Википедија:Идентификовање поузданих извора — разлика између измена

{{nutshell|Ова смерница говори о начинима на које се идентификују поуздани извори. Правило о изворима изложено је у [[Википедија:Проверљивост]]. За сваки материјал који је доведен у питање, или је врло вероватно да ће бити доведен у питање, као и за све цитате, неопходно је навести [[Википедија:Инлајн референцирање|инлајн референцу]].}}

{{све о изворима}}

::* аутор рада (писац, новинар),

::* издавач рада (нпр., [[Просвета]] или [[БИГЗ]]).

 

[[Датотека:Information icon.svg|30px]] '''<big>Контекст ЈЕСТЕ битан</big>'''

да пролазе кроз проверу чињеница и тачности. Ово значи да ми објављујемо само мишљења признатих аутора, али не и мишљења википедијанаца који су прочитали примарне изворе и сами их протумачили. Примери који следе покривају само неке од могућих типова поузданих извора, као и проблеме везане за поузданост извора, и није предвиђено да буду детаљно описани. Правилно додавање извора увек зависи од контекста; здрав [[разум]] и суд уредника чине обавезан део овог процеса.

 

 

== Неки типови извора ==

 

=== Теме из области науке ===

* '''Увек користите секундарне изворе'''. Чланци на Википедији треба да се ослањају на секундарне изворе кад год је то могуће. На пример, чланак из научних часописа, академска монографија или приручник (секундарни извори), бољи су од истраживачког рада (примарни извор). Када користите примарне изворе, саветује се изузетна опрезност: википедијанци не треба никада да сами интерпретирају садржај примарних извора. Види [[Википедија:Без оригиналног истраживања]].

* '''Поузданим материјалом се сматрају''' чланци, књиге, моногафије или истраживачки радови који су признати у научним круговима. Материјал који су објавили угледни извори или академска штампа чија уређивачка политика подразумева обавезну стручну рецензију, сматрају се барем прелиминарно признатим од стране једног или више научника.

 

=== Медијске куће ===

Информативни медији често садрже фактографски (новинарски) и аналитички (уреднички) садржај. Новинарско извештавање познатих и признатих новинских кућа углавном се сматра поузданим изворима за фактографске тврдње. Новинарско извештавање из мање познатих и мање признатих извора генерално се сматра мање поузданим за референцирање фактографских тврдњи. Коментари уредника, анализе и чланци у којима се изражавају мишљења и ставови аутора могу се користити за референцирање ставова њиховог аутора, али не као референца за фактографске тврдње.

* Кад се користе примарни извори у виду новинских чланака у којима аутор даје своје мишљење или анализу нечега, сам аутор може да помогне у утврђивању нивоа поузданости тог текста. Мишљења експерата у одређеној области свакако ће имати већу тежину и сматраће се поузданијима за приказ одређене тачке гледишта.<ref>Не заборавите да [[ВП:ИЗУЗЕТНО|изузетне тврдње захтевају изузетне секундарне изворе]] и да је то правило које се мора поштовати.</ref> Ако нека тврдња долази од аутора који се не сматра ауторитетом у одређеној области, припишите то мишљење аутору тог текста и не представљајте га као чињеницу.

=== Медицинске тврдње ===

{{main|Википедија:Идентификовање поузданих извора (медицина)}}

Идеални извори за тврдње везане за медицину укључују опште или ситематичне чланке у поузданим, независним објављеним и стручним изворима, као што су медицински часописи, широко признати и познати уџбеници медицине чији су аутори стручњаци у одређеној области, или медицинске смернице и званичне објаве стручних тела која су призната и позната како у домаћој, тако и у иностраној научној заједници.

 

=== Цитати ===

 

 

Свака анализа или интерпретација цитираног материјала треба да потиче из неког секундарног извора. Википедијанци треба да се уздрже од уношења сопствених анализа и закључака (види: [[Википедија:Без оригиналног истраживања]]).

 

=== Академски консензус ===

Тврдња да „сви“ или „готово сви“ или „већина“ научника сматра нешто или заговара одређено гледиште захтева поуздани извор који директно каже да „сви“ или „готово сви“ или „већина“ научника сматра то или заговара то гледиште. Појединачна мишљења у вези с темом или неким научним ставом треба да се јасно наведу као мишљења или став одређеног појединца, и та тврдња треба да буде одговарајуће референцирана. Уредници не треба да се упуштају у оригинална истраживања. Лична мишљења и процене уредника Википедије у вези с оваквим тврдњама треба да се избегавају у широком кругу.

 

=== Коришћење извора ван Википедије ===

Репутација извора може се утврдити и на основу тога како га користе други, и на основу те употребе може се закључити колико је одређени извор поуздан. Уколико је неки извор широко коришћен за референцирање у другим медијима без довођења у питање његове поузданости и тачности информација које пружа, његова поузданост за коришћење на Википедији је већа. Уколико пак постоји широко раширења сумња у поузданост и истинитост информација које доноси, сматра се мање поузданим или чак потпуно непоузданим. Међутим, иако је навођење одређеног извора ван Википедије један од главних индикатора за његову поузданост, такође је битно проверити да је тај извор такође у складу са осталим Википедијиним смерницама и правилима, тј. да нису пристрасни и да не презентују мањинске тврдње. Циљ је да се користе извори који су широко признати и прихваћени као поуздани и проверени, и који представљају поглед или став већине на одређену тему.

 

=== Навођење ставова ===

Неки извори могу се сматрати поузданима за тврдње о мишљењу и ставовима аутора тих извора, али не и за фактографске тврдње без приписивања у самом тексту; нпр. „(Име) каже/мисли/сматра...“. Један од добрих примера оваквих извора јесу колумне типа „Реч уредника у општепризнатим новинама“. Када их користите, треба експлицитно да их припишете аутору извора како би било што јасније да се не ради о општеприхваћеној чињеници, него само о мишљењу појединца. У ово спадају и електронски медији који често овакве колумне објављују у виду [[блог]]ова.