Династија Сунг — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 16:
[[Датотека:Wang Juzheng's Spinning Wheel.jpg|мини|лево|250px|''Предење свиле'', Северни Сунг]]
==Северни Сунг==
{{рут}}
[[Датотека:Song Taizu.jpg|мини|лево|250px|<center>[[Car Taizu od Songa]], osnivač dinastije Sung, oko [[1000.]] godine]]
[[Datoteka:Pagoda at Lingyan Si.jpg|мини|десно|250px|<center>Pagoda hrama [[Lingyan]] u [[Shandong]]u iz [[1063.]] godine]]
 
[[Датотека:Song Taizu.jpg|мини|лево|250px|<center>[[CarЦар TaizuТаи-цу odиз Songaдинастије Сунг]], osnivačоснивач dinastijeдинастије SungСунг, okoоко [[1000.]] godineгодине]]
Krajem [[9. век]]а veliki je seljački ustanak gotovo uništio središnju vlast [[Dinastija T'ang|dinastije T’ang]]. Kina je podijeljena na 10 država s malim ostatkom carstva kojim je vladalo pet dinastija u nizu (tzv. ''Kasni Liang'').
[[Datoteka:Pagoda at Lingyan Si.jpg|мини|десно|250px|<center>Pagoda hrama [[Lingyan|Лингвајан]] uу [[ShandongШандунг]]uу izиз [[1063.]] godineгодине]]
 
Крајем [[9. век]]а велики је сељачки устанак готово уништио средишњу власт [[Династија Танг|династије Танг]]. Кина је подељена на 10 држава с малим остатком царства којим је владало пет династија у низу (тзв. ''Касни Лианг'').
U siječnju [[960.]] godine, general Chao K’uang-yin je izvršio državni udar koji je iskoristio Sung T’ai-tsu ([[Taizu]]) da se dokopa prijestolja. Vješti vojni i politički vođa Taizu je postao prvim carem nove dinastije Sung. On je uspio da ujedini Kinu i uništi prijetnju sa sjevera, no dinastija Sung nikada nije povratila pod svoju vlast ''Annam'' (sjeverni [[Vijetnam]]), a kitanska država ''Liao'' još uvijek je zauzimala granična područja na sjeveroistoku gdje su nosnovali svoje carstvo u [[Mandžurija|Mandžuriji]] i [[Unutrašnja Mongolija|unutrašnjoj Mongoliji]]. Na sjeverozapadu su [[Tagnuti]] osnovali snažno carstvo [[Xi Xia]]. Ta su područja ostala pod stranom vlašću do [[1368.]] godine.
 
У јануару [[960.]] године, генерал Чао Куанг-јин је извршио државни удар који је искористио Сунг Таи-цу ([[Таизу|Тајцу]]) да се домогне престоља. Вешти војни и политички вођа Тајцу је постао први цар нове династије Сунг. Он је успео да уједини Кину и уништи претњу са севера, али династија Сунг никада није повратила под своју власт ''Анам'' (северни [[Вијетнам]]), а китанска држава ''Лиао'' још увек је заузимала гранична подручја на североистоку где су основали своје царство у [[Манџурија|Манџурији]] и [[Унутрашња Монголија|унутрашњој Монголији]]. На северозападу су [[Тагнути]] основали снажно царство [[Xi Xia|Си Сја]]. Та су подручја остала под страном влашћу до [[1368.]] године.
Nova država bila je razjedinjenija nego što je bila u vrijeme dinastije T’ang, a i vojno slabija. Međutim, „Carski ispitni sustav” još je više pojednostavljen i ustanovljena je uprava činovnika po zasluzi. To je bilo i razdoblje brzoga gospodarskog razvoja. U razdoblju od [[750.]] do [[1100.]] stanovništvo se gotovo udvostručilo, uglavnom zbog širenja uzgoja riže (koja potječe iz jugoistočne Azije) u središnjoj i južnoj Kini što je dovelo do stvaranja viškova hrane<ref name=Buckley>Patricia Buckley Ebrey, Anne Walthall i James B. Palais, ''East Asia: A Cultural, Social, and Political History'', Houghton Mifflin, Boston, 2006., str. 156.-167. {{ISBN|0-618-13384-4}}</ref>. Ovo povećanje broja stanovnika je bio razlog što se središnja vlast povukla iz svestranog i temeljnog upravljanja trgovinom i ona je prepuštena slobodnom tržištu. Trgovina je nadalje dosegla višu razinu uporabom papirnatog novca, te velikom koncentracijom trgovine oko prve prijestolnice Sunga, [[Kaifeng]]a. Kaifeng je bio i središte sustava kanala ([[Veliki kanal]]) i mreže cesta države Sung.
 
Нова држава била је разједињенија него што је била у време династије Танг, а и војно слабија. Међутим, „Царски испитни систем” још је више поједностављен и установљена је управа чиновника по заслузи. То је било и раздобље брзог привредног развоја. У раздобљу од [[750.]] до [[1100.]] становништво се готово удвостручило, углавном због ширења узгоја риже (која потиче из југоисточне Азије) у средишњој и јужној Кини што је довело до стварања вишкова хране.<ref name=Buckley>Patricia Buckley Ebrey, Anne Walthall i James B. Palais, ''East Asia: A Cultural, Social, and Political History'', Houghton Mifflin, Boston, 2006., str. 156.-167. {{ISBN|0-618-13384-4}}</ref> Ово повећање броја становника је био разлог што се средишња власт повукла из свестраног и темељног управљања трговином и она је препуштена слободном тржишту. Трговина је надаље досегла виши ниво употребом папирног новца, те великом концентрацијом трговине око прве престолнице Сунга, [[Кајфенг]]а. Кајфенг је био и средиште система канала ([[Велики канал]]) и мреже цеста државе Сунг.
 
==Јужни Сунг==