Милица Хребељановић — разлика између измена

Временом се испоставило да је кнегиња Милица способан државник. Већ од првог тренутка када је формално дошао на власт, Стефан Лазаревић је стекао '',,[[Савладар у средњовековној Србији|савладара]]"'' који је владао неколико година уместо њега. Кнегиња Милица је упорно настојала да учврсти положај Лазаревића у земљи и иностранству. Кад год је било потребно, кнегиња Милица је стављала до знања да је Стефан Лазаревић легитимни владар и законити наследник свога оца, кнеза Лазара.

 

 

[[Обрад Драгослалић|Војвода Обрад Драгослалић]] подигао је цркву „''Ваведења у Ибру”'', па је својевремено обећао да ће је са поседима поклонити Хиландару, што није учинио. С обзиром да је након Косовске битке Обрад Драгослалић ''„изневерио”'' Лазаревиће, они су му одузели баштенске поседе и претворили их у пронију. Монаси манастира [[Манастир Хиландар|Хиландара]] затражили су од наследника кнеза Лазара да им уступе цркву „Ваведења у Ибру” с поседима. Лазаревићи су им изашли у сусрет, а у улози дародавца више се не појављује Обрад Драгослалић, већ кнегиња Милица са синовима. Пре него што је решено ово питање, кнез Стефан се прво договорио са госпођом мајком кнегињом Милицом, а затим са патријархом Данилом, с митрополитима, игуманима и својом властелом, па је на крају донео одлуку о поклањању спорних поседа. Ову повељу кнез Стефан није издао самостално. Повељу су издала сва три наследника кнеза Лазара, али је јасно да је легитимни владар кнез Стефан који још не влада самостално. <ref>{{Cite book|title=Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност|last=Благојевић|first=Милош|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|year=2004|isbn=86-17-12188-2|location=Београд|pages=357, 358, 359}}</ref>