Трансхумација — разлика између измена

У [[Хрватска|Хрватској се]] овај облик сточарства користио у [[Лика|Лици]], [[Хрватско приморје|Приморју]] и унутрашњости [[Далмација|Далмације]] . Лички овчари задржавали су се на [[Велебит|велебитским]] пашњацима од јуна до јула, а због оштре климе зими би се спуштали у Приморје. На пролеће су обални сточари одлазили у подножје Велебита где су обрађивали земљу, а лети би одвели стоку на испашу у брда, изнад 1000 метара [[Метар изнад нивоа мора|надморске висине,]] да би се на јесен вратили у стална насеља. У Загори и [[Равни Котари|Равним котарима]] пастири би ишли у групама са стадима у сезонска насеља на јужном Велебиту, [[Биоково (планина)|Биокову]] или [[Динара|Динари]] . У сезонским насељима [[Сир|сакупљало се]] [[млеко]] од којег се касније правио сир. <ref name="enciklopedija.hr">[http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=62039 Transhumantno stočarstvo], enciklopedija.hr, preuzeto 11. listopada 2014.</ref>

 

Године [[2019]]. уписано је на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства као заједничка номинација.<ref>{{cite web |title=Transhumance, the seasonal droving of livestock along migratory routes in the Mediterranean and in the Alps |url=https://ich.unesco.org/en/RL/transhumance-the-seasonal-droving-of-livestock-along-migratory-routes-in-the-mediterranean-and-in-the-alps-01470 |website=unesco |access-date=8. 6. 2021}}</ref>