Очњаци — разлика између измена

Image =EckzahnPravci zuba.pngjpg |

Image2 = Presjek_ljudske_lobanjePresjek ljudske lobanje.png |

'''Очњаци''' ({{јез-лат|dentes canini}}) су најважнији [[зуб]]и [[месојед|месождера]], јер служе за прихватање и раздирање плена, а код [[змије|змија]] то су и отровни [[зуб]]и (намењени како хватању плена, тако и одбрани). Назив -{''canini''}- је изведен од [[латински језик|латинске]] речи -{''canis''}- (што у преводу значи [[пас]]). У хуманој дентицији постоје четири очњака, по два у горњем и доњем денталном луку и са класом [[секутићи|секутића]] они чине тзв. [[предњи зуби|предње зубе]] ({{јез-лат|dentes anteriores s. frontales}}). Очњаци се често називају и „угаони зуби“зуби”, јер мезијална половина њихове вестибуларне површине припада предњим, а дистална половина [[бочни зуби|бочним зубима]], омогућавајући постепени прелом и скретање зубних лукова.

* [[горњи очњак]] (десни и леви) – — -{''dens caninus superior dexter et sinister''}-;

* [[доњи очњак]] (десни и леви) – — -{''dens caninus inferior dexter et sinister''}-.

Очњаци су способни да издрже велики мастикаторни стрес и делују као „амортизери“„амортизери”, пружајући подршку [[бочни зуби|бочним зубима]] у току [[жвакање|жвакања]]. Њихова основна улога је кидање и раздирање [[храна|хране]], што чини средину између сечења (карактеристичног за [[секутићи|секутиће]]) и гњечења и млевења (карактеристичног за [[бочни зуби|бочне зубе]]). Својом лабијалном површином подупиру углове усана, па доприносе и физиогномском изгледу особе, а њихове оралне површине са добро развијеним цингулумом имају велики значај при латералним кретањима [[доња вилица|мандибуле]].

То су једини [[зуб]]и у денталном луку који имају само једну квржицу – — солитарна квржица ({{јез-лат|cuspidus}}). Лингвална јама је присутна као код [[секутићи|секутића]], али је лингвалним квржичним гребеном подељена на мезијални и дистални део. Очњаци имају најдужи корен од свих [[зуб]]а у припадајућем денталном луку, а пошто је он и масиван узрокује велико испупчење на алвеоларној [[кост]]и.

* Жељко Мартиновић: ''Основи денталне морфологије'', -{II}- издање („Службени гласник“гласник” Београд). {{page|year=2000|isbn=978-86-7549-175-0|pages=}};

* Олга Јанковић, Верица Вуњак: ''Морфологија зуба'', -{VII}- издање („Завод за уџбенике и наставна средства“средства” Београд). {{page|year=2001|isbn=978-86-17-08912-0|pages=}};

* Даринка Станишић-Синобад : ''Основи гнатологије'', -{I}- издање („БМГ“„БМГ” Београд). {{page|year=2001|isbn=978-86-7330-139-6|pages=}}, -{COBISS-ID}- 94080780;