Википедија

Главобоља — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0
Исправљене словне грешке
Ред 54:
 
; Неуралгије и остале главобоље
* 13. Кранијалне неуралигијенеуралгије, централна и примарна бол лица,
* 14. Остале главобоље.<ref name=vodic/>
 
Ред 69:
* примарна пробадајућа главобоља: понављајуће епизоде пробадајућег бола у трајању од 1 секунде до неколико минута без аутономних симптома (сужења, црвенила очију, назалног загушења). Ове главобоље се могу третирати [[индометацин]]ом.
* главна главобоља с кашљом: почиње изненада и траје неколико минута након кашљања, кијања или напрезања (што све може повећати притисак у глави). Озбиљни узроци (погледајте секцију о црвеним заставицама секундарне главобоље) морају бити искључени пре него што се дијагноза „бенигне” примарне главобоље узроковане кашљом може успоставити.
* примарна главобоља услед напрезања: пулсирајући бол који почиње током или након вежбања, у трајању од 5 минута до 24 сата. Механизам који стоји иза ових главобоља је нејасан, вероватно су узроковане напрезањем које изазива дилатацију вена у глави, што узрокукујеузрокује бол. Ове главобоље се могу спречити избегавањем превише напорног вежбања и могу се третирати лековима као што је [[индометацин]].
* [[Сексуална главобоља]]: тупа, билатерална главобоља која почиње током сексуалне активности и постаје много гора током [[Оргазам|оргазма]]. Сматра се да ове главобоље настају због мањег притиска у глави током секса. Важно је схватити да главобоље које почињу током оргазма могу бити узроковане субарахноидним крварењем, тако да се прво морају искључити озбиљни узроци. Ове главобоље се третирају саветујући особу да заустави секс ако дође до главобоље. Лекови као што су [[пропранолол]] и [[дилтиазем]] такође могу бити од помоћи.
* хипнотичка главобоља: умерено-тешка главобоља која почиње неколико сати након што заспи и траје 15-30 минута. Главобоља се може поновити неколико пута током ноћи. Хипнотичке главобоље се обично јављају код старијих жена. Ове главобоље се могу третирати са [[литијум]]ом.
Ред 83:
* [[Анеуризма|руптурни анеуризам]], [[артериовенске малформације]], [[интрапаренхимално крварење]] (само главобоља)
* [[Тумори лобањске дупље|мождани тумор]]: тупа главобоља која се погоршана са исцрпљеношћу и променом положаја, праћена је мучнином и повраћањем. Често, особа има мучнину и повраћање недељама пре почетка главобоље.
* [[темпорални артеритис]]: упална болест артерија уобичајена код старијих особа (просечна старост 70 година) с грозницом, главобољом, губитком тежине, чељусном клаудикацијом, осетљивим крвним судовима на слепочницамаслепоочницама, -{''polymyalgia rheumatica''}-
* [[Глаукома|акутни глауком затвореног угла]] (повећани притисак у очним јабучицама): главобоља која почиње очним болом, замућеним видом, повезана је са мучнином и повраћањем. На физичком прегледу, особа ће имати црвене очи и фиксне, средње дилатиране зенице.
* Постикталне главобоље: Главобоље које се дешавају после конвулзије или друге врсте напада, као део периода након епилептичког напада ([[Postictal state|постиктално]] стање)
Ред 97:
Примарне главобоље је теже разумети него секундарне главобоље. Тачни механизми који узрокују мигрене, тензијске главобоље и кластерске главобоље нису познати. Временом су постојале различите теорије које покушавају да објасне шта се дешава у мозгу да изазове ове главобоље.
 
Тренутно се сматра да мигрене изазивају дисфункциони нерви у мозгу.<ref name="uptodate">Cutrer, FM, Bajwa A, Sabhat M. Pathophysiology, clinical manifestations and diagnosis of migraine in adults. In: UpToDate, Post TW (Ed), UpToDate, San Francisco, CA. (Accessed on April 23, 2014.)</ref> Раније се мислило да су мигрене узроковане примарним проблемом везаним за крвне судове у мозгу.<ref>{{cite journal|last=Goadsby|first= P.J. |title= The vascular theory of migraine--A great story wrecked by the facts |journal= Brain |volume= 132 |issue= Pt 1 |date=јануар 2009 |pmid= 19098031 |doi= 10.1093/brain/awn321 |url= http://brain.oxfordjournals.org/content/132/1/6.full|pages=6-7}}</ref> Ова васкуларна теорија, коју је Волф развио у 20. веку, сугерише да је аура у [[мигрена]]ма узрокована сужавањем интракранијалних судова (крвних судова у мозгу), а саму главобољу изазива ширење екстракранијалних крвних судова. Дилација ових екстракранијалних крвних судова активира рецепторе болова у околним нервима, узрокујући главобољу. Васкуларна теорија није више прихваћена.<ref name="uptodate" /><ref name="Charles">{{cite journal ||last=Charles|first=A.|year=2013| title = Vasodilation out of the picture as a cause of migraine headache | url = | journal = Lancet Neurol | volume = 12 | issue = 5| doi=10.1016/s1474-4422(13)70051-6| pmid = 23578774 |pages=419-420}}</ref> Студије су показале да мигренски бол у глави није праћен екстракранијалном вазодилацијомвазодилатацијом, већ да долази само до благе интракранијалне вазодилацијевазодилатације.<ref name="Amin">{{cite journal|vauthors=Amin FM, Asghar MS, Anders H |year=2013| title = Magnetic resonance angiography of intracranial and extracranial arteries in patients with spontaneous migraine without aura: a cross sectional study | url = | journal = Lancet Neurol | volume = 12| issue = 5| doi = 10.1016/S1474-4422(13)70067-X | pmid = 23578775 |pages=454-461}}</ref>
 
Тренутно, већина специјалиста сматра да су мигрене последица примарног проблема са живцима у мозгу<ref name="uptodate" /> Сматра се да су ауре узроковане таласом повећане активности неурона у [[Церебрални кортекс|церебралном кортексу]] (делу мозга) познатом као кортикалне ширеће депресије<ref>{{cite journal| last = Hadjikhani | first = N. |last2=SANCHEZ DEL RIO|first2=M||last3=O|first3=W. U. |title=Mechanisms of migraine aura revealed by functional MRI in human visual cortex |journal=Proc Natl Acad Sci U S A |year=2001|volume=98|doi=10.1073/pnas.071582498 |pmid=11287655|pmc=31895 |issue=8|bibcode=2001PNAS...98.4687H |last4=Bakker|first4=Dick |last5=Fischl|first5=Bruce|last6=Kwong|first6=Kenneth K.|last7=Cutrer|first7=F. Michael |last8=Rosen|first8=Bruce R. |last9=Tootell|first9=Roger B. H. |last10=Sorensen |first10=A. Gregory |last11=Moskowitz|first11=Michael A. |display-authors=etal|pages=4687-92}}</ref> чему следи период депресивне активности.<ref>{{cite journal|last=Buzzi|first=M.G. |last2=Moskowitz|first2=M|title=The pathophysiology of migraine: year 2005|journal=J Headache Pain |year=2005|volume=6|issue=3 |doi=10.1007/s10194-005-0165-2|pmid=16355290|pmc=3451639|pages=105-11}}</ref> Неки људи сматрају да су главобоље узроковане активацијом [[Сензорни нерв|сенсорнихсензорних нерванерава]] који отпуштају пептиде, као што је серотонин, узрокујући инфламацију артерија, мождане облоге и опне и исто тако узрокују извесну вазодилатацију. [[Триптан]]и, лекови којима се третирају мигрене, блокирају серотонинске рецепторе и узрокују констрикцију крвних судова.<ref>{{cite web|url=http://accessmedicine.mhmedical.com/content.aspx?bookid=348&sectionid=40381638|title=Denny CJ, Schull MJ. Chapter 159. Headache and Facial Pain. In: Tintinalli JE, Stapczynski J, Ma O, Cline DM, Cydulka RK, Meckler GD, T. eds. Tintinalli's Emergency Medicine: A Comprehensive Study Guide, 7e. New York, NY: McGraw-Hill; 2011|work=mhmedical.com|access-date=26. 09. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20150531030337/http://accessmedicine.mhmedical.com/content.aspx?bookid=348&sectionid=40381638|archive-date=31. 05. 2015|url-status=dead}}</ref>
 
Особе које су подложније да доживе мигрене су оне које имају породичну историју мигрене, жене које доживљавају хормонске промене или узимају [[Oralni kontraceptiv|таблете за контролу рађања]] или су им прописане [[Хормонска терапија замјене (менопауза)|терапија хормонске замене]].<ref>{{cite web|title=Migraine Without Headache|url=http://www.neurobalancechiropractic.com.au/migraine-without-headache/|publisher=Neurobalance|accessdate=16. 7. 2014}}</ref> Сматра се да су [[Тензијска главобоља|тензијске главобоље]] узроковане активацијом периферних нерва у мишићима главе и врата.<ref name="Loder">{{cite journal|vauthors=Loder E, Rizzoli P |year=2008| title = Tension-type headache | url = | journal = BMJ | volume = 336 | issue = 7635| doi=10.1136/bmj.39412.705868.ad| pmid = 18187725 | pmc=2190284|pages=88-92}}</ref> [[Кластерна главобоља|Кластерне главобоље]] обухватају прекомерне активације [[тригеминални нерв|тригеминалног нерва]] и [[хипоталамус]]а у мозгу, али прецизни узрок није познат.<ref name="Leroux">{{cite journal|vauthors=Leroux E, Ducros A |year=2008| title = Cluster headache | url = | journal = Orphanet J Rare Dis. | volume = 3 | issue = 1| doi = 10.1186/1750-1172-3-20 | pmid = 18651939 | pmc = 2517059 |pages=20}}</ref>
Ред 125:
| јавља се као стезање или притисак преко главе
|| јавља се на једној или обе стране главе
|| јавља се на једној страни главе с фокусом у оку или [[слепочницаслепоочница (анатомија)|слепочницислепоочници]]
|| јавља се на једној или ове стране главе
|-
Ред 143:
|| ауре
|-
| ретко, [[Фотосензитивност код људи|сензитивност на светло]] или сезитивностсензитивност на буку
||
|| може бити праћен [[Ринореја|цурењем носа]], [[сузе|сузама]], и [[Птоза (капак)|опуштеним капком]], обично само на једној страни
Ред 151:
|| погоршана редовном употребом [[ацетаминофен]]а или [[Нестероидни антиинфламаторни лек|-{NSAIDS}-]]
||
|| може се јавити са тензијскмтензијском главобољом<ref name="BBDtriptans">{{cite journal|publisher=[[Consumers Union]] of US |journal=Consumer Reports Best Buy Drugs |date=март 2013 |title=Using the triptans to treat: Migraine headaches: Comparing effectiveness, safety, and price |url =http://www.consumerreports.org/health/resources/pdf/best-buy-drugs/triptanFINAL.pdf |accessdate=18. 3. 2013|pages=8}}</ref>
|}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Главобоља”