Воловска запрега — разлика између измена

Прве индикације за употребу кола датирају око 4400. п.н.е. Најстарији дрвени точкови употребљиви за транспорт пронађени су у јужној [[Русија|Русији]] и датирани су у 3325 ± 125 п.н.е.<ref>Holm, Hans J. J. G. (2019): The Earliest Wheel Finds, their Archeology and Indo-European Terminology in Time and Space, and Early Migrations around the Caucasus. Series Minor 43. Budapest: ARCHAEOLINGUA ALAPÍTVÁNY.{{ISBN|978-615-5766-30-5}}.</ref> Докази о возилима на точковима појављују се од средине [[4. миленијум п. н. е.|4. миленијума пре нове ере]] између [[Северно море|Северног мора]] и [[Месопотамија|Месопотамије]]. Најранија возила су можда била воловска кола.<ref>David W. Anthony, [https://books.google.com/books?id=0FDqf415wqgC&pg=PA461 ''The Horse, the Wheel, and Language: How Bronze-Age Riders from the Eurasian Steppes Shaped the Modern World.''] Princeton University Press, 2010 {{ISBN|1400831105}} p461</ref>

[[Датотека:Bullock_Team,_Colour_Postcard.jpeg|мини| Разгледница у боји коју је у [[Енглеска|Енглеској]] одштампао Рафаел Так & синови и на којој је слика групе волова која вози вуну. Карта носи наслов: „Аустралијска овчарска станица. Запрега вуне“.]]

У [[Аустралија|Аустралији]] су воловска кола имала четири точка и обично су се користила за превоз великих терета. Кола су вукли волови који су се могли састојати и од 20 или више животиња.

У [[Костарика|Костарики су]] су запрежна воловска кола (''carretas'' на [[Шпански језик|шпанском језику]]) била важан аспект свакодневног живота и [[Трговина|трговине]], посебно између 1850. и 1935. године,<ref>http://www.guiascostarica.com/cr13.htm La carreta típica</ref> развијајући јединствену традицију конструкције и украшавања која се још увек развија. КостаричкеТрадиционална воловска колица, или карета, производ је најпознатијег заната Костарике. Од средине деветнаестог века, воловска колица су коришћена за превоз [[ПарадаКафа (биљка)|парадезрна кафе]] ииз традиционалнецентралне прославедолине нисуКостарике комплетнепреко безпланина традиционалнедо парадеПунтаренаса воловскихна колапацифичкој обали, што је захтевало путовање од десет до петнаест дана.

2005. године, „Традиције гајења волова и запрежних воловских кола у Костарики“ увршћени су на [[Унеско|УНЕСКО-]] [[Унескова листа нематеријалног културног наслеђа|ву репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства]].<ref>{{cite web |title=Oxherding and oxcart traditions in Costa Rica |url=https://ich.unesco.org/en/RL/oxherding-and-oxcart-traditions-in-costa-rica-00103 |website=ich.unesco.org |access-date=11. 6. 2021}}</ref>

Воловска кола су се широко користила у [[Малезија|Малезији]] пре увођења аутомобила[[аутомобил]]а, а многа се користе и данас. Ту су спадала и путничка возила, која се сада користе посебно за [[Туриста|туристе]].<ref>{{In lang|ms}} [http://www.melaka.gov.my/v1/view_article.php?pageid=113 Melacca government Portal - Menaiki Kereta Lembu.]</ref> Путничка кола су обично опремљена тендама за заштиту од сунца и кише, а често су и лепо украшена.<ref>[http://www.muziumnegara.gov.my/gallery/items/Kereta_Lembu_Melaka_10 Passenger bullock cart outside Malaysia Museum.]</ref> <ref>[http://ayang05.tripod.com/panper/ Historical picture of bullock cart in Malaysia.]</ref>

Датотека:Donja Trešnjica 155.jpg|Воловска запрега у [[SerbiaСрбија|Србији]]

Датотека:Mysore Zoo.37.jpg|Воловска кола у зоолошком врту Мисоре, [[Индија]]