|
После вишегодишњег ишчекивања краљевске круне, коначно Првовенчани је послао представника који је убедио [[папа Хонорије III|папу Хонорија III]] да пошаље краљевску круну. Сви писани извори из средњег века описују једно крунисање Стефана Немање II Првовенчаног, али у њиховом опису постоје значајне разлике. Западни (латински) писани извори (Тома Архиђакон и Андрија Дандоло) описују крунисање које је извршио посланик [[папа Хонорије III|папе Хонорија III]],<ref>Историја српског народа, I, Београд (1994). стр. 300.</ref>{{sfn|Arhiđakon Toma|2003|p=93}}{{sfn|Muratori|1728|p=198, 199 (340, 341)}} домаћи српски извори (Доментија Хиландарац и Теодосије Хиландарац) описују да је крунисање извршио архиепископ Сава Први.
Из описа архиђакона Томе Сплићанина<ref>[http://dizbi.hazu.hr/object/view/3LvMcj5nGP Спис Томе Сплићанина], приступљено 31. марта 2018.</ref> већина српских историчара замислила је да се крунисање догодило [[1217]]. године, али није потпуно јасно како су они из писања Томе Сплићанина успоставили директну везу крунисања Првовенчаног и 1217. године.{{Напомена|У Томином опису говори се о периоду од 23.08.1217. и почетку 1218. године. Он је написао: „23. августа године …. 1217. дође краљ Андрија у град Сплит.“ После тога описао је свечани дочек уз белешку: „причало се да је у краљевој пратњи тада било више од 10.000 кољаникакоњаника.“ После писања да је краљ задржао у Сплиту опремајући брод, Тома наставља: „У међувремену се краљ укрцао на бродове и кренуо на намеравани пут.“ Опис боравка Андријине војске на подручку Сплита Тома је завршио реченицама: „Краљ није могао имати толико бродова да буду довољни за превоз свих крсташа. Због тога су неки били присиљени вратити се кући, а други су чекали до следеће године.“ Ове речи „следеће године“ се односе на 1218. годину, а директно после њих следи опис који је за крунисање Првовенчаног значајан. У том делу непосредно после 1218. Тома је написао: „У исто време господар Србије, или Рашке Стеван, који се називао великим жупаном, пошаље изасланике до Римске столице и испослује од врховног свештеника Хонорија краљевску круну. Он [Хонорије III] је био послао изасланика из своје најуже пратње, који дође и окруни њега [великог жупана] као првог краља његове земље.“ Питање је на шта се подносе речи „у исто време“? Непосредно испред њиг је 1218. година и то се мора прво помислит, али у већем тексту испред био је и опис догађаја од 23.8.1217. године, то јест у целини опис догађаја у 1217. и 1218. Дакле постоје само два исправна објашњења шта „у исто време“ на том месту за Тому значи. Прво то може значити 1218. годину, а друго може значити шири временски период који обухвата најмање 1217. и 1218, а можда неку годину више. Тома Сплићанин је писао о догађају после приближно пола века и „у исто време“ није нужно морао бити кратки период од једне године. Упадљиво је да, у Томином опису нема директне везе описа крунисања Првовенчаног са 1217. годином, него постоји директна веза 1218. и описа крунисања Првовенчаног за краља, али је могуће замислити да он пише о низу догађаја који су се десили у две (1217-1218), или неколико година око 1218. Због тога није потпуно јасно којом логиком већина српских историчара бира 1217. као годину краљевог крунисања, а не рецимо 1218. То пре личи на произвољни, него логички избор.{{sfn|Arhiđakon Toma|2003|p=92-94}}{{sfn|Логос|2017|p=165-167}}}} Ипак, то је званично мишљење већине српских историчара. Првовенчани је такође наредио да сви будући српски краљеви буду крунисани у Жичи.{{sfn|Калић|1998|p=77–87}}
Ипак, изгледа да архиђакон Тома Сплићанин није написао да је крунисање било 1217. године, него само да је у августу 1217. кроз Сплит прошло посланство које је у Рим послао велики жупан Србије да тражи краљевску круну{{sfn|Arhiđakon Toma|2003|p=93. Он је описао да је угарски краљ Андрија II (1205—1235) отишао преко Сплита у крсташки поход у Свету земљу у августу 1217. а после тога пише да су неки војници које је оставио напустили Сплит следеће 1218. Након спомињања почетка 1218. Тома додаје: „У исто време господар Србије или Рашке Стеван, који се називао великим жупаном, послао је изасланике ... и испословао од Хонорија краљевску круну. Он [Хонорије III] је послао изасланика из своје најуже пратње, који дође и окруни га [великог жупана] као првог краља његове земље.” Из овог изгледа да је Томи Сплићанину важно када је прошло посланство које је послато из Србије у Рим папи, али не и када је било крунисање, али ако он пише о времену крунисања то може бити пре почетак 1218. него 1217}} Другачије крунисање описују домаћи писци монаси Доментијан и Теодосије. Они описују да је лично Сава I Српски као архиепископ на сабору у Жичи извршио крунисање свога брата.{{sfn|Павловић|1970|p=226, 227}}{{sfn|Теодосије|2009|p=71-72}} Тешко је одбацити опис који је оставио Савин ученик Доментијан. Доментијан је скоро сигурно познавао једног од присутних на крунисању, свог учитеља, Саву I Немањића, а постоји и мишљење да је Доментијан Хиландарац могао присуствовати крунисању, то јест да је најпоузданији и основни извор о крунисању Првовенчаног његово писање.{{sfn|Логос|2017|p=167. „Доментијан је добро познавао Саву I и опис крунисања је добио од њега, или чак гледао својим очима тај догађај, као ученик Саве I. Тома Сплићанин није морао познавати папиног посланика који је однео круну, а могао је писати о крунисању оно што је замислио као уобичајено, то јест да је доносилац круне извршио и крунисање.“}} Изгледа да је Доментијан Хиландарац не само временски и просторно био ближи описаном крунисању, него и веродостојнији као историчар од Томе Сплићанина.{{sfn|Basić|2005|p=12, 14-15. За Тому Сплићанина постоје озбиљне сумње хрватских историчара да је пишући свесно прећуткивао изворе за које је знао, а уписивао легендарне приче и тако стварао фалсификате}} Доментијан Хиландарац је описао да је крунисање извршио његов учитељ Сава I Немањић када је био архиепископ, а то није могло бити пре 1219.
Мањи број историчара из описа Доментија Хиландарац, према коме је архиепископ Сава I Немањић крунисао брата у Жичи, закључује да се и то крунисање Првовенчаног морало догодити вероватно у мају 1221.{{sfn|Даниловић|2014|p=28-29, 157}}{{sfn|Марјановић-Душанић|1997|p=206}} Тако се пише о два крунисања Првовенчаног за краља.
ИпакРаније, изгледа да архиђакон Тома Сплићанин није написао да је крунисање било 1217. године, него само да је у августу 1217. кроз Сплит прошло посланство које је у Рим послао велики жупан Србије да тражи краљевску круну{{sfn|Arhiđakon Toma|2003|p=93. Он је описао да је угарски краљ Андрија II (1205—1235) отишао преко Сплита у крсташки поход у Свету земљу у августу 1217. а после тога пише да су неки војници које је оставио напустили Сплит следеће 1218. Након спомињања почетка 1218. Тома додаје: „У исто време господар Србије или Рашке Стеван, који се називао великим жупаном, послао је изасланике ... и испословао од Хонорија краљевску круну. Он [Хонорије III] је послао изасланика из своје најуже пратње, који дође и окруни га [великог жупана] као првог краља његове земље.” Из овог изгледа да је Томи Сплићанину важно када је прошло посланство које је послато из Србије у Рим папи, али не и када је било крунисање, али ако он пише о времену крунисања то може бити пре почетак 1218. него 1217}} Другачије крунисање описују домаћи писци монаси Доментијан и Теодосије. Они описују да је лично Сава I Српски као архиепископ на сабору у Жичи извршио крунисање свога брата.{{sfn|Павловић|1970|p=226, 227}}{{sfn|Теодосије|2009|p=71-72}} Тешко је одбацити опис који је оставио Савин ученик Доментијан. Он је скоро сигурно познавао једног од присутних на крунисању, свог учитеља, Саву I Немањића. Можда је и сам Доментијан Хиландарац присуствовао крунисању. Изгледа да је он не само временски и просторно био ближи описаном крунисању, него и веродостојнији као историчар.{{sfn|Basić|2005|p=12, 14-15. За Тому Сплићанина постоје озбиљне сумње хрватских историчара да је пишући свесно прећуткивао изворе за које је знао, а уписивао легендарне приче и тако стварао фалсификате}} Доментијан Хиландарац је описао да је крунисање извршио његов учитељ Сава I Немањић када је био архиепископ, а то није могло бити пре 1219. Неки истраживачи су замислили (Драгутин Анастасијевић и други) да је после осамостаљења српске архиепископије извршено поновно крунисање Стефана Првовенчаног по православном обреду. Према тој замисли одржан је и други крунидбени државно-црквени сабор [[1221]]. године,{{sfn|Даниловић|2014|p=28-29, 157}}{{sfn|Марјановић-Душанић|1997|p=206}} у [[Манастир Жича|манастиру Жичи]], подигнутом као седиште нове архиепископије. Према тој замисли на сабору Сава I Немањић, [[Папа|папином]] круном (венцом) поново је крунисао (овенчао) свог брата Првовенчаног за краља.{{sfn|Павловић|1970|p=227}} СличанОпис опискрунисања дајесличан Доментијановом оставио је и Теодосије Хиландарац.
Два извора настала међу [[Срби|Србима]] ближи су по времену настанка крунисању Првовенчаног од латинских. НајстаријиЈедан од њих је најстарији писани извор у коме се Стефан Првовенчани појављује као „крунисани краљ“ а то је његово писмо из марта 1220. године, а. другиДруги по значају домаћи писани извор је детаљни опис који је средином 13. века написао [[Доментијан|Доментијан Хиландарац]] у ’’Житију Светог Саве’’ и из њих је настало новије мишљење да је било само једно [[крунисање]] Првовенчаног, вероватно, на [[Божић]] [[1219]]. године, или најкасније почетком [[1220]]. године у [[Манастир Жича|Жичи]], а да га је извршио [[архиепископ]] [[Свети Сава|Сава I Немањић]] са краљевском круном послатом из Рима.{{sfn|Логос|2017|p=160-168}}
{{Quote box
| title = [[Житије]] Светог Саве
|
