Трансхумација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{рут}}
{{Инфокутија нематеријално културно наслеђе
| врста_наслеђа =
| слика =
| ширина_слике = 250п
| регион = [[
| назив_институције =
| заједница =
Линија 13 ⟶ 12:
| датум_уписа_у_нкн =
| листа_уписа_елемента = [[УНЕСКО]]
| унеско_ознака =
| унеско_датум_уписа =
| локација_уписа = https://ich.unesco.org/en/RL/
| вебсајт =
}}
'''
▲[[Датотека:Transhumance-Aigoual-1.jpg|десно|мини|378x378пискел| Кретање [[Овца (род)|оваца]] на путу у [[Централни масив|Централном масиву]] у [[Француска|Француској]]]]
▲'''[[Трансхумација]]''' или '''[[Трансхуманца|трансхумантно]] сточарство''' <ref name="proleksis">[http://proleksis.lzmk.hr/57507/ Transhumanca ili transhumantno stočarstvo], proleksis.lzmk.hr, preuzeto 11. listopada 2014.</ref> (према [[Француски језик|фр]] . ''transhumant'', од ''trans-'' + [[Латински језик|лат.]] ''humus'' - земља) <ref name="enciklopedija.hr">[http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=62039 Transhumantno stočarstvo], enciklopedija.hr, preuzeto 11. listopada 2014.</ref> представља сезонско кретање [[Човек|људи]] и [[Стока|стоке]] између сталних [[Лето|летњих]] и [[Зима|зимских]] [[Пашњак|пашњака,]] што је типично за [[Средоземље|Медитеран]] . Најчешће се користи у [[Овчарство|овчарству]], а укључује два смера кретања, током топлијег дела године одлази се у више планинске пределе, а у хладнијем делу године спушта се у низијска, котлинска подручја. Узгајивачи стоке углавном имају пребивалиште у нижим пределима. Током паше у планинама живе у сезонским насељима где се баве и [[Пољопривреда|пољопривредом]] .
== О Трансхумацији ==
У [[Хрватска|Хрватској се]] овај облик сточарства користио у [[Лика|Лици]], [[Хрватско приморје|Приморју]] и унутрашњости [[Далмација|Далмације]] . Лички овчари задржавали су се на [[Велебит|велебитским]] пашњацима од јуна до јула, а због оштре климе зими би се спуштали у Приморје. На пролеће су обални сточари одлазили у подножје Велебита где су обрађивали земљу, а лети би одвели стоку на испашу у брда, изнад 1000 метара [[Метар изнад нивоа мора|надморске висине,]] да би се на јесен вратили у стална насеља. У Загори и [[Равни Котари|Равним котарима]] пастири би ишли у групама са стадима у сезонска насеља на јужном Велебиту, [[Биоково (планина)|Биокову]] или [[Динара|Динари]] . У сезонским насељима [[Сир|сакупљало се]] [[млеко]] од којег се касније правио сир. <ref name="enciklopedija.hr">[http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=62039 Transhumantno stočarstvo], enciklopedija.hr, preuzeto 11. listopada 2014.</ref>
Године 2019. уписано је на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства као заједничка номинација.<ref>{{cite web |title=Transhumance, the seasonal droving of livestock along migratory routes in the Mediterranean and in the Alps |url=https://ich.unesco.org/en/RL/transhumance-the-seasonal-droving-of-livestock-along-migratory-routes-in-the-mediterranean-and-in-the-alps-01470 |website=unesco |access-date=8. 6. 2021}}</ref>
== Референце ==
{{
{{УНЕСКО репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човеченства}}
[[Категорија:Сточарство]]
| |||