Крвна група — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Ранко Николић преместио је страницу Крвне групе на Крвна група |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{без извора}}
'''Крвна група''' је опис карактеристика [[црвена крвна зрнца|црвених крвних зрнаца]] код особа. Две најважније класификације су
== ABO групе ==▼
'''Крв''' се дели на 4 крвне групе,у зависности да ли у еритроцитима постоје одређени [[протеин]]и.То су групе:A или a,B или b,AB или ab и O или o.Хемијске анализе су доказале да носиоци крвне групе A имају у мембранама еритроцита специфичан протеин аглутиноген A([[антиген]] A).Кад се крв крвне групе A да неком ко нема тај [[протеин]],али зато у крвној плазми има истородно [[антитело]](аглутинин α или анти-А)доћи ће до [[имунитет|аглутинације]].Крв крвне групе B садржи ''аглутиноген B'' на еритроцитима,крв крвне групе AB садржи оба протеина,а крв нулте крвне групе(O)не садржи ни један од та два протеина.Последица ове појаве је та да крв крвне групе O не може да прима крв крвних група A,B и AB него само своје крвне групе,а носилац крвне групе AB не може да даје крв крвним групама A,B и O,јер оне не поседују оба протеина.Стога,за O групу се каже да је универзални давалац (зато што крв било које крвне групе може да прими крв O групе),а за групу AB се каже да је универзални прималац.▼
{{главни|AB0 систем крвних група}}
▲
== -{Rh}- фактор ==
{{главни|Rh систем крвних група}}
Поред поделе на ABO групе, постоји и '''резус фактор''' (-{Rh}- фактор), који је добио назив по [[
Код трудноће, Rh фактор се наслеђује. Ако је мајка Rh<sup>-</sup>, постоји шанса од 50% до 100% да ће дете бити Rh<sup>+</sup> (под условом да је отац Rh<sup>+</sup>). Током порођаја, [[фетус]]на крв може да дође у контакт са крвљу из [[постељица|плаценте]] и када реагују, може да се покрене стварање [[имунитет|имуног]] одговора код мајке. Мајка ће после порођаја неминовно створити антитела и трајно ће доћи до промене имунитета. Оваква ситуација се сада медицински решава.
=== Учесталост Rh фактора ===
Ово је предвиђена учесталост Rh фактора у становништву, на бази појављивања [[генотип]]а:
{|
Линија 38 ⟶ 41:
! Тип !! Учесталост
|- align="center"
| '''O<sup>+</sup>'''
|- align="center"
| '''A<sup>+</sup>'''
|- align="center"
| '''B<sup>+</sup>'''
|- align="center"
| '''O<sup>-</sup>'''
|- align="center"
| '''A<sup>-</sup>'''
|- align="center"
| '''AB<sup>+</sup>''' || 3%
|- align="center"
| '''B<sup>-</sup>'''
|- align="center"
| '''AB<sup>-</sup>''' || 1%
Линија 65 ⟶ 68:
!style="background:#CCCCCC"| AB<sup>+</sup> || X || X || X || X || X || X || X || X
|- align="center"
!style="background:#CCCCCC"| AB<sup>-</sup> || X ||
|- align="center"
!style="background:#CCCCCC"| A<sup>+</sup> || X || X ||
|- align="center"
!style="background:#CCCCCC"| A<sup>-</sup> || X ||
|- align="center"
!style="background:#CCCCCC"| B<sup>+</sup> || X || X || X || X ||
|- align="center"
!style="background:#CCCCCC"| B<sup>-</sup> || X ||
|- align="center"
!style="background:#CCCCCC"| O<sup>+</sup> || X || X ||
|- align="center"
!style="background:#CCCCCC"| O<sup>-</sup> || X ||
|}
== Наслеђивање крвних група ==
{{посебан чланак|типови наслеђивања}}
== Имуногенетика крвних група ==
=== АБО систем крвних група ===
Оснивачем [[имунологија|имунологије]] крви сматра се [[Карл Ландштајнер]] који је, заједно са сарадницима, открио АБО систем крвних група.
▲Оснивачем [[имунологија|имунологије]] крви сматра се [[Карл Ландштајнер]] који је, заједно са сарадницима, открио АБО систем крвних група.
[[Крвна плазма]] човека може да садржи две врсте антитела који се називају:
* [[аглутинин анти-А]] и
* [[аглутинин анти-Б]].
Иако није у потпуности разјашњено зашто све особе поседују антитела на аглутиногене које не експримирају на површини еритроцита (иако њима никада нису биле изложене), универзално прихваћена претпоставка је да неке интестиналне [[бактерија|бактерије]] испољавају веома сличне антигене на површини своје мембране што иницира продукцију специфичних антитела веома рано у животу јединке.
На [[црвена крвна зрнца|
* [[аглутиноген]] А и
* аглутиноген Б.
Аглутинини и аглутиногени су под контролом гена и наслеђују се. У крви једне особе не могу се наћи истородно антитело и антиген (аглутинин анти-А и аглутиноген А или аглутинин анти-Б и аглутиноген Б). Ако би при трансфузији крви до тога дошло, догодила би се [[аглутинација]]
На основу присуства аглутиногена на еритроцитима људе делимо на 4 групе:
Линија 108 ⟶ 110:
=== Rh систем крвних група ===
Поред поменутих антигена у АБО систему еритроцити могу да садрже антигене који се означавају као [[Rh фактор]]. Разлика између Rh антигена А и Б је у томе што тек већа количина унетих Rh-антигена доводи до стварања Rh антитела у плазми примаоца, док су антитела анти-А и анти-Б стално у њој присутна. Крв Rh<sup>+</sup> особе садржи [[Rh антиген]] (Д антиген), док је Rh<sup>-</sup> крв без тог антигена.
{{посебан чланак|Хемолитичка болест новорођенчета}}
Разумевање генетике [[Rh систем]]а је од посебног значаја за брак Rh<sup>-</sup> мајке и Rh<sup>+</sup> оца. У таквом браку се може зачети ембрион са Rh<sup>+</sup> крвљу код кога се ствара Rh антиген (Д антиген). Сматра се да плацента у већини случајева спречава пролазак Rh антигена ембриона у крв мајке, али се то у извесним случајевима дешава. Када се то деси у крви мајке долази до постепеног стварања Rh антитела, што најчешће нема последице за прво дете, јер оно до тада већ заврши своје развиће. Међутим, при самом порођају у крв мајке доспева већа количина Rh антигена што изазива стварање антитела. У случајевима када је оваква трудноћа правовремено детектована, трудници се
== Види још ==
* [[МНС антигени систем]]
* [[
{{нормативна контрола}}
[[Категорија:Крв]]
| |||