|биосфере]] као целине; задњенаведени нивои су главни предмети еколошких истраживања. Екологија је [[мултидисциплинарна]] наука. Због усредсређености на више нивое организације живота и на међуоднос организама и њихове [[околина|околине]], екологија има снажан уплив на многе друге научне гране, поготово на [[геологија|геологију]] и [[географија|географију]], затим [[метеорологија|метеорологију]], [[Педологија (земљиште)|педологију]], [[хемија|хемију]] и [[физика|физику]]. Зато се за екологију каже да је [[холистичка наука]] и да обједињује традиционалне науке (као нпр. биологију) које, на тај начин, постају њене субдисциплине и све заједно омогућавају даљи развој екологије.
 
Као грана науке, екологија не прописује шта је „исправно“ а шта „погрешно“. Ипак, учење о ''[[биолошка разноврсност|биолошкој разноврсности]]'' и с тим повезаним еколошким темама омогућило је научно постављање циљева [[Environmentalizam|енвиронментализма]] и дало могућност да се с тим повезане теме изражавају научном методологијом, мерењима и терминологијом. Штавише, [[холистички приступ]] проучавању природе подједнако је заступљен и у екологији и у енвајорментализмуенвајорнментализму.
 
Погледајмо на који начин еколог може проучавати живот пчела:
Ред 52:
 
Спољашњи слој Земље састоји се од неколико делова:
[[хидросфера|хидросфере]] (или воденог слоја), [[литосфера|литосфере]] (слоја земљишта и стена) и [[Zemljina atmosfera|атмосфере]] (или ваздушног слоја). [[Биосфера]] (или сфера живота) понекад се дефинише и као „четврти омотач“ и осносиодноси се на све животне појаве на планети или на оном делу планете где постоји живот. Она у знатној мери захваћа и остала три слоја упркос чињеници да заправо на постоје стални становници атмосфере. У односу на величину Земље, биосфера покрива само један њен танак слој који се протеже од 11, 000 m испод површине море па до 15, 000 m изнад.
 
Живот је прво настао у хидросфери, у мањим дубинама, односно у [[фотичка зона|фотичкој зони]] (дубини до које допире сунчева светлост). Тада су се појавили вишећелијски организми који су настанили [[бентална|бенталну зону]] (односно, дно мора). Живот на копну се развио касније, након што се формирао [[озонски омотач]] који је штитио жива бића од [[Ултраљубичасто зрачење|UV]] (ултраљубичастог) зрачења.
Ред 128:
Распоред биома најчешће кореспондира са географском ширином и то од [[екватор]]а до [[географски пол|полова]], уз различитости који су засноване на физичким карактеристикама средине (на пример, океани или планински ланци) и на [[клима|клими]]. Те варијације су повезане са дистрибуцијом врста у складу с њиховом толерантношћу на температурне екстреме и/или на сушу. На пример, [[фотосинтеза|фотосинтетичке]] [[алге]] могу се пронаћи само у ''фотичком'' делу океана (докле допире светлост), док се [[четинари]] најчешће налазе у планинским областима.
 
Иако се ради о поједностављењу много сложеније шеме, [[географска ширина]] и [[висина]] дају прилично добар увид у дистрибуцију [[биоразноврсности]] унутар биосфере. Врло уопштено говорећи, богатство биоразноврсности (какоживотињскихекако животињских тако и биљних врста) много брже се смањује у близини екватора (као нпр. у [[Бразил]]у) него у близини полова.
 
Биосфера се такође може поделити на [[екозона|екозоне]], које су данас прецизно одређене и првенствено прате границе континената. Екозоне се даље деле на [[екорегион]]е, иако се још увек не знају тачно њихове границе.
Ред 144:
Две задњенаведене идеје су кључ за разумевање и евалуацију [[капацитет|капацитета екосистема]] — броја организама који може поднети одређени екосистем. У свакој мрежи прехране, енергија која се јавља на нивоу произвођача никад се у потпуности не преноси до потрошача. Због тога је, са енергетске тачке гледишта, за људску врсту много прагматичније да буде примарни потрошач (да се храни житарицама и поврћем) него да буде секундарни потрошач (хранећи се биљоједима као што су нпр. говеда), а најлошије је да буде терцијарни потрошач (хранећи се месоједима).
 
Продуктивност екосистема се понекад процељујепроцењује поређењем три врсте копнених екосистема те свих водених екосистема:
* шуме (1/3 Земљине копнене површине) садрже богату биомасу и врло су продуктивне. Укупна продуктивност свих светских шума је равна половине целокупне примарне продукције.
* саване, пашњаци и мочваре (1/3 Земљине копнене површине) садрже оскуднију биомасу али су такође продуктивне. Ови екосистеми су главни извори сировина за људску прехрану.
Ред 183:
 
== Види још ==
{{wikisource|Писмо индијанског поглевицепоглавице председнику САД}}
* [[ELDIS]], подаци о еколошким аспектима економског развоја.
* [[Еколошки покрет]]