Википедија

КК Црвена звезда — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м променио је степен заштите странице КК Црвена звезда: смањујем степен заштите ([уређивање=дозвољено само аутоматски потврђеним корисницима] (трајно) [премештање=дозвољено само аутоматски потврђеним корисницима] (трајно))
Нема описа измене
Ред 32:
'''КК Црвена звезда''' (или, из спонзорских разлога, '''Црвена звезда мтс''') [[Србија|српски]] је професионални [[кошарка]]шки клуб из [[Београд]]a. Део је [[СД Црвена звезда|спортског друштва Црвена звезда]]. Црвена звезда се такмичи у [[Кошаркашка лига Србије|Кошаркашкој лиги Србије]] и домаћем [[Куп Радивоја Кораћа (Србија)|Купу Радивоја Кораћа]], и једини је српски кошаркашки клуб који није испадао из прве националне лиге.<ref>''Монографија 50 година СД Црвена звезда''. pp. 107.</ref> Црвена звезда је такође једини клуб на свету у којем су поникла четворица чланова ФИБА куће славних (Поповић, Станковић, Шапер и Николић), од којих двојица изабрани у кућу славних у Спрингфилду (Станковић и Николић). Црвена звезда чини Јадранску кошаркашку асоцијацију и такмичи се у [[Јадранска лига у кошарци|АБА лиги]], која одређује који ће се тимови такмичити у [[Евролига|Евролиги]] а који у [[УЛЕБ Еврокуп|Еврокупу]]. Према [[Ранг листа европских кошаркашких клубова|УЛЕБ-овој листи]] Звезда је најбоље рангиран клуб од свих српских клубова, као и свих клубова из Јадранске лиге.<ref>{{cite web|url=http://www.zurnal.rs/kosarka/zvezda/55974/uleb-rang-lista-crvena-zvezda-deseti-klub-u-evropi |title=УЛЕБ ранг листа: Црвена звезда десети клуб у Европи!|publisher=zurnal.rs |date=12. 11. 2017 |accessdate=4. 12. 2017}}</ref>
 
Црвена звезда као домаћин утакмице игра у [[Хала Александар Николић|хали Александар Николић]], саграђеној [[1973]], са капацитетом од 8.000 седећих места, док утакмице у Европским такмичењима игра и у [[Штарк арена|Штарк арени]] са предвиђеним капацитетом од 18.386 седећих места. Навијачи Црвене звезде се називају [[Делије север|Делије]].
 
== Историја ==
Ред 38:
[[Датотека:Nebojsa Popovic.jpg|мини|десно|[[Небојша Поповић (кошаркаш)|Небојша Поповић]]]]
 
Кошаркашки клуб Црвена звезда као посебна секција основан је истог дана када и [[СД Црвена звезда|Спортско друштво]], [[4. март]]амарта [[1945]]. године. Први руководилац кошаркашке секције била је [[Мира Петровић]]. Међутим, веома брзо је бригу о Звездиним кошаркашима преузео [[Мирко Аксентијевић]]-Бата.<ref>{{cite web|url= http://www.mojacrvenazvezda.net/41821/2012/09/27/zanimljivosti-iz-istorije-kk-crvena-zvezda/ |title=Занимљивости из историје КК Црвена звезда |publisher= mojacrvenazvezda.net |date=27. 9. 2012.|accessdate=21. 5. 2014.}}</ref> Због последица рањавања током Другог светског рата, он није могао да игра, али зато је све своје време посветио организацији рада кошаркашке секције. Убрзо му се прикључио и [[Небојша Поповић (кошаркаш)|Небојша Поповић]], па су њих двојица заједно радили на унапређењу кошаркашке екипе Црвене звезде. Небојша је заједно са [[Борислав Станковић|Бором Станковићем]], браћом Шапер и Ацом Николићем је започео пионирски подухват под зидинама Малог Калемегдана,<ref name=":4">{{cite web|url=https://redstarbelgrade.rs/kosarka-je-igra-u-kojoj-pobedjuje-zvezda/ |title=Кошарка је игра у којој побеђује Звезда|publisher= redstarbelgrade.rs / |date=22. 7. 2020.|accessdate=30. 8. 2020.}}</ref> формирање кошаркашке секције и стварању терена. Њих четворица ће у декадама које следе дати немерљив допринос не само Кошаркашком клубу Црвена звезда, већ и осталим клубовима, репрезентацији и светској кошарци уопште. Сва четворица ће бити уврштени у ФИБА кућу славних а двојица и у Нејсмитову кућу славних у [[Спрингфилд (Илиноис)|Спрингфилду]], по чему је Црвена звезда јединствени клуб у свету.<ref>{{en}}{{cite web|url=https://www.euroleague.net/final-four/belgrade-2018/news/i/8h8gbhyu4mdkj3yp/kalemegdan-cradle-of-serbian-basketball |title=Kalemegdan, cradle of Serbian basketball |publisher= [[Евролига]] / |date=18. 1. 2018.|accessdate=14. 5. 2020.}}</ref> Управо тај терен, где се налазио предратни тениско клуб Боб, је постао колевка кошарке на овим просторима.<ref>{{cite web|url=http://redstarbelgrade.rs/nebojsa-popovic-zvezdas-broj-1-kosarkaska-avangarda/ |title=Небојша Поповић: Звездаш број 1 – кошаркашка авангарда |publisher= redstarbelgrade.rs |date=11. 3. 2020.|accessdate=13. 3. 2020.}}</ref>
 
У првим месецима постојања Црвене звезде највише се радило на логистици: поправљао терен, набављали кошеви, шили дресови и остало. Прву лопту добили су од фудбалске секције<ref name=":5">{{Cite book|title=Како се стварала Југословенска кошарка|last=Шапер|first=Радомир|publisher=Кошаркашка фондација|year=2005|isbn=|location=Београд|pages=10}}</ref>, а стадион на Малом Калемегдану градили су голим рукама, циглу по циглу.<ref>{{cite web|url=http://redstarbelgrade.rs/pocelo-je-u-tvrdjavi-tereni-na-malom-kalemegdanu-slave-73-godine/ |title=Почело је у тврђави: терени на Малом Калемегдану славе 73 године |publisher=redstarbelgrade.rs|date=21. 4. 2019.|accessdate=22. 4. 2019.}}</ref> Када је све ово учињено, започета је селекција играча који ће освојити велики број одличја. Током 1945 кошаркашка секција Црвене звезде је била најмногобројија, и 10 так Звездиних тимова је учествовао на Првенству Београда организованом на Малом Калемегдану. Током првих шест месеци постојања клуба највећи број наступа је имао радомир Шапер 17 пута, док је најбољи стрелац био [[Александар Николић]] са 253 поена.<ref name=":4" /> На првеснтву Југославије у Суботици су се такмичиле селекције република и Југословенске армије, па је се очекивало да цео тим Црвене звезде наступа за селекцију Србије. Међутим због наредбе тадашње власти импретив је био победа селекције Југословенск еармије, па је дан пре почетак турнира поред Ратка Влаховића који је и читао наредбу да и Аца Николић мора у ЈА. Тако су се дојучераши саиграчи нашли и у финалу тог првенства на којем ће победити селекција армије управо кошевима Аце Николића.<ref name=":5" /> Након тога се формира Партизан па је Звезда и трајно остала без играча који су били војни обавезници. Тако су Ратко Влаховић и Божа Гркинић лобирали, а у то време то је значила наредба да у суседни клуб морају да пређу [[Светомир Шапер|Светомир]] и [[Радомир Шапер]]<ref>{{Cite book|title=Како се стварала Југословенска кошарка|last=Шапер|first=Радомир|publisher=Кошаркашка фондација|year=2005|isbn=|location=Београд|pages=15}}</ref>, Аца Николић и [[Страхиња Алагић]].<ref>{{cite web|url=http://www.mojacrvenazvezda.net/8872/2011/07/26/istorija-kk-crvena-zvezda-1-deo/|title=Историја КК црвена звезда 1 део|date=26. 7. 2011|publisher=mojacrvenazvezda.net|accessdate=28. 5. 2014.}}</ref>
Ред 51:
 
=== 1960-е ===
Десетогодишњи низ освајања домаћих првенстава Звездиних кошаркаша окончан је [[1956]]. године. Многи тимови су покушавали да прекину овај низ, али је то коначно пошло за руком екипи [[КК Пролетер Зрењанин|зрењанинског Пролетера]]. Наредних осам сезона од [[1957]]. до [[1964]], првенством су доминирале екипе [[ОКК Београд]]а и [[КК Унион Олимпија|љубљанске Олимпије]] које су се тих година смењивале на трону. У том периоду Црвена звезда је у потпуности изменила састав. Поред играчког кадра, тренера Небојшу Поповића заменио је [[Александар Гец]], а затим и [[Милан Бјегојевић]]. Резултати су били променљиви; од 3. места 1957. и [[1958]], па до 8. места [[1962]]. и [[1963]], да би опет били трећи 1964. Дакле, Звездини кошаркаши су за само пар година стигли од вишегодишњег шампиона до позиције да се у сезонама 1962. и 1963. боре за опстанак. Ни наредне четири сезоне од [[1965]]. до [[1968]]. нису донеле велики резултатски успех, већ су те године обележили кошаркаши [[КК Задар|Задра]] са три титуле, док је једном шампион била [[КК Унион Олимпија|Олимпија]]. Ту декаду обележиће [[Владимир Цветковић]] као водећи стрелац чак у 9 сезона<ref>{{Cite web|url=https://redstarbelgrade.rs/vladimir-cvetkovic-covek-koji-je-zaduzio-zvezdu/|title=Владимир Цветковић – човек који је задужио Звезду|last=|first=|date=21. 5. 2020.|website=redstarbelgrade.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=31. 8. 2020.}}</ref> и најбољи кошаркаш Црвене звезде, за коју је наступао током читаве кошаркашке каријере.<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/247871/Niko-mi-od-prijatelja-nije-okrenuo-leda|title=Нико ми од пријатеља није окренуо леђа|last=Трошељ|first=Славко|date=2. 2. 2013.|website=Политика|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=31. 8. 2020.}}</ref> У првенствима је водио трку са [[Радивој Кораћ|Радивојем Кораћем]] око наслова најбољег стрелца, а 1966. године је имао просек нестварних 34,3 поена по мечу.<ref>{{Cite web|url=http://www.mojacrvenazvezda.net/91216/2014/05/24/na-danasnji-dan-rodjen-vladimir-cvetkovic/|title=На данашњи дан: Рођен Владимир Цветковић|last=|first=|date=24. 5. 2014.|website=www.mojacrvenazvezda.net|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=31. 5. 2020.}}</ref> То је апсолутни рекорд клуба у једној сезони. Тада је по први пут био најбољи стрелац лиге.
 
Године 1965. [[Кошаркашки савез Србије|Кошаркашки савез Југославије]] је донео одлуку да се првенства играју у затвореним халама и то почевши од сезоне 1967/68.<ref>{{Cite web|url=https://www.ekspres.net/sport/intervju-vladimir-cvetkovic-od-zivota-sam-dobio-vise-nego-sto-sam-zasluzio|title=INTERVJU VLADIMIR CVETKOVIĆ: Od života sam dobio više nego što sam zaslužio|last=Шећеров|first=Зоран|date=7. 4. 2019.|website=www.ekspres.net|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=31. 8. 2020.}}</ref> Тако је 1967. године у новембру на Малом Калемегдану одиграна последња званична утакмица — и то против [[КК Работнички|Работничког]] из Скопља. Након тога, Звезда је своје утакмице играла на Сајмишту док се није изградила [[Хала спортова у Београду|Хала спортова]] на Новом Београду.
Ред 184:
Од самог заснивања клуба најистакнутије личности друштва биле су често виђене на утакмицама на Малом Калемегдану. Један од честих посетилаца кошаркашких утакмица и мушке и женске селекције Црвене звезде је био [[Иво Андрић]]. Све утакмице су од почетка биле веома посећене. Популарност је расла са сталним успесима и кошаркашког клуба, али пре свега [[ФК Црвена звезда|фудбалског клуба]]. Играчи свих клубова у оквиру Спортског друштва често међусобно посећују утакмице у свим такмичењима. Црвена звезда је српски клуб са највећим бројем навијача према већини истраживања која су спроведена у Београду, а и на територији читаве Србије.<ref>{{cite web|url=http://jugmedia.info/2014/03/04/52442/ |title=Спортско друштво Црвена звезда &#124; Југмедиа |publisher=jugmedia.info |date=4. 3. 2014. |accessdate=3. 5. 2014. |archive-url=https://web.archive.org/web/20140503165933/http://jugmedia.info/2014/03/04/52442/ |archive-date=3. 5. 2014 |url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.telegraf.rs/sport/71828-istrazivanje-41-beogradana-navija-za-zvezdu-21-za-partizan |title= 41% Београђана навија за Звезду, 21% за Партизан &#124; Телеграф |publisher=telegraf.rs |date=14. 2. 2012. |accessdate=3. 5. 2014.}}</ref>
 
Организована група навијача Црвене звезде се називају [[Делије север|Делије]]. Ова навијачка група настала је уједињењем дотадашњих мањих навијачких група [[7. јануар]]ајануара [[1989]]. Делије представљају једну од најпознатијих навијачких група на свету. Према избору организације „Свет Ултраса” која на друштвеним мрежама окупља преко 400.000 навијача, група Делије је изабрана за најбољу навијачку групу на свету у 2014. години.<ref>{{cite web|url=http://sport.blic.rs/fudbal/svetski-fudbal/delije-najbolji-navijaci-na-svetu-u-2014-godini/vs541wv |title= Делије најбољи навијачи на свету у 2014. години &#124; Блиц |publisher=blic.rs |date=29. 12. 2014. |accessdate=27. 3. 2015.}}</ref> Навијачи Црвене звезде и [[КК Олимпијакос|Олимпијакоса]] развили су дубоко пријатељство. Навијачи оба тима су себе назвали „Православна браћа” ({{јез-енгл|Orthodox Brothers}}). У ову братску унију навијача касније су се укључили и навијачи [[ФК Спартак Москва|Спартака из Москве]]. Управо су навијачи клуба са Малог Калемегдана приредили рекордну гледаност неке кошаркашке утакмице под покровитељством УЛЕБ-а. То се десило током четвртфинала [[УЛЕБ Еврокуп 2013/14.|Еврокупа 2014.]] године против екипе [[КК Будивељник|Будивељника]], када су у Комбанк арени била 24.232 навијача.<ref name=":0">{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/sport.295.html:484476-Delije-oborile-rekord-u-Areni-24232-ljudi |title= Делије обориле рекорд &#124; Новости |publisher=novosti.rs |date=26. 3. 2014. |accessdate=27. 4. 2014.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://mondo.rs/a676315/Sport/Kosarka/Pao-Partizanov-rekord-u-Areni-je-24.232-navijaca.html |title= Пао Партизанов рекорд, у Арени 24.232. навијача &#124; Мондо |publisher=mondo.rs |date=26. 3. 2014. |accessdate=27. 4. 2014.}}</ref>
 
Навијачка група Делије од почетка учествовања Црвене звезде у [[Јадранска лига у кошарци|Јадранској лиги]] не посећује утакмице које Звезда игра у овом такмичењу, или се бар не ради о организованом навијању. Делије се иначе противе игрању свих клубова из СД у регионалним лигама,<ref>{{cite web|url=http://www.vaseljenska.com/sport/delije-ne-regionalnoj-ligi/ |title=Делије: Не регионалној лиги |publisher=vaseljenska.com |date=21. 10. 2012. |accessdate=21. 3. 2015. |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402102938/http://www.vaseljenska.com/sport/delije-ne-regionalnoj-ligi/ |archive-date=2. 4. 2015 |url-status=dead}}</ref> иако ова регионална лига доноси проходност за сва такмичења под покровитељством УЛЕБ-а. И поред тога остали навијачи редовно посећују утакмице, па је посета често међу најбољим у Јадранској лиги.<ref>{{cite web|url=http://www.naslovi.net/2012-12-26/b92/zvezda-najgledanija-u-aba-ligi/4241637 |title= Звезда најгледанија у АБА лиги|publisher=naslovi.net |date=26. 12. 2012. |accessdate=21. 3. 2015.}}</ref>
Ред 199:
|-
| 1
|align="left"|[[26. март]] [[2014]].
|align="left"|[[УЛЕБ Еврокуп 2013/14.|Еврокуп]]
|align="left"|[[Штарк арена|Комбанк арена]]
Ред 207:
|-
| 2
|align="left"|[[2. април]] [[2014]].
|align="left"|[[УЛЕБ Еврокуп 2013/14.|Еврокуп]]
|align="left"|[[Штарк арена|Комбанк арена]]
Ред 215:
|-
| 3
|align="left"|[[17. октобар]] [[2013]].
|align="left"|[[Евролига 2013/14.|Евролига]]
|align="left"|[[Штарк арена|Комбанк арена]]
Ред 223:
|-
| 4
|align="left"|[[2. јануар]] [[2015]].
|align="left"|[[Евролига 2014/15.|Евролига]]
|align="left"|[[Штарк арена|Комбанк арена]]
Ред 231:
|-
| 5
|align="left"|[[7. новембар]] [[2014]].
|align="left"|[[Евролига 2014/15.|Евролига]]
|align="left"|[[Штарк арена|Комбанк арена]]
Ред 312:
! style="width:60%; background:#d40000;"| <span style="color: white">Година</span>
|-
! colspan="6" style="background:#F00;"|<span style="color: white">'''Национална такмичења — 3132'''</span>
|-
! colspan="6" style="background:#fff;"|<span style="color: #d40000">'''Национално првенство — 21'''</span> [[Датотека:Star*.svg|15п|Звездица за 10 освојених титула]] [[Датотека:Star*.svg|15п|Звездица за 10 освојених титула]]
Ред 324:
|Други || align=center| 2 || [[Прва лига СР Југославије у кошарци 1998/99.|1998/99]], [[Прва лига Србије и Црне Горе у кошарци 2005/06.|2005/06]].
|- style="background:#fff;"
|rowspan=2|'''[[Кошаркашка лига Србије|Првенство Србије]]''' || '''Првак''' || align=center| '''6''' || [[Кошаркашка лига Србије 2014/15.|2014/15]], [[Кошаркашка лига Србије 2015/16.|2015/16]], [[Кошаркашка лига Србије 2016/17.|2016/17]], [[Кошаркашка лига Србије 2017/18.|2017/18]], [[Кошаркашка лига Србије 2018/19.|2018/19]], [[Кошаркашка лига Србије 2020/21.|2020/21]].
|- style="background:#fff;"
|Други || align=center| 5 || [[Кошаркашка лига Србије 2006/07.|2006/07]], [[Кошаркашка лига Србије 2008/09.|2008/09]], [[Кошаркашка лига Србије 2011/12.|2011/12]], [[Кошаркашка лига Србије 2012/13.|2012/13]], [[Кошаркашка лига Србије 2013/14.|2013/14]].
Ред 338:
|Финалиста || align=center| 1 || 1993/94.
|- style="background:#fff;"
|rowspan=2|'''[[Куп Радивоја Кораћа (Србија)|Куп Радивоја Кораћа (СЦГ / Србија)]]''' || '''Победник''' || align=center| '''7''' || [[Куп Радивоја Кораћа 2004.|2003/04]], [[Куп Радивоја Кораћа 2006.|2005/06]], [[Куп Радивоја Кораћа 2013.|2012/13]], [[Куп Радивоја Кораћа 2014.|2013/14]], [[Куп Радивоја Кораћа 2015.|2014/15]], [[Куп Радивоја Кораћа 2017.|2016/17]], [[Куп Радивоја Кораћа 2021.|2020/21]].
|- style="background:#fff;"
|Финалиста || align=center| 5 || [[Куп Радивоја Кораћа 2009.|2008/09]], [[Куп Радивоја Кораћа 2012.|2011/12]], [[Куп Радивоја Кораћа 2018.|2017/18]], [[Куп Радивоја Кораћа 2019.|2018/19]], [[Куп Радивоја Кораћа 2020.|2019/20]].
Ред 432:
| '''[[Суперкуп Јадранске лиге у кошарци 2019.|Суперкуп Јадранске лиге]]''' — Четвртфинале || 0:1
|-
| '''[[КК Црвена звезда сезона 2020/21.|2020/21.]]''' || style="background:gold" |'''[[Кошаркашка лига Србије 2020/21.|Победник]]''' || 6:1 || style="background:gold" | '''[[Куп Радивоја Кораћа 2021.|Победник]]''' || 3:0 || style="background:gold" | '''[[Јадранска лига у кошарци 2020/21.|Јадранска лига]]''' — '''Победник''' || 28:6 || '''[[Евролига у кошарци 2020/21.|Евролига]]''' — 17. место || 10:24 || '''47:31'''
|}
 
Ред 547:
* [[Омар Томас]] ([[Кошаркашка лига Србије 2011/12.|2012]])
* [[Мајк Цирбес]] ([[Кошаркашка лига Србије 2015/16.|2016]])
* [[Огњен Добрић]] ([[Кошаркашка лига Србије 2016/17.|2017]], [[Кошаркашка лига Србије 2020/21.|2021]])
* [[Ален Омић]] ([[Кошаркашка лига Србије 2017/18.|2018]])
* [[Огњен Добрић]] ([[Кошаркашка лига Србије 2020/21.|2021]])
 
'''[[Куп Радивоја Кораћа (Србија)|МВП Купа Радивоја Кораћа]]'''
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/КК_Црвена_звезда”