Милка Ивић — разлика између измена

76 бајтова додато ,  пре 2 месеца
+
(+)
ознака: уређивање извора (2017)
|напомене =
}}
'''Милка Ивић''' ([[Београд]], [[11. децембар]] [[1923]] — [[Београд]], [[7. март]] [[2011]]<ref>[http://www.glas-javnosti.rs/aktuelne-vesti/2011-03-07/preminula-lingvista-filolog-i-akademik-milka-ivic Глас јавности: Преминула лингвиста, филолог и академик Милка Ивић], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>) је била, српски [[лингвистика|лингвиста]], професор универзитета и редовни члан [[Српска академија наука и уметности|САНУ]].
 
== Биографија ==
Милка Ивић је рођена [[1923]]. године у [[Београд]]уБеограду као ћерка Радоја Јовановића, доктора права и државног саветника, и Светлане, ћерке песника [[Војислав Илић|Војислава Илића]].<ref>[http://www.planeta.org.rs/28/14nauka%20kaoyivot.htm Наука као живот - Милка Ивић], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> На трећој години студија је изабрана за стипендисту Српске академије наука.<ref>{{cite web|url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/48290567#full/|title= “Prof. dr Milka Ivić, redovan profesor i akademik“, Bibliografija radova radnika Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad: Filozofski fakultet, 1984, str.519}}</ref> Дипломирала је [[1949]]. и докторирала [[1953]]. године на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету Универзитета у Београду]]. Од [[1954]]. је била је научни сарадник у Инстутуту за српскохрватски језик САНУ, од [[1955]]. доцент, [[1959]]. ванредни професор, а од 1964—841964 до 1984. редовни професор [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду]], као и гостујући професор неколико различитих универзитета у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Токијског лингвистичког института]]. Била је члан: [[Норвешке академије наука|Норвешке]], [[Саксонске академије наука|Саксонске]], и [[Српска академија наука и уметности|САНУСрпске академије наука]]. Уређивала је часопис [[Јужнословенски филолог|''Јужнословенски филолог'']].
 
ЈеднаПодручја јењеног одделовања најзначајнијихбила српских лингвиста данашњице, пре свега у областимасу: савремена [[сербокроатистика]], историја [[лингвистика|лингвистике]], општа [[лингвистика]], [[синтакса]], структурна морфологија<ref>{{cite web|url= http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=28239|title = Ivić, Milka. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2020 (Pristupljeno 2. 11. 2020.)}}</ref> и [[семантика]] [[словенски језици|словенских језика]].
Милка Ивић је рођена [[1923]]. године у [[Београд]]у као ћерка Радоја Јовановића, доктора права и државног саветника, и Светлане, ћерке песника [[Војислав Илић|Војислава Илића]].<ref>[http://www.planeta.org.rs/28/14nauka%20kaoyivot.htm Наука као живот - Милка Ивић], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> На трећој години студија изабрана за стипендисту Српске академије наука.<ref>{{cite web|url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/48290567#full/|title= “Prof. dr Milka Ivić, redovan profesor i akademik“, Bibliografija radova radnika Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad: Filozofski fakultet, 1984, str.519}}</ref> Дипломирала је [[1949]]. и докторирала [[1953]]. године на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету]]. Од [[1954]]. је била је научни сарадник у Инстутуту за српскохрватски језик САНУ, од [[1955]]. доцент, [[1959]]. ванредни професор, а од 1964—84. редовни професор [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофског факултета у Новом Саду]], као и гостујући професор неколико различитих универзитета у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-у и [[Токијског лингвистичког института]]. Била је члан: [[Норвешке академије наука]], [[Саксонске академије наука]], [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]. Уређивала је часопис [[Јужнословенски филолог]].
 
Допринос сербокроатисте Милке ИвићИвићеве националној филологији описујеописао је српски лингвиста [[Милош Ковачевић (лингвиста)|Милош Ковачевић]] следећим речима: Милка„Милка Ивић је „самасама ’одрадила’, инаугуришући теорију варијаната, цијелу једну фазу хрватског филолошког програма…”програма.”<ref>{{cite web|url= https://filolog.rs.ba/docs/broj18.pdf |title= Ковачевић, Милош (2000), „Шта је то и куда иде српски језик”, стр.42; цит. по: Стојановић, Андреј (2018), Српски језик у огледалу руске славистике XXI века, стр.272}}</ref>
Једна је од најзначајнијих српских лингвиста данашњице, пре свега у областима: савремена [[сербокроатистика]], историја [[лингвистика|лингвистике]], општа [[лингвистика]], [[синтакса]], структурна морфологија<ref>{{cite web|url= http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=28239|title = Ivić, Milka. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2020 (Pristupljeno 2. 11. 2020.)}}</ref> и [[семантика]] [[словенски језици|словенских језика]].
 
Допринос сербокроатисте Милке Ивић националној филологији описује српски лингвиста [[Милош Ковачевић]] следећим речима: Милка Ивић је „сама ’одрадила’, инаугуришући теорију варијаната, цијелу једну фазу хрватског филолошког програма…”<ref>{{cite web|url= https://filolog.rs.ba/docs/broj18.pdf |title= Ковачевић, Милош (2000), „Шта је то и куда иде српски језик”, стр.42; цит. по: Стојановић, Андреј (2018), Српски језик у огледалу руске славистике XXI века, стр.272}}</ref>
 
Њен супруг је био академик и лингвиста [[Павле Ивић]], син академик и математичар [[Александар Ивић]], а снаха [[Санда Рашковић Ивић]].
 
== Референце ==
{{reflistизвори}}
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
* [https://web.archive.org/web/20120110221611/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=929, Биографија на сајту САНУ]
* [http://www.planeta.org.rs/28/14nauka%20kaoyivot.htm Наука као живот - Милка Ивић]
 
{{клица-биографије}}