Стефан Милутин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 109.93.96.27 (разговор) на последњу измену корисника 93.86.144.84
ознаке: враћање враћена измена
реверт
ознака: ручно враћање
Ред 45:
Наслањање на Мађаре, неактивност према [[Друго бугарско царство|Бугарској]] у којој је беснео [[грађански рат]], пораз од Византије и њен продор до [[Липљан]]а створили су незадовољство међу српском [[племство|властелом]] према краљу Драгутину. Његову владавину је додатно оптерећивала и побуна у којој је уз помоћ странаца збацио оца са власти.
 
Као повод за смењивање краља Стефана Драгутина искориштен је његов тежак пад са коња у лову код [[Јелеч рашки (тврђава)|Јелеча]], недалеко од Раса почетком [[1282]]. године. Повреда краљеве [[ноге]] је била тако тешка да га је учинила готово непокретним. Од владара се очекивало да буде спреман да јаше на коњу како би обилазио земљу и подсећао поданике да су обавезни на послушност или предводио војску у сукобима са странцима. Незадовољна властела је искористила неспособност Стефана Драгутина да обавља владарске послове и затражила да он власт преда млађем брату Милутину. Тако је сазван сабор српске властеле у [[Дежева|Дежеви]], код Раса. На сабору је Стефан Драгутин предао власт свом млађем брату Милутину, док је за себе задржао области [[север]]но од [[Западна Морава|Западне Мораве]] са [[Тврђава Рудник|Рудником]] и областима око данашњег [[Ариље|Ариља]], као и [[Прибој]]а на Лиму са облашћу [[Дабар (Полимље)|Дабар]]. Од сабора у Дежеву Драгутин се у неким писаним изворима и натписима (фреске, новац) јавља без звања краља, а у неким са њим. Зато није јасно ни да ли је задржао титулу краља или је касније поново узео. Писани извори о сабору су нејасни и осим главне одлуке да краљ Стефан Драгутин преда власт брату Милутину, а задржи удеону област на северозападу Србије, не зна се са сигурношћу да ли је договорено још нешто. Због каснијих сукоба око власти између Милутина и Драгутиновог сина (Стефана и Владислава), а затим и синова Милутина (Стефана и Константина), као и писања Георгија Пахимера изгледа да је према договору браће, краља Стефана Уроша II Милутина требало да наследи један од Драгутинових, а не његов [[син]].{{sfn|ВИИНЈ, VI|1986|p=43-44. Пахимер је записао како је Стефан Драгутин „одвојио себи довољно земље [и] препустио бригу око власти њему [Милутину], који ће после смрти [Драгутина] сачувати власт његовој деци.”}} Изгледа да је Милутин обећао 1282. да ће њега наследити синовци, а не синови, али се касније предомислио.{{sfn|Логос|2017|p=185-186}}<ref name="Српске династије" />
 
Милутин је наследио и братовљево учешће у великом савезу који је формирао [[владари Сицилије и Напуља|краљ обеју Сицилија]] [[Карло I Анжујски|Карло -{I}-]] са циљем рушења византијског цара Михајла -{VIII}- и обнове [[Латинско царство|Латинског царства]] које је Михајло срушио [[1261]]. године. Савез, који је настајао још [[1267]]. године када је Михајло покушао да у Урошу -{I}- пронађе савезника, достигао је врхунац почетком осме [[десетлеће|деценије]] [[13. век]]а када је, после смрти [[Папа|папе]] [[Папа Никола III|Николе -{III}-]] (1277—1280) који је подржавао Михајла -{VIII}- и [[Други лионски сабор|Лионску унију]], нови папа постао Карлов човек [[Папа Мартин IV|Мартин -{IV}-]] (1281—1285). Око Карла -{I}- у њему су се, поред Драгутина односно Милутина, нашли<ref name="Острогорски" />: