Смедеревски санџак — разлика између измена

'''Смедеревски санџак''' ({{јез-тур|Semendire Sancağı}}) или '''Београдски пашалук''' ({{јез-тур|Belgrad Paşalığı}}) је назив за управну јединицу [[Османско царство|Османског царства]], формирану након [[Пад Српске деспотовине|пада]] [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]], у којој су касније избили [[Први српски устанак|Први]] и [[Други српски устанак]]. ''Београдски пашалук'' је домаћи [[колоквијални назив]] за ову територију, а њен званичан назив је у ствари био ''Смедеревски санџак''. Међу [[Османско царство|Османлијама]] Смедеревски санџак је такође био познат и као област '''''Морава''''' (незваничан назив). Становништво Смедеревског санџака између 1739. и 1839. порасло са око 30.000 на око 300.000-400.000. На основу данашњих процена Смедеревски санџак је у тренутку избијања Првог српског устанка имао око 400.000 становника, од којих су око 40-50.000 били [[муслимани]] (највећим делом српског језика).

Смедеревски санџак основан је непосредно након пада [[СрпскаПад деспотовинаСрпске деспотовине|пада Српске деспотовине]] ([[1459]]. године). Већина спахија на простору Смедеревског санџака у 15. веку је била православна. Након османског освајања [[Београд]]а ([[1521]]. године) управа Смедеревског санџака је премештена у [[Београдска тврђава|Београдску тврђаву]]. До [[1541]]. године Смедеревски санџак је био у саставу [[Румелијски пашалук|Румелијског]] и [[Силистријски ејалет|Силистријског]], а у краја XVII в. [[Будимски пашалук|Будимског беглербеглука]] (познатог и као ''ејалет''). До краја 1537. године, смедеревски санџак бег је управљао и освојеним земљама на подручју [[Краљевина Угарска|Угарске]] и [[Славонија|Славоније]], а [[Срем]]ом је управљао до 1541. године. Након 1699. године, санџак је поново укључен у [[Румелијски пашалук]], а прикључени су му и југоисточни делови [[Срем]]а, односно остаци некадашњег [[Сремски санџак|Сремског санџака]]. У Београду је, у време Османског царства, постојало 273 џамије и месџида (посебне исламске богомоље) (Путописи [[Евлија Челебија|Евлије Челебије]] из 17. века). У време [[краљевина Србија (1718—1739)|аустријске владавине]] (1717—1739) срушен је велик број џамија. Смедеревски санџак је после 1739. године преустројен по систему који је дао значајну улогу српским кнезовима. Кнезови су одржавали везе са Хабзбуршком Монархијом, због трговине (врло је могуће да је трговина Смедеревског санџака са Хабзбуршком Монархијом била обимнија неголи са околним санџацима). Кнезови су успели да направе својеврсни савез елита са Хаџи Мустафа-пашом после 1793. Хаџи Мустафа-паша је био месни фактор децентрализације, а јерлије/јамаци (тзв. јаничари српских извора, вођени дахијама) су покушавали да заведу редовно стање у санџаку.