Фестивал змајевих чамаца — разлика између измена

Назив празника на енглеском језику је ''Dragon Boat Festival'',{{Sfnp|Chittick|2011}} и користи као званични превод празника на [[Енглески језик|енглеском језику]] од стране [[Кина|Народне Републике Кине]]. У неким енглеским изворима се назива и ''Double Fifth Festival'' који алудира на датум као у изворном кинеском имену.<ref>"[http://tour.tncg.gov.tw/English/culture/ct01.asp?type=12 Double Fifth (Dragon Boat) Festival] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080506213724/http://tour.tncg.gov.tw/English/culture/ct01.asp?type=12|date=May 6, 2008}}".</ref>

Пети лунарни месец се сматра несрећним месецом. Људи су веровали да су [[природне катастрофе]] и болести[[болест]]и честе у петом месецу. Да би се решили несреће, људи би петог дана петог месеца изнад врата стављали [[каламус]], [[пелин]], цветове нара[[нар]]а, кинеску иксору и [[бели лук]].{{Чињеница|датум=October 2020}} Будући да се облик каламуса формира попут мача[[мач]]а и са јаким мирисом белог лука, верује се да може уклонити зле духове.

Још једно порекло фестивала змајевих чамаца: Пре [[Династија Ћин|династије Ћин]] (221-206. п.н.е.), пети месец лунарног календара сматран је лошим месецем, а пети дан у месецу лошим даном, а данас је познат као фестивал змајевих чамаца. Отровне [[животиње]] појавиће се од ових дана попут [[змија]], [[стонога]] и шкорпиона[[Шкорпион (животиња)|шкорпион]]а, као и да људи могу лако да се разболе након овог дана. Стога, током фестивала Змајевих чамаца, људи покушавају на било који начин да избегну лошу срећу. На пример, људи лепе слике пет отровних створења на зид и убоду у њих игле. Људи такође праве исечке папира ових пет створења и омотавају их око зглобова своје деце.<ref>{{Cite book|title='Beijing Review' Color Photographs|last=Liu|first=L.|year=2011|location=vol. 54, issue 23|pages=42–43}}</ref> Велике церемоније и представе развиле су се из ове праксе у многим областима, чинећи фестивал змајевих чамаца даном за ослобађање од болести и лоше среће.

Декорација врата вешањем биљака пелина и каламуса[[каламус]]а важан је ритуал Фестивала змајевих чамаца. Људи верују да ће то отерати зле духове и болести.

Прича најпознатија у модерној Кини сматра да се на фестивалу обележава смрт песника и министра [[Ћи Јуен|Ћи Јуена]] (око 340 - 278. пре [[Христ]]<nowiki/>а) древне државе Чу током периода [[Период зараћених држава|зараћених држава]] из [[Династија Џоу|династије Џоу]].<ref name="scmp1">[http://www.scmp.com/portal/site/SCMP/menuitem.2af62ecb329d3d7733492d9253a0a0a0/?vgnextoid=f1a731616886a110VgnVCM100000360a0a0aRCRD&ss=China&s=News SCMP]." </ref> Члан кадета краљевске куће Чу, Ћи је служио у високим канцеларијама[[канцеларија]]ма. Међутим, када је [[краљ]] одлучио да се удружи са све моћнијом државом Ћин, Ћи је протеран због противљења савезу и чак оптужен за [[Издаја|издају]]. Током свог изгнанства, Ћи Јуен је написао пуно [[Поезија|поезије]]. Двадесет и осам година касније, Ћин је заузео Јинг, главни град Чу. У очају, Ћи Јуен је извршио [[самоубиство ]] у реци Милуо.

Прича се да су се локални људи, који су му се дивили, утркивали својим [[Чамац|чамцима]] да би га спасили или бар нашли његово тело. Каже се да је ово порекло трка змајевих чамаца. Када његово тело није могло да се пронађе, испустили су куглице лепљивог [[Пиринач|пиринча]] у реку како би га [[рибе]] појеле уместо тела Ћи Јуена. Каже се да је ово порекло традиционалног јела ''зонгзи''.<ref name="scmp1">[http://www.scmp.com/portal/site/SCMP/menuitem.2af62ecb329d3d7733492d9253a0a0a0/?vgnextoid=f1a731616886a110VgnVCM100000360a0a0aRCRD&ss=China&s=News SCMP]." </ref>

Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], Ћи Јуен је почео да се на националистички начин третира као „први кинески патриотски песник“. Поглед на Ћијев социјални идеализам и непоколебљиви [[патриотизам]] постао је канонски под Народном Републиком Кином након победе [[комуниста]] у кинеском грађанском рату 1949. године.

Упркос модерној популарности теорије о пореклу прославе по Ћи Јуену, на бившој територији Краљевине Ву, фестивал је обележавао сећање на Ву Зиксуа (умро 484. пре Христа), премијера Вуа. Кси Ши, прелепу жену коју је послао краљ Гоујиан из државе Јуе, јако је волео краљ Вуа, Фучаи. Ву Зиксу, видећи опасну заверу Гоујиана, упозорио је Фучаија, који се разбеснео на ову примедбу. Фучаи је Ву Зиксуа приморао на самоубиство, у реци, петог дана петог месеца. После његове смрти, у местима попут [[Суџоу|Суџоуа]], Ву Зиксуа се сећају током фестивала змајевих чамаца.

[[Датотека:Cao_E_Temple.JPG|мини| Предња страна храма ЦаоСао Е, окренута према истоку, према реци ЦаоСао'е, у месту Шангиу, Зејианг, Кина.]]

Иако се сећање на Ву Зиксуа обележава у југоисточном [[Ђангсу]] и [[Ћи Јуен]] у неким другим деловима Кине, већи део североисточног Шејианга, укључујући градове [[Шаосинг]], [[Нингбо]] и Џоушан, слави успомену на младу девојку Сао Е ({{Јез|zh|曹娥}}, АД 130–144) уместо тога. Отац Сао Е, Сао Шу, ({{Јез|zh|曹盱}}) је био [[шаман]] који је председавао локалним церемонијама у Шангју. 143. године, док је председавао церемонијом у знак сећања на Ву Зиксуа током Фестивала змајевих чамаца, Сао Шу је случајно пао у реку Шун. Сао Е је одлучила да пронађе свог оца у реци, покушавајући 3 дана да га пронађе. После пет дана, она и њен отац пронађени су мртви у реци. Осам година касније, 151 године, у Шангју је саграђен храм посвећен успомени на Сао Е и њену жртву. Река Шун преименована је у Реку Сао'е у њену част.<ref>{{Cite news|url=http://www.dragonboatfestival.tk/2017/04/dragon-boat-festival-history.html|title=The river in which she jumped was renamed as Cao's River.|archive-url=https://web.archive.org/web/20170404220341/http://www.dragonboatfestival.tk/2017/04/dragon-boat-festival-history.html|archive-date=4 April 2017}}</ref>

Приче и Ћи Јуена и Ву Зиксуа забележене су у ''Схији'' [[Сима Ћен]]<nowiki/>а, завршеној 187, односно 393 године након догађаја, јер су [[историчар]]<nowiki/>и хтели да похвале оба лика.

Друга теорија, коју је унапредио Вен Јидуо, јесте да је Фестивал [[Кинески змај|змајевих чамаца настао из обожавања змајева]]. Подршку црпе из две кључне традиције фестивала: традиција трка ''змајевих'' чамаца и зонгзи. Храна је можда првобитно представљала понуду краљу змајева, док трке змајевих чамаца природно одражавају поштовање према змају и активној ''јанг'' енергији повезаној с њим. Ово је стопљено са традицијом посећивања пријатеља и породице на чамцима.

Још један предлог је да фестивал слави широко распрострањено обележје источноазијских аграрних друштава: жетву озиме [[Пшеница|пшенице]]. Понуде су се редовно давале божанствима и духовима: краљевима змајева; у древном Чу, Ћи Јуену; у древном Ву, Ву Зиксу (као речном богу); у древној [[Кореја|Кореји]] планинским боговима. Како су се интеракције између различитих региона повећавале, ови слични фестивали су се на крају стопили у један празник.

Почетком 20. века Фестивал змајевих чамаца је од првог до петог дана петог месеца, а познат је и као Фестивал пет отровних [[Инсекти|инсеката]].

Фестивал је дуго био обележаван као културни фестивал у Кини и државни је празник на копну, [[Хонгконг|Хонгконгу]] САР, Макаоу[[Макао]]у САР и Тајвану[[Тајван]]у (РОК). Влада [[Кина|Народне Републике Кине]] основана 1949. године у почетку није признавала Фестивал змајевих чамаца као државни празник, већ је поново уведен 2008. године заједно са још два преткомунистичка фестивала у покушају да подстакне традиционалну културу.<ref>People's Daily. </ref> <ref>Xinhua Net. </ref>

Кинеске заједнице југоисточне Азије, укључујући [[Сингапур]] и [[Малезија|Малезију]], незванично прате Фестивал змајевих чамаца. Еквивалентни и сродни званични фестивали укључују корејски Дано фестивал, јапански Дан детета и вијетнамски Тет Ђоан Нго.

Три најраспрострањеније активности спроведене током Фестивала змајевих чамаца су конзумација (и припрема) зонгзија, пијење специјалног реалгар [[Вино|вина]] и трка змајевих чамаца.<ref>[http://www.china.org.cn/english/features/Festivals/78316.htm "Dragon Boat Festival"]. </ref>

Значајан део прославе фестивала змајевих чамаца је прављење и једење зонгзија са члановима породице и пријатељима. Људи традиционално умотавају зонгзи у лишће [[Трска|трске]], бамбуса[[бамбус]]а, формирајући облик пирамиде. Листови такође дају посебну арому и укус лепљивом пиринчу и надевима. Избори пуњења варирају у зависности од региона. Северни региони у Кини преферирају слатки или зонгзи у стилу десерта[[десерт]]а, са пастом од пасуља[[пасуљ]]а, жижулом и орасима[[ораси]]ма као пуњењем. Јужни региони у Кини преферирају слане зонгзи, са разним пуњењем, укључујући маринирано [[свињско месо]], [[Кобасица|кобасице]] и сољена [[јаја]] од [[Патка|патке]].

Зонгзи се појавио пре пролећног и јесењег периода и првобитно је коришћен за обожавање предака[[предак]]а и [[Богови|богова]]; у династији Јин, зонгзи је постао свечана храна за Фестивал змајевих чамаца. У династији Јин, [[кнедле]] су званично означене као храна фестивала змајевих чамаца. У овом тренутку, поред лепљивог пиринча, сировине за прављење зонгзија додају се и са кинеским леком Јизхирен. Кувани зонгзи се назива "јизхи зонг".<ref>{{Cite journal|last=Yuan|first=He|date=2015|title=Textual Research on the Origin of Zongzi|url=http://lib.cqvip.com/qk/85099X/201506/666955605.html|journal=Journal of Nanning Polytechnic}}</ref>

„Ву“ (午) у имену „Дуанву“ на кинеском језику има сличан изговор као број 5 на више [[Дијалект|дијалеката]], па самим тим многи региони имају традицију једења хране која је повезана са бројем 5. На пример, региони Гуангдонг и Хонг Конг имају традицију да праве конге од 5 различитих врста пасуља.

Вино реалгар или вино Ксионг Хуанг је кинеско [[алкохолно пиће]] које се прави од кинеског жутог вина са прахом реалгара, минерала жуто-наранџастог арсенскогарсеник сулфида познатог и као „пиринчано вино“. Често се користи као [[пестицид]] против [[Комарац|комараца]] и других инсеката током врућих лета и као уобичајени противотров у древној Азији.

У раним годинама [[Република Кина (1912—1949)|Републике Кине]], Дуанву се славио као „Дан песника“ због Ћи Јуеновог статуса првог познатог кинеског песника[[песник]]а. Тајванци такође понекад повезују пролећну праксу балансирања са јајима са Дуанвуом.<ref name="dbfest">Huang, Ottavia. </ref>

Сматра се да је [[Сунце]] најјаче око дана летњег [[Solsticij|солстицијсолстиција]]<nowiki/>а, јер је дневна светлост на северној [[Hemisfera|хемисфери]] најдужа. Сунце, попут [[Кинески змај|кинеског змаја]], традиционално представља [[Јин и јанг|мушку енергију]], док [[Месец (астрономија)|месец]], попут [[Феникс|феникса]], традиционално представља [[Јин и јанг|женску енергију]]. Летни солстициј сматра се годишњим врхунцем мушке енергије, док зимски солстициј, најдужа ноћ у години, представља годишњи врхунац женске енергије. Мужевна слика змаја се тако повезала са фестивалом змајевих чамаца.<ref>[[Arlene Chan|Chan, Arlene]] & al. </ref>

Датотека:Tomishiro ha-ri.jpg|''Хари'' у [[Tomigusuku|Томигусукуу]], [[Okinawa|Окинава]], [[Јапан]].

Датотека:Dragon boats racing at 2008 SFIDBF 02.JPG|Утрка змајевог чамца у [[SanСан FranciscoФранциско|Сан Франциску]], 2008.

** [[:en:Dano_(Korean_festival)Bon_Om_Touk|DanoBon (KoreanOm festival)Touk]]