Помаци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 28:
У 20-ом веку Помаци су доживели више таласа асимилације и бугаризације од стране бугарске државне управе. Од 1905. године у Бугарској се користи назив Помаци. Током [[Балкански ратови|Балканских ратова]] 1912. и 1913. године велики део Помака је примораван да пређе у хришћанство, што је делом након [[Букурешки мир 1913.|Букурешког мира 1913.]] делом поништено. Између 1938. и 1944. године приморавани су да прихвате бугарска имена, што се такође понављало 1950-их и 1970-их година.
 
Језик Помака (грчки: πομακικη γλωσσα, помакики глоса или πομακικα, помакика) је термин који се користи у Грчкој за означавање бугарских дијалеката на којима су Помаци говорили у Западној Тракији. Средином деведесетих година у Грчкој су објављени „Граматика језика Помака“, „помашко-грчки“ и „грчко-помашки речник“, који су према бугарским лингвистима политички покушај глототомије. Грчки стручњаци говор дефинишу као словенски, мешани или чак бугарски, али у њему снажно наглашавају грчке позајмице. У Бугарској је прихваћено да је у случају такозваног «помашког језика» несумњиво реч о јужнородопском бугарском дијалекту, којим говори локално бугарско-муслиманско становништво, што је природни наставак бугарских родопских говора у јужном правцу. У међународној славистици постоје разне теорије о статусу „помашког језика“. Руско-естонски лингвиста Александар Д. Дуличенко дефинише га као словенски микрокњижевни језик, не узимајући у обзир социолингвистичке околности и мишљење његових говорника. Због тога поменути став није прихваћен у Бугарској. Немачки слависта Мартин Хенцелман који је спроводио емпиријска истраживања у Грчкој, извршио је концептуалну анализу терминологије словенских микрокњижевних језика и применио је на „помашки језик“. Дошао је до закључка да информације које је пружио Дуличенко у вези са поменутом језичком формом као микрокњижевним језиком не дају основу да се „помашки језик“ дефинише као такав.<ref>{{Cite book|title=Authentizität als treibende Kraft bei der Herausbildung slavischer Mikroliteratursprachen (am Beispiel des Pomakischen und des Schlesischen). Specimina Philologiae Slavicae: 185.|last=Henzelmann|first=Martin|publisher=Biblion Media|year=2015|isbn=978-3866885813|location=München|pages=173–175}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Henzelmann|first=Martin|date=2015|title=Schwierigkeiten bei der Zuordnung des „Pomakischen“ zu den slavischen „Mikroliteratursprachen“.|journal=Linguistique Balkanique|volume=54 (2–3)|pages=319–330}}</ref>
 
Бугарска статистика их не исказује посебно. Већина Помака се на попису у Бугарској идентификује као Бугари исламске вероисповести. На попису 2001. године 130.000 становника се тако изјаснило, па су у [[Смољанска област|Смољанској области]] били већина.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Помаци