Белорепи јелен — разлика између измена

Белорепи јелен значајно варира у величини, углавном следећи [[Аленово правило]]<ref name="white-tail">{{Cite web |url=https://www.whitetailsunlimited.com/i/p/bk_distribution.pdf |title=North American White-tailed Deer |website=www.whitetailsunlimited.com}}</ref> и [[Бергманово правило]]<ref name="white-tail"/> да је просечна величина већа што је животиња удаљенија од екватора. Мужјаци у Северној Америци обично теже 68 до 136 kg,<ref>{{Cite web |url=https://nhpbs.org/natureworks/whitetaileddeer.htm |title=White-tailed Deer - ''Odocoileus virginianus'' - NatureWorks |website=nhpbs.org}}</ref> али су зрели мужјаци тешки преко 180 kg забележени у најсевернијим крајевима њиховог ареала, пре свега у [[Минесота|Минесоти]], [[Онтарио|Онтарију]] и [[Манитоба|Манитоби]]. Године 1926. Карл Џ. Ленандер млађи је измерио тежину одстрељеног мужјака белорепог јелена у близини [[Тофте (Минесота)|Тофтеа]] у Минесоти, који је након што су му извађени унутрашњи органи био тежак 183 kg, на основу чега је процењено да је док је био жив био тежак 232 kg.<ref>{{cite web |url=http://www.outdoorlife.com/articles/hunting/2007/09/outdoor-life-book-world-records |title=The Outdoor Life Book of World Records |publisher=Outdoor Life |access-date=20. 2. 2011.}}</ref> Женке (кошуте) у Северној Америци обично теже 40-90 kg. Женке из тропских крајева и са Флорида Киза значајно су мање од јединки из крајева са умереном климом, у просеку теже 35-50 kg, али забележени су и случајеви женки тешких само 25 kg.<ref>{{cite web |url=http://www.1-costaricalink.com/costa_rica_information/deer.htm |title=White-tailed deer and red brocket deer of Costa Rican Fauna |publisher=1-costaricalink.com |access-date=20. 2. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20101230160737/http://1-costaricalink.com/costa_rica_information/deer.htm |archive-date=30. 12. 2010. |url-status=dead }}</ref> Белорепи јелени са [[Анди|Анда]] већи су од осталих тропских јелена ове врсте и имају густо крзно благо вуненог изгледа. Дужина се креће од 95−220 cm, укључујући реп од 10−37 цм, а висина у раменима је 53−120 cm.<ref name="Animaldiversity.ummz.umich.edu">{{cite web |url=http://animaldiversity.ummz.umich.edu/site/accounts/information/Odocoileus_virginianus.html |title=ADW: ''Odocoileus virginianus'': Information |publisher=Animaldiversity.ummz.umich.edu |date=13. 2. 2011. |access-date=20. 2. 2011.}}</ref><ref>Boitani, Luigi, ''Simon & Schuster's Guide to Mammals''. Simon & Schuster/Touchstone Books (1984), {{ISBN|978-0-671-42805-1}}</ref> Укључујући све подврсте, просечна тежина одраслих мужјака током лета је 68 kg, а одраслих женки је 45,3 kg. Међу највећим је врстама јелена у Северној Америци, а највећа је у Јужној Америци.<ref>[http://www.science.smith.edu/msi/pdf/i0076-3519-388-01-0001.pdf science.smith.edu] (2011). {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20120620063955/http://www.science.smith.edu/msi/pdf/i0076-3519-388-01-0001.pdf |date=20. 6. 2012.}}</ref>

Белорепи јелен има [[Дихромазија|двобојни вид]] са плавом и жутом као основним бојама;<ref>{{cite journal |url=https://digitalcommons.unl.edu/icwdm_usdanwrc/284/ |author=VerCauteren, Kurt C. |author2=Michael J. Pipas |name-list-style=amp |year=2003 |title= A review of color vision in white-tailed deer|journal=Wildlife Society Bulletin |volume=31 |issue=3 |pages=684–691}}</ref> за разлику од њега човек има [[Трихроматичност|тробојни вид]]. Дакле, белорепи јелен има проблем да распозна нијансе наранџасте и црвене које су човеку видљиве.<ref>FWC, [http://www.wakulla.com/Wakulla_Outdoors/FWC_General_News/Deer_Colorblind_to_Orange,_But_If_You_Glow..._200902237243/ Deer colorblind to orange, but if you glow ...], Wakulla.com, February 23, 2009. This is a report of<br />G. H. Jacobs, J. F. Deegan, J. Neitz, B. P. Murphy, K. V. Miller and& R. L. Marchinton, [https://doi.org/10.1007%2FBF00217375 "Electrophysiological measurements of spectral mechanisms in the retinas of two cervids: white-tailed deer (''Odocoileus virginianus'') and fallow deer (''Dama dama'')"], ''Journal of Comparative Physiology A'', volume 174, number 5, pages 551–557, 1994.</ref>

* ''O. v. cariacou''&nbsp; (3)– ([[FrenchФранцуска GuianaГвајана]] andи northernсеверни [[BrazilБразил]])

* ''O. v. curassavicus''&nbsp; (8)– ([[CuraçaoКурасао]])

* ''O. v. goudotii''&nbsp; (10)– ([[ColombiaКолумбија]] (AndesАнди) andи westernзападна [[VenezuelaВенецуела]])

* ''O. v. gymnotis''&nbsp; (11)– [[South America]]n white-tailed deer (northernсеверна halfполовина of [[Venezuela]]Венецуеле, includingукључујући Venezuela'sобласт [[LlanosЉанос]] region)

* ''O. v. margaritae''&nbsp; (16)– (острво [[MargaritaМаргарита Island(острво)|Маргарита]])

* ''O. v. nemoralis''&nbsp; (20)– Nicaraguan white-tailed deer (Gulf of Mexico to [[Surinam]] in South America;од furtherкарипског restrictedприобаља fromјужног [[Honduras]]Мексика toдо PanamaПанаме)

* ''O. v. peruvianus''&nbsp; (25)– South American white-tailed deer or [[Andean]] white-tailed deer (most southerly distribution in [[PeruПеру]] and possiblyи [[BoliviaБоливија]])

* ''O. v. tropicalis''&nbsp; (33)– [[Peru]](Перу andи [[EcuadorЕквадор]], (possiblyмогуће и ColombiaКолумбија)

* ''O. v. ustus''&nbsp;(34)– [[Ecuador]] (possiblyЕквадор, могуће и southernјужна ColombiaКолумбија andи northernсеверни PeruПеру)