Светски конгрес Русина — разлика између измена

нема резимеа измене
м
[[Датотека:Rusyn coat of arms.png|мини|десно|200п|Традиционални грб [[Русини|Русина]], који је усвојен као општи симбол ''Светског конгреса Русина'']]
 
'''Светски конгрес Русина''' ({{јез-рсн|Світовый конґрес русинів}}, {{јез-ен|World Congress of Rusyns}}) је најзначајнија међународна организација [[Русини|русинског народа]], која окупља бројне регионалне и локалне организације из матичних русинских ([[карпати|карпатских]]) области, као и организације које представљају русинску [[дијаспора|дијаспору]] из разних земаља широм света. Општа [[конгрес]]на заседања одржавају се сваке друге године, а радом организације у интервалима између заседања руководи посебан одбор, под називом: ''Светски савет Русина'' ({{јез-ен|World Council of Rusyns}}). Иницијатива за оснивање СКР покренута је крајем 1980-их година, а прво конгресно заседање одржано је [[1991]]. године у [[Словачка|Словачкој]].{{sfn|Magocsi|1997|p=301-331}}{{sfn|Magocsi|2015|p=358-362}}{{sfn|Дуць-Файфер|2019|p=17-89}}
 
Почевши од [[2015]]. године, организацијом председава др Штефан Љавинец ({{јез-рсн|Штефан Лявинец}}), представник Русина из Мађарске,<ref>[https://www.ruskeslovo.com/%d1%88%d1%82%d0%b5%d1%84%d0%b0%d0%bd-%d0%bb%d1%8f%d0%b2%d0%b8%d0%bd%d0%b5%d1%86-%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b8-%d0%bf%d1%80%d0%b5%d0%b4%d1%81%d0%b8%d0%b4%d0%b0%d1%82%d0%b5%d0%bb%d1%8c-%d1%88%d0%b2%d0%b5/ Руске слово (2015): Штефан Лявинец нови предсидатель Шветовей ради РРЛ]</ref> а председничку функцију је у претходном периоду, почевши од [[2009]]. године, обављао Ђура Папуга ({{јез-рсн|Дюра Папуґа}}), представник [[Русини у Србији|Русина из Србије]].{{sfn|Дуць-Файфер|2019|p=38}}
Међу [[Русини у Србији|русинским]] организацијама из [[Србија|Србије]], најактивнију сарадњу са СКР остварује ''[[Матица русинска]]'', која је била домаћин трећег (1995) и десетог (2009) заседања СКР.{{sfn|Варґа|1997|p=}}<ref>[https://www.danas.rs/drustvo/pravo-na-razlicitost-kao-osnovno-obelezje-vojvodine Danas (2009): Deseti svetski kongres Rusina u Ruskom Krsturu: Pravo na različitost kao osnovno obeležje Vojvodine]</ref>
 
[[Датотека:Flag of Rusyns.png|мини|десно|200п|Русинска народна застава, која је усвојена и као застава ''Светског конгреса Русина'']]
== Делатност ==
 
[[Датотека:Magocsi NTSh Toronto.JPG|мини|десно|200п|Русински историчар, проф. др Павел Роберт Магочи ({{јез-ен|Paul Robert Magocsi}}), дугогодишњи председник СКР]]
Међу [[Русини у Србији|русинским]] организацијама из [[Србија|Србије]], најактивнију сарадњу са СКР остварује ''[[Матица русинска]]'',{{sfn|Суботић|2018|p=54, 58}}{{sfn|Савин|2018|p=127}}{{sfn|Фејса|2018|p=23-24}} која је била домаћин трећег (1995) и десетог (2009) заседања СКР.{{sfn|Варґа|1997|p=}}<ref>[https://www.danas.rs/drustvo/pravo-na-razlicitost-kao-osnovno-obelezje-vojvodine Danas (2009): Deseti svetski kongres Rusina u Ruskom Krsturu: Pravo na različitost kao osnovno obeležje Vojvodine]</ref>
 
== Делатност ==
[[Датотека:Magocsi NTSh Toronto.JPG|мини|десно|200п|Русински историчар, проф. др Павел РобертР. Магочи ({{јез-ен|Paul RobertR. Magocsi}}), бивши дугогодишњи председник СКР]]
{{више|Русини|Русинистика}}
 
Као кровна организација која делује на глобалном нивоу, СКР има посебан значај за русински народ, који нема своју засебну државу, нити данас има своју аутономну област, коју је имао у периоду од 1918. до 1938. године у облику аутономне ''Русинске Крајине'' (1918-1919) и аутономне ''[[Поткарпатска Русија (1919-1938)|Поткарпатске Русије]]'' (1919-1938). Стога се посебна пажња у оквиру рада СКР поклања сарадњи са државама које су званично признале [[национална мањина|мањински статус]] русинског народа. Пошто поједине државе ([[Украјина]]) још увек нису признале народну посебност Русина, представници СКР се на глобалном нивоу и даље залажу за свеопште признање русинског народа као посебног [[Словени|словенског]] народа, који је у свему равноправан са осталим [[Источни Словени|источнословенским]] народима ([[Руси]], [[Белоруси]], [[Украјинци (народ)|Украјинци]]).
Посебна пажња у склопу делатности СКР поклања се питањима која се односе на неговање русинске културно-историјске баштине, са тежиштем на афирмацији [[русински језик|русинског језика]], који је од стране [[Међународна организација за стандардизацију|Међународне организације за стандардизацију]] (ISO) признат и потврђен под називом који је изведен управо из [[ендоним]]ског (изворног) имена русинског народа ({{јез-ен|Rusyn language}}).<ref>[https://iso639-3.sil.org/code/rue ISO 639-3: 639 Identifier Documentation: Rusyn (rue)]</ref> Недавни покушај поделе русинског језика ([[2019]]), који је учињен без консултација са радним телима СКР, одбијен је почетком [[2020]]. године од стране [[Међународна организација за стандардизацију|Међународне организације за стандардизацију]] (ISO).<ref>[https://iso639-3.sil.org/request/2019-016 ISO 639-3: Change Request Documentation: 2019-016]</ref>
 
Пошто највећи број Русина припада [[гркокатолицизам|гркокатоличкој]] вероисповести, СКР је у вишенеколико наврата изражавао забринутост због нерешавања појединих питања која се односилеодносе на положај [[Русинска гркокатоличка црква|РусинскеРусинску гркокатоличкегркокатоличку црквецркву]], односно наи положај гркокатоличких Русина у оквиру других [[Источне католичке цркве|источнокатоличких]]гркокатоличких цркава.<ref>[http://www.rusynacademy.sk/english/en_kongres.html#Sighetu_Marma%C5%A3iei,_June_23rd,_2007 Request of the delegates and guests of the 9th World Congress of Rusyns for recognition of the Rusyn Greek-Catholic Church sui iuris in Slovakia and the appointment of its Rusyn bishop (2007)]</ref>
 
== Конгресна заседања ==
* 13. заседање СКР (2015), [[Дева (град)|Дева]], Румунија
* 14. заседање СКР (2017), [[Осијек]], Хрватска
* 15. заседање СКР (2019), [[Камјенка (Стара Љубовња)|KamienkaКамјенка]], КамјенкаСловачка
{{div col end}}
 
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Варґа|editor-first=Михайло|title=Зборнїк роботох зоз Трецого шветового конґреса Русинох (Руснацох, Лемкох)|year=1997|location=Руски Керестур|publisher=Руска матка|url=https://books.google.com/books?id=MqDUoAEACAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Дуць-Файфер|first=Олена|title=Писма - документы Світового Конґресу Русинів і Світовой Рады Русинів (1991-2019)|journal=Річник Руской Бурсы|year=2019|volume=15|pages=17-89|url=https://journals.akademicka.pl/rrb/article/view/1158/1042}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Magocsi|first=Paul R.|title=The Birth of a New Nation, or the Return of an Old Problem? The Rusyns of East Central Europe|journal=Canadian Slavonic Papers|year=1992|volume=34|number=3|pages=199-223|url=https://www.jstor.org/stable/40870573}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Magocsi|first=Paul R.|title=Mapping Stateless Peoples: The East Slavs of the Carpathians|journal=Canadian Slavonic Papers|year=1997|volume=39|number=3|pages=301-331|url=https://www.jstor.org/stable/40869932}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Magocsi|first=Paul R.|title=Of the Making of Nationalities There is No End|year=1999b|volume=2|location=Boulder|publisher=East European Monographs|url=https://books.google.com/books?id=KMuzAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Magocsi|first=Paul R.|title=With Their Backs to the Mountains: A History of Carpathian Rus’ and Carpatho-Rusyns|year=2015|location=Budapest-New York|publisher=Central European University Press|url=https://books.google.com/books?id=Nzj2DAAAQBAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Савин|first=Драгана|chapter=Русини у Војводини - установе културе|title=Транскултуралност и библиотеке|year=2018|volume=2|location=Београд|publisher=Филолошки факултет|pages=113-136|chapter-url=https://fer.org.rs/wp-content/uploads/2019/09/Rusini_u_Vojvodini_-_ustanove_kulture.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Smith|first=Raymond A.|title=Indigenous and Diaspora Elites and the Return of Carpatho-Ruthenian Nationalism, 1989-1992|journal=Harvard Ukrainian Studies|year=1997|volume=21|number=1-2|pages=141-160|url=https://www.jstor.org/stable/41036645}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Суботић|first=Момчило|title=Русини и Украјинци у Војводини|journal=Политичка ревија|year=2018|volume=30|number=56|pages=45-70|url=https://www.ips.ac.rs/wp-content/uploads/2018/09/PR-56-3.pdf}}
{{refend}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Фејса|first=Михајло|title=Фактори опстанка русинске националне заједнице у Србији|journal=Зборник Матице српске за друштвене науке|year=2018|volume=165|pages=17-29|url=https://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/ZMSDN_165_2.pdf}}
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==