Класично условљавање — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 4:
Условљавање је најчешћи облик учења мале деце до 3 или 4 године живота. Помоћу условљавања деца стичу готово све вегетативне и хигијенске навике (навике храњења, пражњења бешике и црева, чистоће, уредности итд.). Доцније је условљавање све ређе и теже, јер одраслија деца све више уче свесно, помоћу виших облика учења. Ипак, условљавање постоји током целог живота, премда оно касније није тако често заступљено као у првим годинама живота.
Откриће феномена условног рефлекса је допринело и бољем упознавању људског ума, учења и понашања. Захваљујући условном рефлексу утврђено је зашто човек развија паничне страхове и фобије, зашто специфични мириси побуђују одређене емоције, како функционише маркетинг.<ref>{{Cite web|url=https://www.artnit.net/dru%C5%A1tvo/item/3896-pavlovljevi-psi-proces-formiranja-uslovnog-refleksa.html|title=Pavlovljevi psi - proces formiranja uslovnog refleksa|website=www.artnit.net|access-date=2021-06-24}}</ref>▼
== Павловљеви пси ==
Линија 10 ⟶ 12:
Иван Павлов, који је био на челу Института за физиологију са седиштем у малом селу надомак [[Санкт Петербург|Санкт Петербурга]] се бавио изучавањем желуца, експериментишући на псима. Испитујући лучење пљувачке и желудачног сока код паса приликом узимања хране, Павлов је открио да су пси почињали да луче сок пре него што би дошли у физички додир са храном. Наиме, чим би видео храну или осетио њен мирис, пас би почео да лучи сок, али и другим надражајима који нису били директно повезани са храном, као што је на пример звоњавом звонцета, које би звонило сваки пут када би огледни пас узимао храну. После неколико узастопних покушаја, пас би научио да рефлексно лучи сок само на звук звонцета, иако хране није било у близини. Овај феномен, који је могао да се изазове и са другим животињама и другим врстама надражаја Павлов је назвао условни рефлекс.
== Примери у свакодневном животу ==
▲Откриће феномена условног рефлекса је допринело и бољем упознавању људског ума, учења и понашања. Захваљујући условном рефлексу утврђено је зашто човек развија паничне страхове и фобије, зашто специфични мириси побуђују одређене емоције, како функционише маркетинг.<ref>{{Cite web|url=https://www.artnit.net/dru%C5%A1tvo/item/3896-pavlovljevi-psi-proces-formiranja-uslovnog-refleksa.html|title=Pavlovljevi psi - proces formiranja uslovnog refleksa|website=www.artnit.net|access-date=2021-06-24}}</ref>
Класично услувљавање се још увек може користити за процесе учења код животиња и људи. За њега је само потребно доста стрпљења и труда уложеног у упаривање пдражи до оног тренутка кад ће такве дражи изазвати условну реакцију, односно до оног тренутка кад ће се појавити Павловљев рефлекс.
Иако су људи тога несвесни, свуда су присутни примери класичног условљавања. Већина људи ће се, након што уђе у аутобус, ухватити за неки држач пре него аутобус крене. Иако још увек аутобус није кренуо, људи ће се ухватити за држач на основу претходног искуства вожњом аутобуса.
== Бабински рефлекс ==
Бабински рефлекс је рефлекс у [[Развојна психологија|развојној психологији]] који је везан за [[Новорођенче|новорођенчад]]. У питању је примитивни рефлекс за који је карактеристично истезање ножног палца према горе и истовремено ширење осталих ножних прстију.
Бабински рефлекс је сасвим нормална појава код новорођенчади, но требало би да нестане након прве године живота. Ако се задржи и после, указује на [[неуролошки поремећај]], односно на оштећење [[Кортикоспинални путеви|кортикоспиналних путева]] или чак самог мозга.<ref>{{Cite web|url=https://www.krenizdravo.hr/zdravlje/psihologija/pavlovljev-refleks-ruski-eksperiment-sa-psima|title=Pavlovljev refleks – ruski eksperiment sa psima|date=2018-05-04|website=Kreni zdravo!|language=hr|access-date=2021-06-24}}</ref>
== Референце ==
| |||