Династија Сунг — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 16:
[[Датотека:Wang Juzheng's Spinning Wheel.jpg|мини|лево|250px|''Предење свиле'', Северни Сунг]]
==Северни Сунг==
[[Датотека:Song Taizu.jpg|мини|лево|250px|<center>[[Car Taizu od Songa]], osnivač dinastije Sung, oko [[1000.]] godine]]▼
[[Datoteka:Pagoda at Lingyan Si.jpg|мини|десно|250px|<center>Pagoda hrama [[Lingyan]] u [[Shandong]]u iz [[1063.]] godine]]▼
▲[[Датотека:Song Taizu.jpg|мини|лево|250px|<center>[[
▲[[Datoteka:Pagoda at Lingyan Si.jpg|мини|десно|250px|<center>Pagoda hrama [[Lingyan|Лингвајан]]
Крајем [[9. век]]а велики је сељачки устанак готово уништио средишњу власт [[Династија Танг|династије Танг]]. Кина је подељена на 10 држава с малим остатком царства којим је владало пет династија у низу (тзв. ''Касни Лианг'').
У јануару [[960.]] године, генерал Чао Куанг-јин је извршио државни удар који је искористио Сунг Таи-цу ([[Таизу|Тајцу]]) да се домогне престоља. Вешти војни и политички вођа Тајцу је постао први цар нове династије Сунг. Он је успео да уједини Кину и уништи претњу са севера, али династија Сунг никада није повратила под своју власт ''Анам'' (северни [[Вијетнам]]), а китанска држава ''Лиао'' још увек је заузимала гранична подручја на североистоку где су основали своје царство у [[Манџурија|Манџурији]] и [[Унутрашња Монголија|унутрашњој Монголији]]. На северозападу су [[Тагнути]] основали снажно царство [[Xi Xia|Си Сја]]. Та су подручја остала под страном влашћу до [[1368.]] године.
Нова држава била је разједињенија него што је била у време династије Танг, а и војно слабија. Међутим, „Царски испитни систем” још је више поједностављен и установљена је управа чиновника по заслузи. То је било и раздобље брзог привредног развоја. У раздобљу од [[750.]] до [[1100.]] становништво се готово удвостручило, углавном због ширења узгоја риже (која потиче из југоисточне Азије) у средишњој и јужној Кини што је довело до стварања вишкова хране.<ref name=Buckley>Patricia Buckley Ebrey, Anne Walthall i James B. Palais, ''East Asia: A Cultural, Social, and Political History'', Houghton Mifflin, Boston, 2006., str. 156.-167. {{ISBN|0-618-13384-4}}</ref> Ово повећање броја становника је био разлог што се средишња власт повукла из свестраног и темељног управљања трговином и она је препуштена слободном тржишту. Трговина је надаље досегла виши ниво употребом папирног новца, те великом концентрацијом трговине око прве престолнице Сунга, [[Кајфенг]]а. Кајфенг је био и средиште система канала ([[Велики канал]]) и мреже цеста државе Сунг.
==Јужни Сунг==
|