Милка Ивић — разлика између измена

▲Милка Ивић је рођена [[1923]]. године у [[Београд]]у као ћерка Радоја Јовановића, доктора права и државног саветника, и Светлане, ћерке песника [[Војислав Илић|Војислава Илића]].<ref>[http://www.planeta.org.rs/28/14nauka%20kaoyivot.htm Наука као живот - Милка Ивић], Приступљено 13. 4. 2013.</ref> На трећој години студија изабрана за стипендисту Српске академије наука.<ref>{{cite web|url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/48290567#full/|title= “Prof. dr Milka Ivić, redovan profesor i akademik“, Bibliografija radova radnika Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad: Filozofski fakultet, 1984, str.519}}</ref> Дипломирала је [[1949]]. и докторирала [[1953]]. године на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету]]. Од [[1954]]. је била је научни сарадник у Инстутуту за српскохрватски језик САНУ, од [[1955]]. доцент, [[1959]]. ванредни професор, а од 1964—84. редовни професор [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофског факултета у Новом Саду]], као и гостујући професор неколико различитих универзитета у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-у и [[Токијског лингвистичког института]]. Била је члан: [[Норвешке академије наука]], [[Саксонске академије наука]], [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]. Уређивала је часопис [[Јужнословенски филолог]].

▲Једна је од најзначајнијих српских лингвиста данашњице, пре свега у областима: савремена [[сербокроатистика]], историја [[лингвистика|лингвистике]], општа [[лингвистика]], [[синтакса]], структурна морфологија<ref>{{cite web|url= http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=28239|title = Ivić, Milka. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2020 (Pristupljeno 2. 11. 2020.)}}</ref> и [[семантика]] [[словенски језици|словенских језика]].

▲Допринос сербокроатисте Милке Ивић националној филологији описује српски лингвиста [[Милош Ковачевић]] следећим речима: Милка Ивић је „сама ’одрадила’, инаугуришући теорију варијаната, цијелу једну фазу хрватског филолошког програма…”<ref>{{cite web|url= https://filolog.rs.ba/docs/broj18.pdf |title= Ковачевић, Милош (2000), „Шта је то и куда иде српски језик”, стр.42; цит. по: Стојановић, Андреј (2018), Српски језик у огледалу руске славистике XXI века, стр.272}}</ref>