Википедија

Хирургија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 197.39.221.122 (разговор) на последњу измену корисника WhitePhosphorus
ознака: враћање
Исправљене словне грешке
Ред 9:
* физиолошка хирургија.
 
Да би могао остварити успешан рад, поред мануелне спретности за хирурга је неопходно да има широко медицинско образовање, као и познавање технике и технологије. Због напредканапретка хирургије и све већег обима знања и развоја бројних оперативних техника, а у циљу пружања боље медицинске услуге пацијентима, хирурзи се све више специјализују, тако да долази до развоја нових хируршких дисциплина или њихових поддисциплина. Из хиургијехирургије су се данас издвојиле бројне гране:
{{refbegin|2}}
* [[општа хирургија]]
Ред 20:
* [[дечја хирургија]]
* [[неурохирургија]]
* [[максиофацијалнамаксилофацијална хирургија|максиофацијалнамаксилофацијална]]
* [[орална хирургија]]
* [[очна хирургија]]
Ред 27:
* [[пластична хирургија|пластична и реконструктивна хирургија]],
* [[грудна хирургија]],
* [[урологија]], као и друге бројне поддициплинеподдисциплине.
{{refend}}
 
== Кратак осврт на развој хирургије ==
Историја хирургије је стара колико и историја човчанствачовечанства и [[медицина|медицине]]. Конвенционално се дели на преисторијску, хирургију [[стари век|старог века]], средњег века до [[ренесанса|ренесансе]], од ренесансе до модерних времена и савремену хирургију.
 
=== Праисторија и стари век ===
ПримтивнаПримитивна оперативна хирургија је рађена инстиктивно и искуствено- лабави зуб је вађен, апсцес отваран, крварење заустављано од стране људи који су били у окружењу.
 
У [[Вавилон]]у су оболеле стављали на трг где су му сви могли прићи и испитати како би се нашао онај који може највише помоћи. [[18. век п. н. е.|1750. године п. н. е.]] је на стубу исписан [[Хамурабијев законик]] у коме су предвиђене награде и казне за хирурге.
Ред 48:
 
=== Средњи век ===
С појавом ислама и надмоћи мухамеданског царства настаје период Арапске медицине која је преузела знања од хришћанске секте Несторијанаца (грчка медицина). Истичу се Расиса и Авицена који је написао “Цанон”. Током овог периода није било правог напредканапретка, чак је и назадовала применом каутеризацијом ране, што се некритички преноси и у европску медицину.
 
НапредкуНапретку медицине је допринела забрана свештеницима у [[12. век|XII веку]] да се баве медицином. Лаици почињу да се баве хирургијом и “Фабрица” од Руђера од Салерна постаје основни уџбеник током 300 година.
 
Крајем средњег века хирургија почиње да се развија у северној Италији ([[Салерно]], [[Падова]], [[Болоња]]) и Француској (школа Монтпелиен), да би крајем [[15. век|XV века]] папа Сикст -{IV}- службено допустио дисекцију лешева, тако да напредују знања из [[анатомија|анатомије]]. Међутим велико уназађење се догодило када се од лекара, хирургија препустила писменим берберима, када је као вештина уназађена, а научни развој престао.
Ред 66:
* [[Анестезија]] ([[1844]]. Хораце Велс и [[1846]]. V. Т. Мортон изводе инхалациону анестезију у Општој
болници у Массацхусеттсу.)
* Асепса и антисепса (Игнац Семелвис, мађарМађар, акушер у Бечу, уводи обавезно прање руку пре гинеколошког прегледа, чиме је смањио њихову смртност, а [[Луј Пастер]] [[1850]]. поставља теорију по којој су изазивачи инфекција бактерије, а [[Јосеф Листер]] [[1867]]. та сазнања уводи у хирургију).
* [[Вилхелм Конрад Рендген|Рендген]] [[1895]] уводи нови вид дијагностике, [[медицинска радиографија|радиографију]].
* [[Трансфузија крви|Трансфузија]] крви је омогућена открићем Карла Ландстаинера о аглутинацији [[црвена крвна зрнца|еритроцита]] под утицајем серума другог човека- тако да је омогућено утврђивање крвних група. - Откриће [[пеницилин]]а (Флеминг, [[1928]]) омогућава пре- и постоперативно спречавање инфекција.
 
Бројни су хирурзи током овог периода својим умећем и ингениозношћу довели до развоја хирургије у данашњем обиму, као и напредкомнапретком технологије. Хирургија будућности иде у смеру што мање трауме ткива и организма, као и на пољима микрохирургије, феталне, ендоскопске, трансплантационе хирургије, имплантације вештачких органа И ткива која се добијају на ткивним културама.
 
== Основни задаци хирургије ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хирургија”