Светски конгрес Русина — разлика између измена

[[Датотека:Rusyn coat of arms.png|мини|десно|200п|Традиционални грб [[Русини|Русина]], који је усвојен као општи симбол ''Светског конгреса Русина'']]

 

 

 

 

Као кровна организација која делује на глобалном нивоу, СКР има посебан значај за русински народ, који нема своју засебну државу, нити данас има своју аутономну област, коју је имао у периоду од 1918. до 1938. године у облику аутономне ''Русинске Крајине'' (1918-1919) и аутономне ''[[Поткарпатска Русија (1919-1938)|Поткарпатске Русије]]'' (1919-1938). Стога се посебна пажња у оквиру рада СКР поклања сарадњи са државама које су званично признале [[национална мањина|мањински статус]] русинског народа. Пошто поједине државе ([[Украјина]]) још увек нису признале народну посебност Русина, представници СКР се на глобалном нивоу и даље залажу за свеопште признање русинског народа као посебног [[Словени|словенског]] народа, који је у свему равноправан са осталим [[Источни Словени|источнословенским]] народима ([[Руси]], [[Белоруси]], [[Украјинци (народ)|Украјинци]]).

Посебна пажња у склопу делатности СКР поклања се питањима која се односе на неговање русинске културно-историјске баштине, са тежиштем на афирмацији [[русински језик|русинског језика]], који је од стране [[Међународна организација за стандардизацију|Међународне организације за стандардизацију]] (ISO) признат и потврђен под називом који је изведен управо из [[ендоним]]ског (изворног) имена русинског народа ({{јез-ен|Rusyn language}}).<ref>[https://iso639-3.sil.org/code/rue ISO 639-3: 639 Identifier Documentation: Rusyn (rue)]</ref> Недавни покушај поделе русинског језика ([[2019]]), који је учињен без консултација са радним телима СКР, одбијен је почетком [[2020]]. године од стране [[Међународна организација за стандардизацију|Међународне организације за стандардизацију]] (ISO).<ref>[https://iso639-3.sil.org/request/2019-016 ISO 639-3: Change Request Documentation: 2019-016]</ref>

 

 

== Конгресна заседања ==

* 13. заседање СКР (2015), [[Дева (град)|Дева]], Румунија

* 14. заседање СКР (2017), [[Осијек]], Хрватска

{{div col end}}

 

{{refbegin|2}}

* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Варґа|editor-first=Михайло|title=Зборнїк роботох зоз Трецого шветового конґреса Русинох (Руснацох, Лемкох)|year=1997|location=Руски Керестур|publisher=Руска матка|url=https://books.google.com/books?id=MqDUoAEACAAJ}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Magocsi|first=Paul R.|title=The Birth of a New Nation, or the Return of an Old Problem? The Rusyns of East Central Europe|journal=Canadian Slavonic Papers|year=1992|volume=34|number=3|pages=199-223|url=https://www.jstor.org/stable/40870573}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Magocsi|first=Paul R.|title=Mapping Stateless Peoples: The East Slavs of the Carpathians|journal=Canadian Slavonic Papers|year=1997|volume=39|number=3|pages=301-331|url=https://www.jstor.org/stable/40869932}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Magocsi|first=Paul R.|title=Of the Making of Nationalities There is No End|year=1999b|volume=2|location=Boulder|publisher=East European Monographs|url=https://books.google.com/books?id=KMuzAAAAIAAJ}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Magocsi|first=Paul R.|title=With Their Backs to the Mountains: A History of Carpathian Rus’ and Carpatho-Rusyns|year=2015|location=Budapest-New York|publisher=Central European University Press|url=https://books.google.com/books?id=Nzj2DAAAQBAJ}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Smith|first=Raymond A.|title=Indigenous and Diaspora Elites and the Return of Carpatho-Ruthenian Nationalism, 1989-1992|journal=Harvard Ukrainian Studies|year=1997|volume=21|number=1-2|pages=141-160|url=https://www.jstor.org/stable/41036645}}

 

== Спољашње везе ==